Austrijski desničar računa na glasove Srba | Evropa | DW | 21.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Austrijski desničar računa na glasove Srba

Biračko telo je u Austriji pred nedeljne izbore toliko podeljeno, da bi ovaj put na izbore u većem broju mogli da izađu čak i doseljenici i izbeglice iz bivše Jugoslavije. Austrijska desnica se dodvorava Srbima.

„Ako izađem na izbore, glasaću za Van der Belena, ali ne znam hoću li izaći, zavisi kako se probudim“, kaže Osman iz Bosanske Krupe i smeška se, dok u svojoj omiljenoj burekdžinici Pitawerk, naslonjen na sto, ćaska sa osobljem. Njegov prijatelj Mirsad je nešto ozbiljniji i kaže da će na predstojećim izborima biti važan svaki glas. „Taj Hofer se trenutno predstavlja kao fin i umeren, ali ja mislim da je jako opasan i da krije svoje pravo lice“, objašnjava ovaj sredovečni Dobojlija.

Na drugom kraju grada, u restoranu Markova koliba, za stolom sedi Petar iz Kragujevca, a i on ima mišljenje o predstojećim predsedničkim izborima u Austriji. „Desničari se dodvoravaju nama Srbima, ali ja ne znam koliko je to iskreno. Istovremeno je dobro što hoće da smanje broj stranaca u zemlji, svega se nakupilo, previše je“, kaže Petar.

Aleksander Van der Belen ili Norbert Hofer, kandidati Zelenih i Slobodnjaka – liberalna i oštra desničarska politička opcija. Nikada se za mesto austrijskog predsednika nisu borile dve ovako oprečne političke opcije. Za Petra i Osmana to stvar ne čini jednostavnijom, pogotovo uzme li se u obzir da ovi izbori uveliko mogu definisati austrijsku političku budućnost, pa tako i budućnost austrijskih građana poreklom iz bivše Jugoslavije.

Igra na srpsku kartu

„Oni generalno retko izlaze na izbore i često nemaju jasno definisan politički stav, no upravo bi oprečnost političkih pozicija mogla biti presudna da i oni ovaj put ipak izađu na izbore“, kaže Goran Novaković, autor i kulturni radnik, zaposlen u bečkom Odeljenju za pitanja integracije. „Moguće je da će desničari mobilisati više birača poreklom iz Srbije, ali eventualno i iz Hrvatske i BiH, nego u prvom krugu. Tu se radi o ljudima kojima je politika Zelenih preterano liberalna, a pogotovu kada se radi o pravima manjina i izbeglica, posebno iz muslimanskih zemalja. Tu se birači iz bivše zajedničke države ne razlikuju od rođenih Austrijanaca koji misle da nema više mesta ni za koga, a kamoli za potencijalne teroriste“, kaže Novaković za DW.

Bundespräsidentenwahl in Österreich 2016

Frankfurtske Vesti, omiljeni list srpske dijaspore

Doda li se tome da se Slobodarska partija Austrije (FPÖ) pri zaštiti Evrope od navodne islamizacije obraća i posebno srpskoj zajednici u Austriji, ova tema mogla bi se uveliko odraziti i na glasanje građana poreklom iz BiH. Nedad Memić, publicista i dugogodišnji urednik časopisa Kosmo, glasila za ljude sa područja bivše zajedničke države, o tome kaže: „FPÖ se aktivno trudi da se obrati srpskoj zajednici, prvo s pitanjem Kosova, zatim s vrlo problematičnim stavovima oko Bosne i Hercegovine, te pozivanjem Milorada Dodika u Beč, koji evo već druge izbore za redom Srbima u Austriji daje otvorenu preporuku da glasaju za FPÖ i njihove kandidate“, kaže Memić.

Smatra da „tako ofanzivna politika“ nailazi na prihvatanje kod onih Austrijanaca srpskoga porekla koji „posebnu pažnju pridaju nacionalnim pitanjima i emotivno reaguju na pitanje položaja Kosova ili Republikea Srpske“. „S druge strane, veliki broj Austrijanaca sa srpskim poreklom odrastao je u Beču koji je već decenijama multietnički grad i njima emotivne poruke FPÖ u vezi sa srpskim nacionalnim interesima ne predstavljaju primarni kriterijum za odluku na izborima“, dodaje Memić.

