Angela Merkel: „Potrebna nam je evropska vojska“ | Evropa | DW | 13.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Angela Merkel: „Potrebna nam je evropska vojska“

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pred Evropskim parlamentom u Strazburu održala govor o stanju EU. Izložila je svoju viziju budućeg razvoja Unije i – njene vojske. Pojam oko kojeg se sve vrtelo glasi: „solidarnost“.

Kancelarka je, pozdravivši prisutne, najpre rekla da je ideja o evropskom ujedinjenu nekada nekima delovala kao previše odvažna. No, kamen-temeljac Evropske unije je ipak postavljen i sada „vi zastupate više od 500 miliona građana što je gotovo 7 odsto svetskog stanovništva. To pokazuje raznovrsnost u Evropi. Velika snaga nas Evropljana je u tome što se i pored te raznovrsnosti, uvek rukovodimo voljom za postizanje dogovora i kompromisa, i to je dosad uvek uspevalo na dobro zajednice.“

Merkelova je dodala da se u poslednjih 11 godina svet promenio i da je „evropska duša“ morala dosta da trpi: globalni politički i ekonomski izazovi su se razvijali sve brže, izbila je dužnička kriza, „a ni terorizam nas nije poštedeo; ratovi se vode samo na nekoliko sati letenja od nas, migracioni pokreti nas pogađaju i digitalni napredak brzim tempom menja naš život.“ Na kraju, i „sa Velikom Britanijom prvi put jedna zemlja napušta EU“, dodala je kancelarka, zahvalivši pregovaraču EU za „Bregzit“ Mišelu Barnijeu na trudu koji ulaže.

„Solidarnost je univerzalna vrednost“

„Zašto ovo pričam?“ – nastavila je kancelarka, uz napomenu da je sve manje uspešan onaj ko na globalnoj bini sam sprovodi svoje interese, i odgovor: „zato je važno da mi Evropljani budemo zajedno“, objasnivši da to zajedništvo treba shvatiti kao „poštovanje drugog i njegovih interesa. Tolerancija je duša Evrope, i interese i potrebe drugih moramo shvatiti kao sopstvene interese. To nas vodi u jezgro evropske solidarnosti koja se temelji na toleranciji.“ „Solidarnost je univerzalna vrednost“, rekla je dalje Merkelova, uz napomenu da je ona pretpostavka svakog funkcionalnog društva“, od porodice, preko sportskog kluba, pa sve do EU.

Nakon toga je „solidarnost“ postala najfrekventnija reč u kancelarkinom govoru. „Solidarnost je nepromenljiv deo evropskih ugovora i centralni deo našeg kanona vrednosti i evropske DNK“

Solidarnost, nastavila je Angela Merkel, uvek ide zajedno sa odgovornošću za zajednicu svih; onaj ko ugrožava principe pravne države u svojoj zemlji, ugrožava i principe pravne države „svih nas u Evropi“. „Evropa može da funkcioniše kao zajednica prava samo ako pravo važi podjednako za sve“.

Pojedine države-članice i time i građani EU u teški vremenima nisu sami. Ali i individualne nacionalne odluke uvek imaju odraza na čitavu zajednicu. „Onaj ko sam rešava probleme novim dugovima, dovodi u pitanje stabilnost evrozone“. Jer, kako je rekla, zajednička valuta može da funkcioniše samo ako svako u okviru postojećeg sistema odgovorno pristupi svojim obavezama. I ponovo: „Solidarnost je prevazilaženje nacionalnih egoizama.“ Tu je kancelarka samokritički primetila da se ni „Nemačka tu nije uvek držala primerno“, jer je, kako je dodala, 2015. godine Nemačkoj trebalo previše vremena da pitanje izbeglica postavi kao ono koje se tiče svih zemalja-članica EU, jer se radi o „zajedničkom evropskom zadatku“.

Evropska vojska kao dopuna NATO

Varirajući dalje pojam solidarnosti, Merkelova je rekla i da ona znači i delanje u sopstvenim interesima i da to nije u suprotnosti sa interesima svih članova zajednice.

Frankreich Strassburg - Angela Merkel im Europaparlament

Nemačka kancelarka pred poslanicima Evropskog parlamenta

Da bi pojasnila svoje teze, kancelarka se poslužila trojim primerima iz kojih se, kako smatra, vide prednosti EU kao zajednice. Prvo područje koje to pokazuje je spoljna i bezbednosna politika – tu „mi Evropljani bolje branimo svoje interese kada istupamo zajedno“, a „vremena u kojima smo se bezrezervno uzdali u druge su prošla. Ako želimo da preživimo kao zajednica moramo uzeti svoju sudbinu u svoje ruke“ (na ovom mestu su se pored aplauza čuli i glasni uzvici negodovanja). Tu se Angela Merkel založila za formiranje „zajedničke evropske armije“ koja bi svetu pokazala da „među evropskim zemljama više nikad neće biti rata“. Ta armija, prema njenim rečima, ne bi bila protiv NATO, već dopuna NATO, tako da „bismo u NATO mogli da budemo kao evropska armija i tu ne vidim nikakvu protivrečnost (aplauz i istovremeno vrlo glasni uzvici negodovanja na koje je govornica odgovorila: „Ne dam se ja iritirati, i ja dolazim iz parlamenta.“) Potom je rekla da je za zajednički evropski razvoj oružanih sistema, kao i za zajedničku politiku na planu izvoza oružja.

Drugo područje je uspešna privreda – „Ona je temelj naše snage – ako nismo ekonomski jaki, nećemo biti ni politički uticajni“. Tu je kancelarka pohvalila investicioni program predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, 500 milijardi evra do 2020. godine, sa dosada investiranih 340 milijardi, naglasivši da joj je vrlo važno da „imamo stabilnu monetarnu uniju.“ Evropska unija radi i na stvaranju unije banaka, sistem odgovornosti i kontrole će biti prevencija i za nacionalne bankarske sisteme.

U pitanja privrede spadaju i inovacije. „Moramo prihvatiti da danas velike inovacije ne dolaze više samo iz Evrope, već i iz Azije i SAD. „Pitanje je kako ćemo sada u budućnost mi na kontinentu na kojem je izmišljen automobil“. Prema rečima kancelarke, instrumenti za inovacije postoje, mogućnosti za istraživanja takođe, bilo da se radi o kvantnim računarima ili veštačkoj inteligenciji.

„Ne smemo prokockati evropsku šansu“

Treće područje koje pokazuje značaj zajedništva EU jeste „izbeglištvo i migracija“ – „u tom pitanju Evropa nije tako jedinstvena kao što bih želela“. Napredak je po mišljenju govornice postignut, a „potrebna nam je evropska zaštita granica“. Merkelova je priznala da je „bilo lakomisleno napraviti Šengen a tek posle toga razmišljati o formiranju registra iz kojeg može da se vidi ko nam je došao a ko je otišao“. Na planu izbeglištva ona je ponovila svoj stav da se države-članice EU moraju odreći nekih nacionalnih nadležnosti.

„Evropa ne mora biti svuda“, bile su reči kojima je Markelova završila svoje izlaganje: „Nije svaki problem u Evropi problem za Evropu“. Ali, solidarnost je najvažnija – „Ne smemo prokockati evropsku šansu. To smo dužni prošlim i budućim generacijama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM