Arijevski paragraf, bojkot i progon Jevreja | Politika | DW | 01.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Arijevski paragraf, bojkot i progon Jevreja

U aprilu 1933. nacionalsocijalisti započeli su progon Jevreja u Nemačkoj. Nakon što su 1. aprila bojkotovane jevrejske prodavnice i poslovanje sa Jevrejima, usledilo je i uvođenje posebnog „Arijevskog paragrafa“.

default

Progon Jevreja

Bila je subota, 1. april 1933. Ispred jevrejskih prodavnica, advokatskih kancelarija i lekarskih praksi stajali su muškarci u smeđim uniformama. Bili su to pripadnici nacionalsocijalističkog “Jurišnog odreda” - SA. Pretili su svima koji su hteli da uđu u jevrejske prodavnice. Na tablama, koje su doneli, pisalo je: „Nemci! Branite se. Ne kupujte kod Jevreja!“ Nije to bila nikakva prvoaprilska šala. Tog dana počeo je „bojkot Jevreja“ nakon čega će uslediti i njihov progon.

„Rešenje jevrejskog pitanja“

Adolf Hitler und Joseph Goebbels

Hitler i Gebels

Adolf Hitler je još 20-tih godina fanatično zahtevao da se „reši jevrejsko pitanje“. Sada je bio u prilici da svojim sledbenicima omogući da to i urade. Hitler je od 1933. u Nemačkoj imao potpunu vlast, postavši diktator. Temeljna prava Vajmarskog ustava stavljena su van snage, a donošenjem takozvanog „zakona o punomoćju“ vlada je bez ikakve mogla kontrole da sprovodi svoju samovolju.

Nacionalsocijalisti su to iskoristili kako bi prvo proganjali političke neprijatelje, a onda su se okrenuli protiv Jevreja. Oni su bili neprijatelji „arijevske“ rase, koje je trebalo iskoreniti. Bojkot Jevreja najavljen je u novinama na sav glas. U nekim mestima, kao u Anabergu u Saksoniji, SS-ovci su ljudima koji su izašli iz jevrejskih prodavnica utiskivali žig na lice na kojem je pisalo: „Mi smo izdajnici, kupovali smo kod Jevreja“. Jevreji su bili šokirani i reagovali su sa nevericom. Jedan jevrejski trgovac u Berlinu je u izlog svoje prodavnice obesio natpis sa zaslugama koje je, kao vojnik, dobio u Prvom svetskom ratu: „Četiri godine sam stavljao moj život na kocku za Nemačku“, pisalo je na njemu. Za većinu Jevreja 1. april 1933. bio je početak kraja iluzija da će biti prihvaćeni kao ljudi, sa jednakim pravima kao i Nemci.

Deutschland Geschichte Bildergalerie Juden in Berlin Razzia gegen Juden

Racija u Berlinu


Arijevski paragraf

Sedam dana nakon „bojkota Jevreja“, nacionalsocijalisti su preduzeli novi korak. Donesen je „Zakon o ponovnom uvođenju statusa državnog službenika“ sa diskriminirajućim paragrafom: „Službenici koji nisu arijevskog porekla idu u penziju“. Time je povučena jasna linija između „Nemaca arijevaca“ i navodno „manje vrednih Jevreja“. Oni koji su hteli da se bave tim poslom morali suda dokažu da niko u njihovoj familiji nema jevrejsko poreklo. Nacisti su na taj način usvojili prvi rasistički zakon za vreme svoje vladavine.

Autor: Mark Lipke / Senad Tanović
Redakcija: Jakov Leon

Reklama