Generalno su birači poreklom iz bivše Jugoslavije, dodaje on, tradicionalno najprivrženiji socijaldemokratiji, ali je pitanje u kojoj meri će oni, kao i ostali sledbenici ove opcije, u drugom krugu izbora glasati za zelenog kandidata Van der Belena. I to uprkos preporuci socijaldemokrata da se za njega glasa. „Socijaldemokratska partija (SPÖ) se nalazi u situaciji u kojoj značajan deo njihovih birača svoju podršku daje FPÖ-u. Ne treba zaboraviti da je SPÖ godinama bio stranka kojoj su migranti iz bivše Jugoslavije u ogromnoj meri davali svoje glasove. Bečki SPÖ je nizom mera pokazao da mu je stalo do integracije osoba iz bivše Jugoslavije, no i dalje nedostaje mnogo više migranata na važnim funkcijama, kako u administraciji, tako i u politici“, kaže Memić.

Vrednosti socijaldemokratije

Jedan on retkih doseljenika koji su politički aktivni je Sarajlija Ahmed Husagić, kandidat socijaldemokrata na poslednjim bečkim izborima. On smatra da ljudi poreklom iz bivše Jugoslavije ipak neće nasesti na populističke desničarske parole, od kojih svakako neće bolje živeti. „Takođe su mnogi svesni da je upravo takva politika dovela do rata u bivšoj Jugoslaviji. Zbog toga je SPÖ još uvek jači i u srpskoj zajednici nego FPÖ. Ne postoji nijedan argument da ljudi sa migracionim bekgraundom glasaju za gospodina Hofera iz FPÖ“, smatra Husagić.

Bundespräsidentenwahl in Österreich 2016

Pitawerk u Beču

Nabraja da Slobodarska partija i njen predsednički kandidat zagovaraju formiranje zasebnog zdravstvenog osiguranja za migrante i prave razliku između naturalizovanih i autohtonih Austrijanaca. Oni predlažu smanjivanje socijalne pomoći za migrante, izbacivanje migranata iz Austrije ako duže vreme ne rade, a zavodi za zapošljavanje bi, prema Hoferu, trebalo da pomaže samo Austrijance. „Iz ovog se zaključuje da je jedina razumna opcija Aleksander Van der Belen“, jasan je Husagić.

Ovlašćenja austrijskog predsednika nisu velika. Njegova funkcija je pre svega reprezentativna, zakone i dalje donosi parlament. Ali ako dođe do drastične promene na predsedničkim izborima, ona bi mogla da znači i skoru vanredne parlamentarne izbore i dolazak desničara na vlast. „Ljudi očekuju u vremenu svetske krize i uticaja svetske politike na Austriju neke nerealne stvari“, objašnjava socijaldemokrata Husagić. „Ali ljudi su uvijek nezadovoljni, pa misle da će populisti doneti boljitak jednostavnim rešenjima“, kaže Husagić.

Agresivna komunikacija

Populizam je do strategije slobodnjaka, u to se austrijska javnost mogla uveriti i tokom brojnih duela predsedničkih kandidata. Neki stručnjaci za komunikaciju konstatovali su da kandidat slobodnjaka Norbert Hofer smišljeno prekida konstruktivnu raspravu i osporava legitimitet sagovornika, nekad ga čak i lično vređa. Kada sagovornik na te provokacije reaguje, publika ga doživljava kao nesigurnog, a Hofera kao stabilnog i suverenog. Strategija koja se pokazuje efikasnom i kod klijentele u kafani Lepa Brena, gde se već u prepodnevnim satima uz rakiju sluša turbo-folk. „Gledao sam tv-duel Hofera sa Van der Belenom i Hofer ga je rasturio. I za Hofera ću da glasam, on je za to da muslimani više ne smeju u Austriju“, kaže tako Marko, jedan od gostiju kafane.

Bundespräsidentenwahl in Österreich 2016

Društvo u kafani "Lepa Brena2 zna za koga će glasati

Nedad Memić i Goran Novaković ipak smatraju da se ovakve reakcije neće znatno odraziti na ishod predstojećih izbora. „Mislim da to neće imati znatnog uticaja, kao što je i uticaj svih birača iz bivše Jugoslavije neznatan i da će odlučiti tradicionalna opredeljenost birača prema ovoj ili onoj partiji, odnosno kakav ko ima pogled na svet“, kaže Novaković, dok Nedad Memić dodaje: „One osobe koje imaju manje političkog obrazovanja uvek će težiti konzervativnoj i desnoj opciji, za razliku od osoba koje imaju više političkog, ali i formalnog obrazovanja“, zaključuje Memić.

DW.COM