Atina i Ankara žele turističku sezonu bez sukoba | Evropa | DW | 02.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Atina i Ankara žele turističku sezonu bez sukoba

Grčkoj i Turskoj je preko potrebna uspešna turistička sezona. Zbog toga popuštae napetost između Atine i Ankare. Ipak, održivih rešenja za nagomilane probleme između dva suseda – još uvek nema.

Retko da je neki susret grčkog i turskog ministra spoljnih poslova protekao tako mirno, gotovo dosadno, kao onaj 31. maja u Atini između Mevluta Čavušoglua i Nikosa Dendijasa. Doduše, nije se ni očekivao nekakav skandal, kao u aprilu u Ankari, kada su se Dendijas i Čavušoglu sukobili pred kamerama. Ali niko nije očekivao ni ovakav stepen harmonije.

Da li su dve obično posvađane susedne zemlje odjednom spremne iskreno da razgovaraju o svojim bilateralnim problemima i da traže rešenja? Nažalost ne. To zvuči previše dobro da bi bilo istina. Želja da ovo leto prođe bez sukoba je velika, nakon što su se prošlog leta Grčka i Turska našle na ivici sukoba zbog turske potrage za gasom u vodama Egejskog mora, a koje su za Atinu deo grčke „ekskluzivne ekonomske zone“.

-pročitajte još: Evropa se ubrzano „otključava“

I jednoj i drugoj državi je preko potrebna uspešna turistička sezona. Nakon godinu i po dana pandemije, to je postalo pitanje ekonomskog opstanka. Nije slučajno što su dvojica ministara naglasila da su postigli dogovor o međusobnom priznavanju certifikata za kovid 19 kako bi vakcinisani i negativno testirani građani mogli da putuju iz jedne u drugu zemlju. To bi trebalo da pruži poticaj turističkoj industriji na čitavom Egejskom moru.

Halkidiki je spreman za turiste iz Srbije

Pored toga, i Ankara i Atina žele da pokažu spremnost za dijalog. Ljudi u Turskoj već dugo Grčku ne doživljavaju kao pretnju. A ni Turska ne želi da se prikaže kao pretnja, jer predsednik Redžep Tajip Erdogan ima veliki interes da poboljša odnose svoje zemlje sa EU, da se proširi carinska unija, ali i da dobije više novca za milione sirijskih izbeglica u njegovoj zemlji. Za to je, između ostalog, neophodno da se smanji napetost u odnosima sa članicom EU Grčkom.

-pročitajte još: Do kraja juna kovid-pasoš za celu EU

Sastanak na samitu NATO

U poslednjih nekoliko nedelja Erdogan se zalagao za sastanak sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom – i na sastanku ministara datum je konačno potvrđen. Njih dvojica šefova srešće se 14. juna.

Pa ipak, od tog randevua na marginama samita NATO u Briselu ne očekuje se puno. U najboljem slučaju, moglo bi da se dogovori produženje faze popuštanja napetosti na Egejskom moru i u istočnom Mediteranu. Stvarni razgovori o održivim rešenjima za probleme između dva suseda nisu na vidiku, samim tim što Erdogan za to nema previše interesa.

Dug put do Haga

Za trajno popuštanje napetosti, turski predsednik morao bi da se odvaži na dug put do Međunarodnog suda pravde u Hagu. To bi značilo da Turska konačno priznaje međunarodno pomorsko pravo i obećava da će unapred prihvatiti presudu suda u Hagu.

Ta presuda ne bi bila laka ni za grčku vladu, jer je jasno da Atina neće dobiti od suda sve ono što zahteva. Što se tiče teritorijalnih voda, i „ekskluzivnih ekonomskih zona“, grčko-turska granica ni u kom slučaju nije tako nepomična kao što konzervativna vlada u Atini stalno poručuje grčkoj javnosti.

Otpor „patriota“

Premijer Micotakis nije spreman da rizikuje i suprotstavi se takozvanim rodoljubima u svojoj stranci i u grčkom društvu kako bi pronašao rešenje sa Turskom. Taj konzervativac se veoma dobro seća koliko je bilo lako diskreditovati njegovog levičarskog prethodnika Aleksisa Ciprasa kao izdajnika, nakon što se usudio da potpiše Prespanski sporazum sa Severnom Makedonijom.

Zbog sporazuma sa Zaevom, Ciprasa su mnogi u Grčkoj proglasili za izdajnika

Zbog sporazuma sa Zaevom, Ciprasa su mnogi u Grčkoj proglasili za izdajnika

Drugi problem između Atine i Ankare jeste pitanje muslimanske manjine u zapadnoj Grčkoj. Njihov status je zapravo regulisan Sporazumom iz Lozane 1923. godine. Pritom su se grčki državljani turskog, pomakskog (Pomaki) i romskog porekla obično nazivali „muslimanima“. Grčka insistira na tom nazivu sve do danas.

Čestitke umesto skandala

Kada je Erdogan 8. maja 2004. godine prvi put posetio muslimanske građane Trakije, rekao je: „Želeo bih da kažem svojoj braći koja ovde žive da moraju da se zalažu za jaku Grčku. Što je Grčka jača, to ćete vi biti srećniji.“

Od tada se mnogo toga promenilo – a posebno Erdogan. On stalno pokušava da instrumentalizuje muslimane u Grčkoj, tvrdeći da „grčka država ne poštuje ljudska prava turske manjine“. Njegovi ministri koriste svaku priliku da posete Trakiju – ponekad se radi i o privatnim posetama, poput Čavušogluove u nedelju 30. maja.

Zbog toga je već 31. maja u nacionalno-konzervativnom delu grčke štampe osvanulo nekoliko ljutitih članaka. Ali na tome se sve završilo. Čavušoglu je u Trakiji pazio šta govori, a Dendijas je tu posetu ignorisao kao privatnu i – nije bilo novog skandala. Umesto toga, usledilo je mnoštvo srdačnih čestitki s grčke strane za uspeh turskog Efesa u košarkaškoj Evroligi.

Ovaj tekst uvod je u temu novog izdanja magazina Europeo – letnja turistička sezona u drugoj godini korone. Emisiju možete pogledati ovde ili na našem Jutjub-kanalu.

Da li je moguće spasiti turističku sezonu?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.