Produžena ruka Eritreje u Nemačkoj

Rut Bahta radi u udruženju eritrejskih disidenata „United4Eritrea“ u Frankfurtu koje se brine o novopridošlima iz Eritreje. Ona često na tigrinski prevodi akte koje nemačke službe šalju tokom obrade zahteva za azil. Tek tada mnogi podnosioci zahteva za azil shvate da su prevodioci koje im je država dodelila, pogrešno preveli ili izostavili pojedine važne delove teksta.

Bahta priča o slučaju jednog mladića iz Eritreje: „Pitao nas je: 'Čekajte, pa gde je deo o kome se govori o zlostavljanju u zatvoru?' a mi mu kažemo 'To ovde ne stoji'. Bio je zbunjen. Najpre nije mogao da veruje. Morali smo da dovedemo još jednog prevodioca. Mladić je došao preko zemalja kao što su Sudan ili Libija, gde ga niko ništa nije pitao. Stigao je u Evropu, verujući da je sve dobro obavljeno. Bio je potpuno šokiran i razočaran u nemačke službe.“

Mini vlada u Nemačkoj

Bahta smatra, da postoji samo jedno objašnjenje za to što ona smatra namernim greškama. Ona i drugi Eritrejci u Nemačkoj su uvereni da su mnogi prevodioci koji se dodeljuju eritrejskim potražiocima azila u Nemačkoj bliski represivnoj eritrejskoj vladi ili da čak za nju rade.

Bahta misli da mnoge od njih plaća vlada Eritreje. „Eritrejska ambasada je neka vrsta male vlade na nemačkom tlu. Jedan od izbeglica kaže: „Putovao sam 5.200 kilometara i ovde opet ista igra. Dobro, imam više slobode, ne mogu bez razloga da budem zatvoren, ali strah je i dalje prisutan. '"

Situacija sa ljudskim pravima u Eritreji, koju ponekad zovu „afrička Severna Koreja“, je među najgorima u svetu. U junskom izveštaju Ujedinjenih nacija o taj maloj istočnoafričkoj zemlji piše: „informacije o aktivnostima ljudi, njihovim navodnim ciljevima, pa čak i o navodnim mislima, koriste se za širenje straha. Eritreja je zemlja u kojoj su proizvoljno zatvaranje, mučenja, otmice i pogubljenja bez sudskog postupka svakodnevna pojava.

Radi se o politici

Eritrejska politika pronalazi put sve do migrantskih grupa u Nemačkoj. Politička uverenja su često veoma duboko ukorenjena. Od sinova i ćerki se očekuje da preuzmu politička uverenja u skladu sa svojim prezimenom.

Job Mašo, 68-godišnji Eritrejac koji od 1982. godine živi u Nemačkoj često je pomagao potražiocima azila i čuo je za mnoge slučajeve kada su prevodioci novopridošle pokušavali da zastraše.

„Oni im često savetuju da političku situaciju ne predstave onakvom kakva jeste. Kažu im: 'Ne možeš to tako da kažeš, to moraš ovako'", objašnjava Mašo. „Pokušavaju da izostave što je više informacija, pa tako izostavljaju politiku. Oni žele da se migranti u Nemačkoj predstave samo kao ekonomske izbeglice.“

Ledena procedura za azil

Rutu Bahtu su toliko uznemirile priče o pokušajima zastrašivanja i pogrešnim prevodima da je samo prisustvovala jednom postupku za dobijanje azila. Bila je šokirana sa neprijateljskom atmosferom koju je videla: „Prevodilac je zaista bio neljubazan i grub prema potražiocima azila. Bio je grozan. I bio je veoma ljut šta sam bila prisutna.“

Bahta je primetila da su mnogi novopridošli Eritrejci u Nemačkoj potpuno zastrašeni od vlade, od koje su pobegli. „Kada im kažemo da moramo nešto protiv toga da preduzmemo, uvek se čude, ne verujući da je moguće nešto promeniti. Oni su toliko zastrašeni da je prevodiocima veoma lako sa njima.“

Problem je utoliko veći, jer nemačka Savezna služba za migracije i izbeglice (BAMF) u čijoj nadležnosti je postupak za dobijanje za azila, nije uvek najbolje informisana koliko je ispolitizovano eritrejsko društvo. „Postupak za dobijanje azila odvija se u snažnom političkom kontekstu“, kaže Eden Mengis, koji je o toj temi pisao u svom magistarskom radu.

Nedostatak kontrole

Nemačke službe trenutno ne mogu da provere da li prevodioci informacije o izbeglicama prosleđuju eritrejskoj ambasadi. To bi moglo da ima dalekosežne posledice, jer bi eritrejska vlada poverljive informacije o izbeglicama mogla da iskoristi protiv njihovih porodica. „Ukoliko bekstvo uspe i vlada za to sazna, postoji opasnost da članovi porodice u Eritreji budu uhapšeni i da se za njihovo puštanje traže velike sume novca“, objašnjava Mengis.

Trenutnu situaciju sa ljudskim pravima u Eritreji, nemačka vlada vidi kao veoma lošu, tako da niko ko je uspeo da se domogne Nemačke ne mora da se boji da će biti vraćen. Međutim, na osnovu Sporazuma iz Dablina, izbeglice mogu biti vraćene u zemlju EU u koju su prvo ušle. Za većinu Eritrejaca to je Italija. „Ljudi se često vraćaju u Italiju“, naglašava Bahta. „Nemačka vlada mora da izvrši veći pritisak.“

Nemačka vlada čak negira da postoji problem i tvrdi da su prevodioci pažljivo provereni. „Problem koji ste opisali, nama nije poznat kao generalni problem eritrejskih prevodioca“, napisao je portparol Savezne službe za migracije i izbeglice Kristof Sander putem mejla.