„Antisemitizam je društveni, a ne politički problem“ | Evropa | DW | 19.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

„Antisemitizam je društveni, a ne politički problem“

Ove godine obeležava se 1.700 godina života Jevreja u Nemačkoj. Ali u toj zemlji se ponovo rasplamsao antisemitizam, naročito zbog sukoba na Bliskom istoku. Da li to ugrožava proslavu jubilarne godinu?

Demonstracije protiv antisemitizma ispred sinagoge u Gelzenkirhenu

Demonstracije protiv antisemitizma ispred sinagoge u Gelzenkirhenu

Jevreji žive u Nemačkoj 1.700 godina. Taj važan jubilej proslavlja se ove godine nizom manifestacija, radionica, izložbi i simpozijuma. S obzirom na sukob na Bliskom istoku i napade na jevrejske i izraelske objekte i obeležja u Njemačkoj, pitali smo Andreja Kovača, generalnog direktora udruženja JLID2021, kako ti incidenti utiču na proslavu jubileja? Andrei Kovač potiče iz jevrejsko-mađarske porodice. Preci tog muzičara i preduzetnika preživeli su budimpeštanski geto i koncentracioni logor Bergen-Belzen. Razgovarali smo nešto pre početka Šavuota, praznika koji traje od 16. do 18. maja.

DW: Festival Šavuot počeo je u nedelju uveče. O kakvom festivalu je reč?

Andrej Kovač: Šavuot ima dva značenja, jedno je povezano s prirodom, a drugo je biblijsko-istorijsko. Šavuot je festival žetve na kojem obeležavamo prvu pšeničnu žetvu u Izraelu. Proslavljamo pre svega dar Tore i deset zapovesti izraelskom narodu na planini Sinaj. Tokom Šavuota tradicionalno pijemo mnogo mleka i jedemo slatku i mlečnu hranu i med. Uobičajeno je da prve noći ostajemo budni i proučavamo Toru. Čitanja i rasprave odvijaju se celu noć u mnogim opštinama i zajednicama. Moglo bi se reći da je Šavuot „bela noć Tore“ (ostaje se budan čitave noći, prim. red).

Da li na slavljeničko i praznično raspoloženje utiče najnoviji sukob Palestinaca i Izraelaca?

Naravno da je raspoloženje pomućeno. Mnogi imaju članove porodice koji žive u Izraelu, roditelje, decu, braću i sestre koji trenutno provode neprospavane noći u skloništima. U međuvremenu se ovde u Nemačkoj napadaju sinagoge, a na ulicama se uzvikuju antisemitske parole.

Andrej Kovač: Naravno da je raspoloženje pomućeno

Andrej Kovač: Naravno da je raspoloženje pomućeno

Zašto je sukob upravo sada eskalirao? Šta je dovelo do toga?

Situacija u Izraelu veoma je složena. Teroristička paravojska Hamas iskoristila je nemire u istočnom Jerusalimu i napala civilno stanovništvo Izraela, ispalivši na zemlju preko 2.600 raketa. To je poput terorističkog napada velikih razmera s ciljem da se ubije što veći broj ljudi. Inače, među njima je i preko 20 odsto Izraelaca arapskog porekla. Izrael mora da se brani od tog velikog terorističkog napada.

Kakav osećaj u vama izaziva to da Jevreji i njihova obeležja u Nemačkoj ove godine moraju snažnije da se zaštite nego pre?

Ono što doživljavamo ovih dana je mustra koja se stalno ponavlja. Nažalost, život sa antisemitski motivisanim neprijateljstvom prema Izraelu deo je svakodnevice nemačkih Jevreja. To se već mnogo godina toleriše, pa čak i podržava od strane mnogih ljudi i organizacija. Čim je Izrael prisiljen da brani svoje postojanje, ponovo izbijaju ti oblici antisemitizma. Zapanjujuće je da samo 76 godina nakon Šoe (Holokausta) mnogi ljudi ne razumeju da jevrejska država bez odbrane ne može da prihvati pretnju svom postojanju.

