Aranžman sa MMF-om je potez očajnika

Ekonomski analitičari smatraju da aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom neće pomoći Bosni i Hercegovini. Umesto uzimanja kredita od milijardu evra, treba promeniti odnos prema ekonomskoj politici. Do kraja sedmice Fiskalno veće trebalo bi da napravi platformu sa kojom će izaći pred MMF.

Boraveći nedavno u Beogradu, guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Kemal Kozarić izjavio je da je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, prema kojem bi ta zemlja dobila kredit od milijardu evra, neminovnost ako se žele prevazići posledice ekonomske krize.

„Ovo je vreme teških odluka i oni koji ih donose treba da imaju hrabrosti u interesu građana i svih nas“, rekao je Kozarić.

Neodgovornost odgovornih

„Svi dosadašnji pokušaji državne i entitetskih vlada, više su spisak želja nego konkretni, delotvorni potezi“, tvrdi dr Damir Miljević, ekonomski analitičar iz Banjaluke. On, međutim, ilustruje koliko su najodgovorniji u Bosni i Hercegovini u stvari neodgovorni.

„Recimo, gospodin Branković je na pitanje novinara pre dva meseca: Šta ćete preduzeti, rekao: Nema žurbe, nije još kritično. Gospodin Špirić je rekao da smo siromašna zemlja i da će nas kriza zaobići, a gospodin Dodik je pre neki dan rekao da Republika Srpska nikad nije bila jača i snažnija nego što je sada. Uz takve izjave najodgovornijih ljudi onda možete da vidite da su faktički i privreda i narod prepušteni sami sebi“, tvrdi Miljević.

I bez kredita MMF-a, Bosna i Hercegovina mogla bi da dođe do sredstava, npr. iz pretpristupnih (IPA) fondova. Problem je što se ta sredstva ne mogu dobiti bez prethodno ispunjenih uslova, koje je nemoguće realizovati bez političke volje u institucijama vlasti. Miljević tvrdi da tako Bosna i Hercegovina ostaje uskraćena za oko milijardu i 700 miliona konvertibilnih maraka, „što vlast ne brine sve dok se budžeti pune i dok ima novca za budžetske korisnike“.

„Budžet za održavanje parazita“

Sada, kada je Bosna i Hercegovina već duboko u recesiji, razmišlja se o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom. Jasno je da će MMF, pre nego što da pare, postaviti rigorozne uslove. Država, odnosno entiteti, moraće da smanje javnu potrošnju i izdatke u socijalnom sektoru. Političari će tada moći da kažu da su imali nameru da zbrinu određene kategorije stanovništva, ali im MMF to ne dozvoljava.

„MMF se nikada nije dobro pokazao u upravljanju krizama“, rekla je u izjavi za „BH radio 1“ ekonomski analitičar iz Banjaluke Svetlana Cenić, govoreći i o tome šta bi moglo da se dogodi nakon sklapanja aranžmana sa tom institucijom.

„Kako će Bosna živeti posle toga? Pa eto, imaće podržan budžet da može da održava i ovo parazita što inače ima u neograničenim količinama - govorim o administraciji“, rekla je Svetlana Cenić.

Zvanični pregovori Bosne i Hercegovine sa MMF-om trebalo bi da počnu sredinom ovog meseca.

Autor: Samir Huseinović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković