Nemački gradovi pod zvonom vrućine

Organizacija „Nemačka pomoć za okolinu“ (Deutsche Umwelthilfe) tvrdi da nemački gradovi nedovoljno štite svoje stanovnike od vrućine. Prema jednom istraživanju ima premalo drveća i živih ograda i previše površina pod betonom i asfaltom. Ova lobi-organizacija kaže da su tako nemački gradovi pretvaraju mesta paklene vrućine. “Stalni trend sa više betona i manje zelenila je uznemirujući“, kaže se u saopštenju.

U svojoj studiji organizacija je analizirala satelitske snimke i uporedila je odnos zelenih površina i onih zatvorenih betonom i asfaltom u 190 gradova sa više od 50 000 stanovnika: 24 grada su dobila loše ocene u obe kategorije, a 82 grada u jednoj od dve. Istovremeno, ova organizacija dodelila 84 zelene mape gradovima koji imaju manje asfalta a više zelenih površina.

Uzorni gradovi su na primer Detmold, Ratingen, Potsdam, Jena i Hattingen. I Berlin je bio na solidnom 21. mestu. Znatno ispred Hamburga, Minhena i Frankfurta.

Posebno loše ocene su dobili gradovi na jugu Nemačke. To su Ludvigshafen, Hajlbron, Regenzburg, Vorms, Majnc, Ingolštat i Ludvigsburg.

Kako se Ludvigsburg bori za više zelenila

U ovom gradu vrućine su tema već godinama. Gradska uprava namerava da učini nešto protiv ove pojave. Gradonačelnik Matijas Kneht kaže da je jedan gradski park – Valkerpark, (u prevodu park za šetnju)  – uzoran projekat.

On pokazuje veliku zelenu površinu sa visokom travom okruženu visokim drvećem. „Ovde je nekada bio asfaltirani parking“, kaže Kneht. Umesto njega, tu je već dve godine park sa mnogo hlada, sa fontanom i igralištem. Ali izgrađeno je i parkiralište na manjoj površini i tako pokriveno zelenilom da se jedva razaznaje.

Upravo tu se i vidi šta je glavna prepreka za dosledno realizovanje ovakvih projekata – različiti interesi.

„Svaka površina se na neki način koristi. A građani se naviknu da koriste površine na određeni način. Na glavnom trgu su pijaca ili gradska slavlja. Za to nam je potrebna površina. Nije tako jednostavno da se to ponovo ozeleni. Ili kada saniramo neku ulicu, onda razmislimo da li je ulica neophodna u toj širini. Ili možemo da uzmemo njen deo?“, objašnjava Ulrike Šmitgen, šefica gradske Uprave za niskogradnju i zelene površine.

Velike diskusije oko mesta za parkiranje

Za parkinge koji se ozelene grad mora da nađe alternativne površine. To pokazuje novi projekat na jednom gradskom trgu, na kilometar od novog uzornog parka. Tamo građevinske mašine upravo uklanjaju podlogu. I tu će umesto parkirališta biti park.

Matijas Kneht kaže da je projektu prethodila žučna i dugotrajna diskusija, jer se radilo o glavnom parkiralištu u centru, Ali gradu je pošlo za rukom da ubedi I vlasnike radnji i gastronomskih objekata, jer je izgrađena javna garaža sa 146 mesta svega 200 metara dalje.

Troškovi su veliki

Grad Ludvigsburg minamerava da nastavi vraćanje zelenih površina u urbano područje, ali su sigurni da će to trajati godinama i da će biti skupo. Preoblikovanje trga koje je u toku koštaće oko pet miliona evra. Gradska uprava zbog toga traži više novca od Evropske unije, nemačke države i pokrajine.

Nemačka ministarka građevinarstva Klara Gajvic upravo je predočila strategiju zaštite od vrućine. U njoj je predviđeno više parkova, drveća na ulici kao i postavljanje zelenih krovova. Da bi biljke dobijale neophodnu vodu, potrebno je naći zemljište koje prima kišu.

„Ko želi svež novac iz našeg programa, mora da uzme u obzir klimatsko prilagođavanje i da to dokaže“, objasnila je Gajvic. Subvencije se dodeljuju za oslobađanje reka od betona ili ozelenjavanje betonskih površina.

Nemačka pomoć za okolinu zahteva obavezujući cilj

„Zahtevamo od nemačke Vlade da se na pravno obavezujući način zaustavi zatvaranje površina u Nemačkoj do 2035“, kaže Barbara Mec, rokovoditeljka poslova organizacije „Nemačka pomoć za okolinu“. Osim toga, ona traži da Vlada uvede savezne standarde koji bi na primer predviđali zelenilo na školskim dvorištima.

Naročito se zahteva sađenje drveća. „Nije svako zelenilo isto. Običan travnjak ne može da se uporedi sa starim stablima. Zato nije samo odlučujuće da se prekine betoniranje i asfaltiranje i da se površina opet ozeleni, tamo gde je to moguće, već da se pored travnjaka u gradovima nalaze stabla, grmlje i livade”, kaže Mec.