Aukcija za frekvencije 5G | Evropa | DW | 20.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Aukcija za frekvencije 5G

Četiri telekomunikacione kompanije koje su aktivne u Nemačkoj od utorka se na aukciji bore za frekvencije za novu mrežu mobilne telefonije i brzog interneta 5G. Huavej službeno nije u igri – ali je ipak prisutan.

Tokom aukcije neće biti aukcionatora koji čekićem udara o sto i stalno viče: „Ko nudi više?“ – A onaj ko želi da učestvuje u nadmetanju za mobilne frekvencije, prethodno mora da preda na garderobi svoj mobilni telefon.

Aukcija se održava u prostorijama Nemačke savezne agencije za poštu, telekomunukacije, energetiku i železnice u Majncu. Svaka kompanija sa svojim timom u posebnoj prostoriji daje ponude, kaže portparol agencije Fite Vulf. „Među sobom konkurenti ne mogu da komuniciraju. Ali mogu da koriste mogućnost sigurne komunikacije s centralom svog koncerna.“

Prodaje se ukupno 41 frekvencijski blok. „Najkasnije u roku od jednog sata završava se jedan krug, nakon čega javljamo koja je bila najveća ponuda, i potom to objavljujemo na internetu“, rekao je Vulf za DW. „Aukcija je počela ujutro u osam, a aukcioni dan se završava najkasnije u 18:30.“

Aukcija se završava kada više nema ponuda za frekvencijske blokove. A to može potrajati. „Poslednja velika aukcija 2016. završila se nakon 181 kruga nadmetanja. Sve skupa je trajalo tri nedelje“, rekao je Vulf i dodao da je na aukciji „2010. bilo potrebno čak šest nedelja“.

Sud je otvorio put

Planirani početak aukcije u utorak je dugo bio pod znakom pitanja jer su neke kompanije izašle pred sud. Glavnim operaterima u Nemačkoj: nemačkom Telekomu, Vodafonu i Telefoniki, zahtevi za izgradnju mreža su prestrogi. Očekuje se da će do 2022. godine 98 odsto domaćinstava u Nemačkoj biti opremljeno brzim internetom.

Symbolbild versteigerung von Frequenzpaketen durch die Bundesnetzagentur

Telefonika, Vodafon i Telekom su najveći operateri u Nemačkoj, četvrti je 1&1

S druge strane provajder Frinet, koji nema svoju sopstvenu mrežu i koji ne učestvuje u aukciji za nove frekvencije, traži da se drugi operateri koji imaju mrežu sudski obavežu da otvore svoje mreže za male firme.

Ove hitne zahteve je Upravni sud u Kelnu odbacio u prošli petak i time je otvorio put za aukciju.

A Huavej?

Tu postoje nejasnoće čak i nakon početka aukcije. Operateri još ne znaju u kojem obimu će moći koristiti tehnologiju kineskog proizvođača opreme Huaveja pri izgradnji svoje mreže.

U nekim zemljama, tehnologija Huaveja koji je vodeća kompanija na tržištu kada je u pitanju 5G mreža ne sme da se koristi. Sjedinjene Američke Države vrše pritisak i na nemačku vladu da isključi Huavej iz svojih planova.

Malo je verovatno da će doći do potpunog isključenja Huaveja mada su sigurnost i zaštita od špijunaže „važna pitanja, posebno kada se radi o izgradnji 5G mreže. Zato smo definisali naše standarde“, izjavila je prošle nedelje kancelarka Angela Merkel. Američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel čak je pretio da to neće proći bez posledica ako Nemačka pruži platformu Huaveju.

Nemačka savezna agencija za telekomunikacione mreže očekuje aktualizaciju bezbednosnih standarda koji su na snazi u Nemačkoj još ovog proleća. Nisu isključene ni promene u zakonu, ali to će trajati duže.

O koliko je milijardi reč?

„Pažljivo pratimo diskusiju, ali nećemo da učestvujemo u špekulacijama“, izjavio je portparol Telefonike Florijan Štrajher. On je dodao da njegova kompanija, kada je u pitanju mreža 5G, neguje „saradnju s nekoliko inovativnih firmi“, te da će „isključivo birati priznate i pouzdane proizvođače telekomunikacione opreme“.

Koliko novca će doneti aukcija – još se tačno ne zna. Nemački ministar finansija Olaf Šolc očekuje na jesen četiri do pet milijardi evra. „Nije nam stalo da uzmemo što više novca. Naš cilj je da podelimo frekvencije onim operaterima koji su u stanju da poboljšaju mrežu mobilne telefonije u Nemačkoj“.

U leto 2000. to nije bio slučaj. Tada je država licitirala tzv. UMTS frekvencije i zaradila 50 milijardi evra. Bio je to varljiv uspeh, kako se kasnije ispostavilo. Na kraju je nedostajao novac za izgradnju mreže širom Nemačke.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama