Ako ministar spoljnih poslova jedne velike sile odvoji svoje dragoceno vreme da bez posebnog povoda poseti jednu malu, siromašnu, neuticajnu, politički nesposobnu i od njega zavisnu zemlju, on za to ima valjan razlog. U slučaju posete Rusa Sergeja Lavrova Sarajevu ove nedelje, razlog je očigledan: SAD dobijaju novog predsednika sa novim idejama za Balkan. Amerikanci i sve druge zainteresovane sile trebalo bi da dobiju osećaj da u regionu imaju posla i sa Rusijom.
To je bio cilj zbog kojeg je Lavrov hteo da se još jednom prijateljski rukuje sa političkim liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom – u prisustvu što većeg broja kamera. Međutim, postojao je rizik da se vesti o obnovljenom prijateljstvu između Ruske Federacije i Republike Srpske čuju samo do Banjaluke.
„Neću da budem pijun“
Da se taj nebitni sastanak pokazao kao velika stvar, Dodik može da zahvali dvojici neočekivanih saveznika: bošnjačkom i hrvatskom kolegi u tročlanom državnom Predsedništvu. Dvojica državnika hrabro su odlučili da ne prisustvuju sastanku sa Lavrovom. Jer, naljutilo ih je što je Rus prethodno posetio samo Dodika, u njegovoj neformalnoj rezidenciji u sivom predgrađu prestonice i – što je naročito strašno – u prostoriji nije bilo bosanske zastave u pozadini.
Objašnjavajući svoje odbijanje da prisustvuje sastanku, bošnjački kopredsednik Šefik Džaferović kaže da je time „našim prijateljima u Evropi, našim partnerima“ hteo da pokaže „da smo ponosni i odlučni ljudi“. A Hrvat Željko Komšić nije želeo „da bude ruski pijun u igrama i obračunima sa zemljama EU i članicama NATO“.
Pijuni u utakmici Zapada i Istoka
Obojica su postigli upravo suprotno. „Odlučni“ državnici nisu ni pomislili da su tu retku priliku mogli da iskoriste za pokretanje sopstvene inicijative. Umesto toga, ispostavilo se da su njih dvojica upravo pijuni, dakle ono što nisu hteli da budu. Jer, tek tim otkazivanjem, poseta Lavrova je stekla međunarodni publicitet – što je bila i jedina svrha s ruske strane.
Svet je iz ovoga, ukoliko je uopšte nešto primetio, naučio dve stvari. Prvo: uskoro, kada Džo Bajden Bosnu vrati na dnevni red, to će u stvari biti utakmica između Rusije i Amerike, Istoka i Zapada. Drugo: u Sarajevu vladaju tvrdoglave plemenske vođe koje prvenstveno zanimaju zastave, grbovi i pitanja protokola.
Naravno, ni jedno ni drugo nije tačno – ali, sada se ponovo tako misli.
*Norbert Mapes-Nidik, 1953, nemački je novinar i autor više knjiga o Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Sredinom devedesetih bio je savetnik specijalnog izaslanika UN za Jugoslaviju. Piše za brojne nemačke i austrijske listove.