Angela Merkel u zamci Šengena

Nedeljnik Špigel u onlajn izdanju piše o najnovijim zapletima oko Šengena i konstatuje da je nemačka kancelarka Angela Merkel u poslednje vreme stalno imala muke sa italijanskom premijerom Silvijom Berluskonijem i francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, te nastavlja:

„Jedanput je nesporazuma bilo oko Libije, drugi put oko spasavanja evra. Sada je na pomolu novi spor: zahtev italijanskog premijera i francuskog predsednika da se ograniči Šengen što u Nemačkoj izaziva žestok otpor – i to i u redovima vladajućih stranaka, i u opoziciji. Tako je upućen nadstranački zahtev kancelarki da učini sve kako bi se očuvala neograničena sloboda putovanja unutar šengenskog područja. Deviza glasi. „Prste dalje od Šengena“.

Samo političko taktiziranje?

Berluskoni i Sarkozi nameravaju da tokom sledećih nedelja uvere ostale članice EU da bi trebalo zaoštriti odredbe Šengenskog sporazuma zbog velikog priliva izbeglica iz severne Afrike u Italiju i Francusku. Međutim, reč je pre o političkom taktiziranju na domaćem frontu, jer su oba političara pod snažnim pritiskom kod kuće. Oni bi da se predstave kao „čelični vitezovi zaštite granica“, kako je to napisao evropski poslanik Aleksandar Lambsdorf.

U prvom trenutku izgledalo je da bi Nemačka mogla da pristane, jer se ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih prošle nedelje izjasnio za promenu statusa kvo i rekao da bi „u ekstremnim slučajevima“ ponovo trebalo uvesti kontrolu na unutrašnjim granicama. Međutim, vladin predstavnik za javnost izjavio je da je Šengen „veliko evropsko postignuće“ koje savezna vlada svakako želi da sačuva, dok je ministar spoljnih poslova Gido Vestervele upozorio da se ne bi smela ugrožavati sloboda putovanja. Istina, kancelarka Angela Merkel do sada nije rekla ni reč.

Ali, zato je poslanik njene stranke, CDU, Rupreht Polenc upozorio da u sporazumu ništa ne bi trebalo menjati i zatražio od vlade da jasno saopšti da neće učestvovati u Sarkozijevom i Berluskonijem poduhvatu. Slično misle i koalicioni partneri, liberali. I u redovima opozicije je uzbuna, ona takođe zahteva da se vlada nedvosmisleno izjasni za otvorene granice.

Neprijatna situacija za kancelarku. Već 4. maja Evropska komisija podneće izveštaj o problemu koji će se naći na dnevnom redu sledećeg sastanka na vrhu 24. juna. Angela Merkel moraće brzo da odluči da li je spremna na dvostruki sukob oko slobode putovanja – i sa Parizom, i sa Rimom“, piše „Špiegel onlajn“.

Nasilje u Siriji

List Mitelbajeriše cajtung piše o sukobu u Siriji:

„Brutalno nasilje u Siriji poprima sve veće razmere i jedini pravi odgovor jeste da EU što pre uvede sankcije protiv režima u Damasku. Rezultat sednice Saveta bezbednosti o Siriji predstavlja razočaranje. Članice Saveta morale su se bar dogovoriti o osudi brutalnih postupaka Asada. Umesto toga, zemlje kao Rusija i Kina zbog umerenog uspeha NATO u Libiji zaziru od daljeg mešanja u događaje na Bliskom istoku. Pri tom, i pored sličnosti, teško je upoređivati ustanke u Libiji i Siriji. Naime, vojna intervencija u Siriji trenutno uopšte ne dolazi u obzir, jer Turska – koja je sused Sirije – ni u kom slučaju to ne bi podržala. Istovremeno, u Siriji nema pobunjenika kao u Libiji na čiju bi stranu NATO mogao da stane. Najzad, SAD do sada ni na koji način nisu pokazale da bi se umešale u još jedan sukob. Time su EU vezane ruke. Kao jedino oružje može da upotrebi sankcije, ali one bi bile efikasne samo ako ih podrže i UN i Arapska liga“, piše „Mitelbajeriše cajtung“.

Palestinsko pomirenje

List Rajniše post komentariše palestinsko pomirenje i piše:

„Palestinska podela godinama je bila jedna od glavnih prepreka na putu ka miru na Bliskom istoku. Sada su Hamas, koji upravlja Pojasom Gaze i vlasti na Zapadnoj obali predsednika Mahmuda Abasa iz Fataha najavili pomirenje. To je samo na prvi pogled dobra vest. Naime, sve dok radikalno islamski Hamas dovodi u pitanje pravo Izraela na egzistenciju teško je zamisliti da bi jevrejska država pregovarala sa budućom jedinstvenom palestinskom vladom. Tako palestinsko pomirenje preti da odvede u sledeći ćorsokak. U najgorem slučaju islamisti iz Hamasa preuzeli bi vlast i na Zapadnoj obali. Istina, tu Izraelci nisu baš nevini. Neodgovornom politikom izgradnje naselja Netanjahuova vlada onemogućila je svaki napredak u pregovorima sa Palestincima. Uprkos tome, Zapad mora jasno da kaže Palestincima da nema pregovora sa onima koji se zalažu za uništenje Izraela“, piše „Rajniše post“.

Priredio: N. Briski

Odg. urednica I. Ivanović