Antisemitizam u Evropi nije uvezen | Evropa | DW | 31.03.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Antisemitizam u Evropi nije uvezen

U Evropi i Nemačkoj se govori o „uvezenom antisemitizmu“ od strane muslimana. Pritom je mržnja prema Jevrejima deo hrišćanskog DNK, smatra Krsto Lazarević.

U raspravi o islamu u Nemačkoj postoji zadivljujuća kauzalnost. Uvek kada bavarski provincijski političari saopštavaju da islam ne pripada Nemačkoj, u njihovim govorima se sve češće čuje da je zemlja „jevrejsko-hrišćanskog“ karaktera ili tradicije. Istovremeno se prećutkuje da je dobar deo hrišćansko-jevrejske tradicije taj da su hrišćani Jevreje proganjali, proterivali i ubijali. I kada se u evropskim domaćinstvima za Uskrs farbaju jaja, treba ukazati na to da se hrišćanski antijudaizam bazira na tome da se Jevreji od davnina optužuju da su ubili Isusa.

Jevreji kao dobrodošli doseljenici – u Osmanskom carstvu

Jevreji su od strane hrišćana proganjani skoro dve hiljade godina. Pa tako i 1492. godine Alhambra ediktom iz današnje Španije, nakon što su vekovima živeli pod muslimanskom vlašću. Mnogi od tih Jevreja, na poziv sultana Bajazita II. utočište su našli u Osmanskom carstvu. Sultanu se pripisuju sledeće reči: „Koliko su ludi španski kraljevi, kad proteruju svoje najbolje građane i prepuštaju ih najvećem neprijatelju.“

U osmanskim gradovima poput Soluna ili Sarajeva vekovima je postojao jevrejski život, sve dok nisu došli nacisti. To su istorijske činjenice, koje bi možda trebalo da budu poznate kada se, sa jedne strane govori o „jevrejsko-hrišćanskoj tradiciji“ i istovremeno kada se govori o muslimanima koji uvoze „antisemitizam".

Ali ta istorisjka pozadina uopšte ne mora da se poznaje, da bi se kao Nemac znalo koliko je apsurdno blebetanje o „uvezenom antisemitizmu“. Dovoljno je znati da su Nemci počinili najveći zločin u istoriji čovečanstva. Šoa.

Glavni nemački izvozni proizvod

Nemačka, antisemitizam, uvoz. Nemoguće je napraviti inteligentnu rečenicu u kojoj se pojavljuju te tri reči. Osim jedne: Antisemitizam u Nemačkoj nije uvezen. Antisemitizam je glavni nemački izvozni proizvod, ispred automobila, piva i Birkenštok sandala.

Nemci su narodčić, kojem je uspelo da od borbe protiv antisemitizma i bezbednosti Izraela napravi državno pitanje, a da istovremeno čitavu godinu slavi reformatora Martina Lutera koji je pozivao na paljenje sinagoga i na to da se rabinima zabrani njihov rad, i uz pretnje smrću. U nemačkom jeziku se koriste reči „kritika Izraela“. Ali ne i „kritika Španije“, „kritika Brazila“ ili „kritika Ugande“.

Evropska tradicija

Antisemitizam pripada Nemačkoj i Evropi. Postoji među desničarima, levičarima i u takozvanom društvenom centru. Među profesorima, kao i građevinskim radnicima, kod Hansa, kao i kod Alija.

Da, mi moramo da razgovoramo o antisemitskom raspoloženju među muslimanima u Evropi i Nemačkoj. Moramo zato što je 85-godišnja Mirel Knol, koja je preživela holokaust, ubijena u svom stanu u Parizu iz antisemitskih motiva. I zato što je nedaleko od njenog stana, Jevrejku Saru Halimi njen komšija bacio sa balkona uzvikujuću „Alahu akbar“. I zato što se antisemitski demonstranti, nedaleko od Brandenburške kapije u Berlinu usuđuju da pale Davidovu zvezdu.

Ne, problem nije „taj islam“ zato što „tog islama“ nema. Ali postoje mnoge muslimanske zemlje u kojima država stoji iza antisemitizma, postoji Saudijska Arabija, čije je jedan od glavnih izvoznih proizvoda salafizam i postoji islamska Republika Iran iz koje opet Izraelu stižu pretnje o uništenju. I među muslimanima u Evropi i Nemačkoj postoji manjina koja smatra da je to dobro.

Postoji jedan problem

Postoje islamska udružanja koja tolerišu kada propovednici mržnje nastupaju u njihovim džamijama. Postoji jedan „politički islam“ koji zastupaju neka od tih udruženja. I postoje poznati nemački političari koji sa tim udruženjima sklapaju državne ugovore i koji sede za istim stolom sa ljudima koji oravdavaju napade na Jevreje.

Moramo da razgovoramo o tome kako da se ubuduće prema tome odnosimo iako među levičarima i liberalima ima onih koji se protive tim debatama jer u njima naslućuju „islamofobiju“ i koji ne primećuju da time jednu važnu temu prepuštaju desničarima. Konflikt na Bliskom istoku se ne prenosi samo na Izrael, Gazu i autonomna palestinska područja, već i na moj komšiluk, na četvrt Nojkeln u Berlinu.

Šta se dešava u berlinskoj četvrti Nojkeln

Kada je Donald Tramp u decembru Jerusalim priznao kao glavni grad Izraela i kada je navodno umerena palestinska stranka Fatah pozvala na „tri dana gneva“, o tome nisam morao da čitam u novinama. To sam mogao da vidim u svom komšiluku. Na Sunčanoj aleji (Sonnenallee), najarapskijoj ulici u Nemačkoj. Kada na Bliskom istoku postoje problemi, vlasnici malih lokala pojačano u izloge stavljaju proizvode na kojima je zastava Palestine koje pokriva teritoriju Izraela. Na tim kartama Izraela nema.

 Krsto Lazarevic (Privat)

Krsto Lazarević

Povećava se i broj muškaraca sa maramama na glavi. Većina tih mladih ljudi verovatno ne zna da je taj odevni predmet etablirao veliki muftija koji se divio Hitlerovoj politici uništavanja. Na kraju krajeva, ta marama je dugo vremena u Nemačkoj bila deo levičarske subkulture. Ali ipak ostavlja gorak ukus. Posebno kada nakon palestinskih demonstracija velike grupe muškaraca koračaju Nojkelnom uzvikujući antisemitske parole.

Iza većine antisemitskih kaznenih dela u Nemačkoj stoje ekstremni desničari. I kada desničari lupetaju o „uvezenom antisemitizmu" i muslimane stavljaju pod opštu sumnju, onda kao najbolja opcija i dalje preostaje da im se pokaže srednji prst. Ali istina je i to da se niko ne bi usudio uveče da prošeta Sunčanom alejom sa kipom (jevrejska kapica, prim. red.). 2018. godine u Nemačkoj. Moramo konačno nešto da preduzmemo protiv toga.

Krsto Lazarević je rođen u Bosni i Hercegovini i kao dete je sa porodicom došao u Nemačku. Danas živi u Berlinu, radi kao novinar i publicista i piše za razne medije na nemačkom jeziku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM