Baš Srbija | Izbor iz štampe | DW | 01.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Baš Srbija

Prvog dana nove 2015. godine štampa na nemačkom jeziku se osvrće i na to da Srbija od ovog četvrtka predsedava OEBS-om, kao i na ponovo povećan broj potražioca azila sa Zapadnog Balkana.

OSZE Sitz Wien Hofburg

Sedište OEBS-a u Beču

Austrijski Virtšaftsblat na svom onlajn portalu podseća da Srbija predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbenost i saradnju (OEBS) preuzima od Švajcarske, i da će prvi sastanak Stalnog veća OEBS-a pod srpskim predsedavanjem biti održan 15. januara. Virtšaftsblat ističe da je Beograd kao prioritete jednogodišnjeg predsedavanja istakao krizu u Ukrajini i regionalnu saradnju. Ovaj austrijski ekonomski list prenosi i da je ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, u izjavi srpskim medijima istakao da "Beograd želi da bude iskren, objektivan i nepristrasan posrednik u ukrajinskoj krizi."

S tim u svezi ovaj list napominje da se taj stav u Beogradu ističe zbog činjenice da je Srbija u ne tako dalekoj prošlosti i sama bila problematično dete međunarodne zajednice. Zato Virtšaftsblat ističe: "Za brigu o misiji OEBS-a na Kosovu, nekadašnjoj srpskoj pokrajini čiju nezavisnost Beograd ne priznaje, 2015. će i dalje biti zadužena Švajcarska."

OSZE Außenminister Konferenz 04.12.2014 Basel

Ministrska konfrencija OEBBS-a u Bazelu, 4.12.2014.

Veliki izazov za Srbiju

S obzirom na raširenu skepsu među 57 članica OEBS-a što je Srbija na čelu te organizacije, informativni portal prvog programa nemačkog javnog servisa, tagesšau.de, postavlja pitanje: "Od 'srećnog slučaja Švajcarske' do 'problematičnog slučaja Srbije'?" Ali, uske veze s Moskvom bi mogle da budu i šansa za Srbiju: "Odluka da Srbija 2015. preuzme predsedavanje OEBS-om je pala mnogo pre nego što je izbila kriza u Ukrajini. Tada je OEBS još tavorio, a s konfliktom u Ukrajini se odjednom ponovno našao pod svetlima reflektora svetske javnosti. Srpski ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, ne deluje baš srećno zbog toga što odjednom mora da snosi veliku odgovornost. 'Moramo to učiniti, hteli ili ne', izjavio je Dačić i podsetio: 'Nije to bila ova vlada koja je podnela kandidaturu za predsedavanje OEBS-om. To je urađeno pre nekoliko godina kad je Boris Tadić bio predsednik Srbije.' Tada je, nastavlja Dačić, vladala druga politička klima i niko nije računao s tim da će izbiti kriza. To je veliki izazov za Srbiju, rekao je Dačić."

Serbien Premierminister Ivica Dacic PK Pressekonferenz EU Rat Brüssel Belgien 21.1.2014

Ivica Dačić

Podsećajući da Srbija tradicionalno neguje dobre odnose s Rusijom, tagesšau.de navodi i da je Srbija "posle ratova na Balkanu 90-ih godina još uvek pod lupom - iako je u međuvremenu EU kandidat".

Položaj između Istoka i Zapada kao prednost Srbije

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, međutim, pokušava da smiri situaciju, piše tagesšau.de i dodaje da je Vučić istakao da obe strane, i Zapad i Istok, mogu imati poverenja u Srbiju. U tom smislu bi mogla biti prednost to što se Srbija kreće u smeru Evropske unije, a da pritom ne raskida dobre odnose s Rusijom, prenosi ovaj portal procenu Sonje Stojanović, direktorke Centra za bezbednosnu politiku u Beogradu: "Njen moto glasi: koristiti dobre odnose obe strane kako bi se u ukrajinskoj krizi moglo nastupiti kao posrednik. Prema rečima Sonje Stojanović, predsedavanje Srbije OEBS-om je i šansa. Jer, ako to dobro odradi, to bi Srbiju moglo značajno da unapredi na međunarodnoj sceni - imajući u vidu i cilj - članstvo u EU, kaže Stojanović", prenosi tagesšau.de.

MH17 Ukraine OSZE Seperatist

OEBS u Ukrajini

Ponovo povećan broj potražilaca azila iz Srbije i Albanije

Nemački Velt donosi članak o povećanom broju potražilaca azila u Bavarskoj. List navodi da je ta pokrajina, prema aktuelno raspoloživim podacima, protekle godine prihvatila više od 32.000 potražilaca azila, što je duplo više nego 2013. godine. No, ne dolaze sve te izbeglice iz ratnih područja.

Trećina ih je doputovala s prostora bivše Jugoslavije i Albanije, napominje ovaj list, dodajući ujedno da bi stvarni broj izbeglica sa Balkana mogao biti i veći. Prema rečima portparolke vlade iz okruga Gornje Bavarske, od oko 1.400 potražilaca azila koji su od 22. do 28. decembra stigli u Bavarsku, više od 70 odsto su sa Zapadnog Balkana. Stoga bavarski ministar unutrašnjih poslova, Joahim Herman (CSU), "potražioce azila sa Zapadnog Balkana želi brzo da vrati u njihove domovine, jer se tamo ne vodi građanski rat. 'Nema nikakvog razloga za ljude iz Beograda da u Nemačkoj podnesu zahtev za azil', rekao je nedavno taj političar CSU. U prvih jedanaest meseci 2014. je samo u Bavarskoj oko 15.000 državljana Srbije podnelo zahtev za azil."

Velt pritom piše da posebno pada u oči to da "mnogi potražioci azila iz bivše Jugoslavije i Albanije posle odbijanja, pokušavaju još jednom: 60 odsto takvih zahteva je stiglo od državljana tih zemalja jugoistočne Evrope."

Reklama