-pročitajte još: Nemačka i Izrael: posebna veza

Želeli ste što otvorenije da proslavite ovu jubilarnu godinu za Jevreje. Kako najnoviji događaji utiču na vaš program?

Naravno, da to utiče na nas. Antisemitski napadi poslednjih dana još jednom su jasno pokazali koliko je fragilan jevrejski život u Nemačkoj i kako ogorčenje i otpor mogu da se zloupotrebe u političke svrhe. Praznična godina bila je i zamišljena kao događaj za društvo u celini. Ona živi od činjenice da ljudi iz mnogih društvenih miljea učestvuju u proslavi tokom koje se održavaju brojne i raznovrsne sesije.

U ovim vremenima posebno je važno pokazati solidarnost. Uveren sam da naši partneri u projektima neće biti zastrašeni ovim što se dešava i da će festivalsku godinu još više da iskoriste za zalaganje protiv antisemitizma i za život Jevreja u Nemačkoj.

„Sloboda za Palestinu“: demonstracije 11. maja 2021. u Minhenu

„Sloboda za Palestinu“: demonstracije 11. maja 2021. u Minhenu

Kako bi bliskoistočni sukob mogao da se tematizuje u festivalskoj godini?

Bliskoistočni sukob se uvek uvodi u igru kada se govori o jevrejskom životu u Nemačkoj. Ali, on ovde nema šta da traži. Stereotipi i mitovi o zaveri deo su načina razmišljanja mnogih ljudi u Nemačkoj. Kao što znamo, oni su postojali mnogo pre osnivanja države Izrael 1948. godine. Antisemitizam je društveni, a ne politički problem.

Kako se u Nemačkoj ispoljava suživot muslimanskih Palestinaca i Jevreja?

Nažalost, kad vidite slike iz Gelzenkirhena i drugih gradova u Nemačkoj, to nije suživot s poštovanjem prema drugima. Ali iz ličnog iskustva mogu da kažem da većina ljudi, bez obzira na poreklo, ume da razmišlja diferencirano. U Nemačkoj postoji mnogo više onoga što nas spaja nego što nas razdvaja. Nadam se da će nam uspeti da se u budućnosti bolje upoznamo i razumemo.

Zašto se konflikt prenosi na Nemačku? Šta je u Nemačkoj, kada je u pitanju integracija, otišlo nizbrdo?

Ovaj konflikt se prenosi po čitavom svetu, Nemačka tu nije izuzetak. A kada je reč o integraciji, tu uvek može da se uradi više. Mnoge porodice dolaze u Nemačku iz radikalizovanih zemalja, iz zemalja u kojima je antisemitizam snažno prisutan i politički instrumentalizovan. Naravno da je teško izaći iz takvih načina razmišljanja. Demokratija i pluralizam je nešto što mora da se uči. To je ogroman zadatak za koji treba vremena i zadatak koji su mnogi u Nemačkoj potcenili.

Sukobi na Hramovnom brdu u Jerusalimu eskalirali su 11. maja 2021.

Sukobi na Hramovnom brdu u Jerusalimu eskalirali su 11. maja 2021.

Šta bi nemačka vlada, mimo jubilarne godine, mogla da učini da poboljša suživot?

U okviru ove praznične godine dobijamo ogromnu podršku naših partnera u projektima, političara, crkava i civilnog društva. To mi pokazuje da postoje potrebe za inicijativama koje omogućavaju međusobne susrete i upoznavanje. Neiskrivljena slika i doživljaj jevrejskog života kao instrumenta u borbi protiv antisemitizma trebalo bi da počne, a ne da se završi s ovom jubilarnom godinom.

Više od 20 odsto Nemaca danas ima migrantske korene, a ta tendencija je u porastu. Možda je ova praznična godina primer kako da se i drugim ljudima s takvim korenima u Nemačkoj pruži prilika da svoju kulturu učine dostupnom i tako pokažu da jesu i žele da budu sastavni deo pluralističkog društva. Mogu se samo nadati da će njemačka vlada i ubuduće podržavati takve projekte.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.