Azijsko-pacifički region se naoružava – više nestabilnosti?

Ministri odbrane, vojni zvaničnici i stručnjaci za bezbednost iz čitavog sveta okupili su se u Singapuru na Azijskom bezbednosnom samitu, poznatom i kao „Šangri-La dijalog“ (SLD). Pogled im je pre svega bio usmeren na najdinamičniji region planete: azijsko-pacifički. Kakvo je trenutno stanje bezbednosne politike tamo? To je bila centralna tema konferencije koju svake godine od 2002. organizuje Međunarodni institut za strateške studije (IISS) sa sedištem u Londonu.

Koji su ključni zaključci ovoga puta?

1. Bezbednosna situacija u azijsko-pacifičkom regionu se pogoršava

Samo nedelju dana pre početka ovogodišnjeg samita u Singapuru, Lorens Vong, premijer tog grada-države, izjavio je: „Realnost u ovom promenjenom svetu je da će biti više nestabilnosti – prelazićemo iz jedne oluje u drugu.“

Zaista, nekoliko sukoba u tom regionu nedavno je eskaliralo. U maju 2025. nakratko su zaratili Indija i Pakistan. Rat između Tajlanda i Kambodže završen je tek u decembru 2025. U februaru 2026, sukobi koji tinjaju između Pakistana i Avganistana dostigli su novi nivo intenziteta nakon pakistanskih vazdušnih napada. Građanski rat u Mjanmaru nastavlja se nesmanjenom žestinom. A sukobi u Južnom kineskom moru i dalje su redovna pojava. Budućnost Tajvana – centralne tačke mnogih bezbednosnih problema u regionu – ostaje neizvesna.

Glavna tema u Singapuru bilo je, međutim, rivalstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kine – čija brzo rastuća vojska menja ravnotežu snaga u azijsko-pacifičkom regionu.

Evan A. Laksmana, viši saradnik instituta IISS koji se fokusira na pitanja bezbednosti i odbrane Jugoistočne Azije, u godišnjem izveštaju koji je pripremio za Šangri-La dijalog ovako sumira situaciju: „Države regiona – bilo da su velike, srednje ili male – ne mogu da izbegnu ovo pogoršano bezbednosno okruženje.“

Vijetnamski predsednik i generalni sekretar Komunističke partije, To Lam, koji je u petak 29. maja održao uvodni govor na konferenciji, naglasio je da, iako je konkurencija između država prirodna stvar – ona mora biti obuzdana: „Centralni princip jeste upravljanje razlikama unutar pravnog okvira i osiguravanje da konkurencija ostane ograničena, odgovorna i predvidljiva. Održivi regionalni poredak ne može se graditi na stalnom strahu i međusobnom nepoverenju.“

Istovremeno, naglasio je da su razvoj i bezbednost neraskidivo povezani: „Za mnoge zemlje, razvoj nije sekundarna stvari i nešto što je podređeno bezbednosti.“

2. Nagomilavanje naoružanja nastavlja da se ubrzava

Međutim, odgovor na pogoršanje bezbednosne situacije, kako se pokazalo na u diskusijama u Singapuru, na prvom mestu nije razvoj – nego pre svega ponovno naoružavanje.

Prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI), izdaci za odbranu u azijsko-pacifičkom regionu porasli su u 2025. godini za 8,1 odsto, dostigavši 681 milijardu američkih dolara.

Za američkog ministra odbrane Pita Hegseta, ni to nije dovoljno. U svom govoru u subotu, najavio je da će SAD uskoro da troše 1,5 biliona američkih dolara na odbranu i pozvao je sve azijske saveznike Amerike da više ulažu u sopstvenu bezbednost. „Povoljan balans snaga zahteva sposobne saveznike sa istinskom vojnom snagom, istinskim industrijskim kapacitetom i istinskom političkom voljom. Suviše dugo se bezbednost ovog regiona nesrazmerno oslanjala na vojnu moć Sjedinjenih Država i mnogi naši saveznici i partneri dozvolili su da njihovi odbrambeni kapaciteti atrofiraju.“

Pritom je Hegset eksplicitno pohvalio Južnu Koreju, Filipine, Australiju, Singapur, Maleziju, Tajland, Vijetnam i Indiju – nacije koje su, kako je rekao, za razliku od Evropljana, shvatile da se mir može obezbediti samo snagom.

Nemačka delegacija ostala je pribrana uprkos toj kritici SAD. Napomenuli su da održavaju blizak i konstruktivan dijalog. Nemački državni sekretar odbrane, Nils Hilmer, izjavio je da se Azija suočava sa problemima sličnim onima u Evropi – naime, nedovoljnim kapacitetima. Zahvaljujući ustavnom amandmanu koji je usvojen pre godinu i po dana i koji omogućava povećanje izdataka za odbranu, Nemačka sada bar ima neophodna sredstva. „Ovo je prvi put posle mnogo godina da Bundesver dobija finansiranje koje nam je potrebno. Naš najvažniji zadatak trenutno je da nabavimo odgovarajuću vojnu opremu – u dovoljnim količinama i u pravo vreme.“

Činjenica da više oružja ne dovodi automatski do veće bezbednosti i više mira igrala je na samitu u Singapuru marginalnu ulogu. Kritiku je iznela samo Mirjana Špoljarić, predsednica Međunarodnog komiteta crvenog krsta: „Gde se oružje proizvodi, ono se i koristi. Masovna nabavka oružja, masovna proizvodnja oružja i ogromna ulaganja u odbranu na kraju će rezultirati ljudskim i materijalnim gubicima. Stoga od samog početka moramo uzeti u obzir i taj aspekt rata kada planiramo rashode za odbranu.“

3. Tajvan nastavlja da živi u neizvesnosti

U svom ovogodišnjem govoru, američki sekretar za rat, Hegset, nije pomenuo Tajvan – nijednom rečju. Tu Republiku Kinu, faktički nezavisan entitet, Narodna Republika Kina smatra svojom „odmetnutom provincijom“. Peking nije isključio mogućnost upotrebu sile kako bi prinudio Tajvan na „ponovno ujedinjenje“.

U svom govoru u Singapuru 2025. godine, Hegset je izneo oštro upozorenje u vezi s „komunističkom Kinom“, sugerišući da bi mogla biti na ivici napada na Tajvan – s katastrofalnim posledicama po svet.

U međuvremenu je došlo do zapanjujuće promene u odnosima između SAD i Kine, što je bila centralna tema na Šangrli-La dijalogu – promena posebno u vezi s Tajvanom, mada ne isključivo. Tokom državne posete Pekingu sredinom maja, predsednik Donald Tramp i predsednik Si Đinping složili su se oko formule koju je predložila Kina: „konstruktivni odnosi i strateška stabilnost“. Hegset je sada svom govoru upotrebio upravo tu frazu. Govorio je o „ravnoteži“ i eksplicitno odbacio bilo kakve hegemonističke ambicije, navodeći da region i SAD „dele trezvenu procenu bezbednosnog okruženja i zajedničko razumevanje da bi Pacifik kojim dominira jedna hegemonistička sila poremetio regionalnu ravnotežu snaga i potkopao ravnotežu koju svi težimo da očuvamo“.

U intervjuu za DW na marginama konferencije u Singapuru, bivši zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Cui Tjankaj, izrazio je zadovoljstvo: „Predsednik Si i predsednik Tramp složili su se oko nove vizije kinesko-američkih odnosa: konstruktivne, strateške stabilnosti. Sada je najvažnije da obe strane rade zajedno kako bi tu viziju pretvorile u stvarnost.“

Prema mišljenju Cui Tjankaija, to isključuje isporuke oružja Tajvanu. „Mi smo fundamentalno protiv takve prodaje oružja – u bilo kom trenutku i bilo kog obima. To je sasvim jasno. Dalje isporuke oružja nisu konstruktivne, one bi potkopale stabilnost.“

Na pitanje iz publike upućeno Hegsetu da li će Tajvanu ipak biti isporučen paket oružja vredan 14 milijardi dolara – koji je odobrio američki Kongres, ali ga je Tramp potom u maju obustavio – Hegset je odgovorio da je odluka na predsedniku SAD.

4. SAD ostaju neophodne, ali nisu svemoćne

U intervjuu za DW, dugogodišnji posmatrač i bivši singapurski diplomata, Bilahari Kausikan, primetio je da su određene fundamentalne realnosti potvrđene: „Činjenica je da Evropa ne može da odvrati Rusiju bez SAD koje stoje iza nje. A Azija ne može da uravnoteži Kinu bez SAD koje stoje iza nje. Postoji samo jedna Amerika i moramo da sarađujemo sa njom“, rekao je Kausikan i dodao: „Na toj osnovi, male i srednje države – koje nikada nisu potpuno nemoćne – mogu da sarađuju u određenim oblastima u skladu sa svojim interesima.“

Trenutno se širom Azije pojavljuju nova i višestruka bezbednosna partnerstva. Na primer, Japan stvara bliže veze s Australijom, Filipinima, Indijom, Novim Zelandom, Singapurom i drugima. Robert Vord, stručnjak za Japan instituta IISS, za DW je objasnio: „Ono što Japan pokušava da uradi jeste da izgradi mreže istomišljenika u regionu. To je ogroman region i nijedna zemlja ne može sama njime da upravlja – čak ni SAD, s obzirom na geografsku udaljenost.“ A te dodatne bezbednosne mreže takođe su poslužile da povećaju cenu kineskih ambicija, ukazuje Vord: „Još jedan razlog za to je stvaranje strateške složenosti za Kinu.“

Filipinski ministar odbrane Gilberto Teodoro Mlađi imao je sličnu poruku: „SAD su uz nas, ali Japan, Australija, Novi Zeland, Kanada i Francuska takođe stoje uz nas. Sve je veći broj partnera za odvraćanje. I to će se nastaviti“, smatra ministar odbrane.

Nemačka takođe proširuje svoju saradnju, kaže državni sekretar Hilmer: „Ne samo da razgovaramo o strateškom razvoju, mi takođe zajednički razvijamo strategije – na primer, sa Japanom i Singapurom.“ Naglasio je da je fokus na praktičnoj, opipljivoj bezbednosnoj politici. Nemačka je tako na primer učestvovala u najvećoj svetskoj pomorskoj vojnoj vežbi (RIMPAC) na Pacifiku – i planira da ponovo učestvuje ove godine.