Asanž dobio bitku, sloboda štampe nije dobila rat | Politika | DW | 04.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

lični stav

Asanž dobio bitku, sloboda štampe nije dobila rat

Londonski sud odbio je izručenje osnivača Vikiliksa u SAD – samo iz humanitarnih razloga, a ne zbog toga što je u pitanju progon čoveka koji je raskrinkao američke ratne zločine, komentariše novinar DW Matijas fon Hajn.

Slavlje Asanžovih pristalica ispred suda

Slavlje Asanžovih pristalica ispred suda

Odluka se graniči sa čudom. Posle procesa koji je uglavnom bio ekstremno nepravedan, sutkinja Vanesa Barajcer je u Londonu odbila izručenje Džulijana Asanža Sjedinjenim Državama.

Nakon što je britansko pravosuđe na svakom koraku ometalo odbranu proslavljenog istraživačkog novinara, većina posmatrača je verovala da će sudije žrtvovati svoju nezavisnost, Asanžova građanska prava i slobodu štampe na oltar „specijalnih odnosa“ sa Vašingtonom.

Ali oni to nisu učinili. I to jeste razlog za radost, ali nije za olakšanje.

Naime, u Londonu nije potvrđeno pravo novinara da otkrivaju prljave tajne moćnih. Sutkinja se u odluci pozvala isključivo na neljudske zatvorske uslove koji bi čekali Asanža u SAD i na opasnost da on, u teškom psihičkom stanju, počini samoubistvo.

Sutkinja je uz to protivrečila navodima odbrane prema kojima je Australijanac progonjen zbog novinarskog posla, da su njegova otkrića američkih ratnih zločina u javnom interesu i da je čitav proces politički. Naprotiv, Barajcer je tu bila sasvim na strani Amerikanaca.

To znači da ostaje pretnja i za Džulijana Asanža i za slobodu štampe.

O razlozima odluke može se samo nagađati. U decembru je američki predsednik Donald Tramp pomilovao četvoricu osuđenih ratnih zločinaca koji su u Bagdadu masakrirali 14 civila. Nasuprot tome, oglušio se o pozive da pokaže privrženost proklamovanim američkim vrednostima i pomiluje Asanža kao čoveka koji je raskrinkao zločine.

Može biti da je tim izabranog predsednika Džozefa Bajdena Britancima došapnuo da im Asanž ne treba u Americi, da bi proces protiv osnivača Vikiliksa samo štetio reputaciji iduće administracije.

Najkasnije prošlog novembra jasno je pokazano koliko proces protiv Asanža potresa poziciju Zapada kao zaštitnika humanih vrednosti. Tada je jedna dopisnica BBC-a pitala azerbejdžanskog predsednika Alijeva o slobodi medija u njegovoj zemlji. On je odvratio da Englezi, s obzirom na tretman Asanža, nemaju pravo da drže lekcije drugima o ljudskim pravima i slobodi štampe.

Kako će ići dalje? Sjedinjene Države su već najavile žalbu na odluku londonskog suda. Mogle bi da prođu godine dok se ne iscrpe sve instance.

Asanž ne bi smeo da provede to vreme u zatvoru visoke sigurnosti Belmarš. Boravak u tom „engleskom Gvantanamu“ jednak je torturi, rekao je izaslanik UN za pitanja torture Nils Melcer. Već godinu i po je Asanž u samici iako pravosnažno nije osuđen ni za šta.

Najpre bi Asanža konačno trebalo pustiti u kućni pritvor, da tamo pričeka kraj procesa. Nejasno je zašto se istraživački novinar tretira gore nego masovne ubice. Bivši čileanski diktator Avgusto Pinoče je svojevremeno odluku o izručenju udobno čekao u jednoj luksuznoj vili nadomak Londona.

Važno je i da kasno probuđena javnost održi pritisak i nakon ove odluke suda. Vredi se boriti za Džulijana Asanža i slobodu štampe.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android