Andrea Petković: Da li Novak zbog sveta oseća stid ili gnev? | Izbor iz štampe | DW | 20.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Andrea Petković: Da li Novak zbog sveta oseća stid ili gnev?

Iz Melburna se za list „Cajt“ javila Andrea Petković, nemačka profesionalna teniserka, inače rođena u Tuzli. Ona je u autorskom tekstu za taj hamburški nedeljnik na vrlo ličan način pisala o Novaku Đokoviću.

Andrea Petković je najpre opisala strogu ishranu i režim života prilikom priprema za prvi meč na turniru, i veliko razočarenje nakon izgubljenog meča:

„Uz razočarenje došli su stid i gnev prema svetu ili Bogu, ili u šta god se veruje ili ne; gnev zbog toga što toliki rad nije nagrađen. Onda sam se setila da sam odrasla i najkasnije sa 25 godina shvatila da život tako ne funkcioniše. Ali u emotivnim trenucima čovek biva detence, koje čezne za tim da ga roditelji nagrade i vole. To me dovodi do Novaka Đokovića. I do pitanja, da li je i on osećao stid, gnev zbog situacije i sveta koji ga ne nagrađuje.

-pročitajte još: Nemački mediji nikad oštrije o Đokoviću

Kratak sažetak ’najvećeg sportskog skandala’ poslednjih godina, kao što su na naslovnim stranicama tvrdili neki listovi – znajući da to nije bio čak ni najveći skandal u poslednjih mesec dana, ako pomislimo da je teniserka Peng Šuaj nestala, pošto je jednog političara optužila za seksualno zlostavljanje. Ali ko sam ja da merim te stvari.

Sažetak: Novak Đoković, deklarisani protivnik vakcinisanja, dobio je medicinsko izuzeće da bi učestvovao na Otvorenom prvenstvu Australije. On to s ponosom oglasi na društvenim mrežama, i dok je on još u avionu za Melburn, to izazove pravu lavinu negodovanja. On sleti, ponište mu vizu i on završi u hotelu za deportaciju. Posle jedne nedelje ping-ponga između sudova i advokata, viza mu je anulirana i on mora da napusti zemlju. U međuvremenu su se pojavljivale optužbe za falsifikovanje dokumenata, jedno sudsko poništenje odluke o ukidanju vize i valjda hiljadu manjih koraka do trenutka njegove deportacije.

Jedna strana sada misli da je Novak bahati egoman, koji je sam kriv za sve, jer neće da se vakciniše. Druga strana ga predstavlja kao žrtvu i politički simbol, na kojem treniraju strogoću. Istina je: Oboje je tačno, i to na kompleksan način istovremeno, jedno sa drugim u žestokoj protivrečnosti. Samo što ljudi koji na omiljenoj medijskoj platformi imaju 280 znakova na raspolaganju, teško da mogu to izraziti.

Andrea Petković

Andrea Petković

Čovek nije samo racionalno biće

Novak i ja smo isto godište, 1987. Moja poslednja dva meseca apsolutnog odricanja za Novaka su istih takvih 20 godina. Kada posle dve nedelje teškog treninga poželim da popijem pivo, onda to i uradim. Novak ne. Kada jednom nedeljno odem u kafe, da bi kratko boravila u svetu koji se ne sastoji isključivo od belih linija i zvuka udarca reketa o tenisku lopticu, onda mi samo svaki drugi put pođe za rukom da ne naručim kolač. Koliko ja znam, Novak je nešto slatko pojeo poslednji put u jednom srpskom restoranu, to su bile palačinke sa medom bez glutena. Znam to tačno, jer sam bila tu i pitala sam se još tada šta sve sme satira.

Uprkos tome: kada Novak pazi na to šta unosi u telo, za mene je to mnogo verodostojnije od one devojke koja mi u Njujorku pred restoranom brze hrane sa burgerima objašnjava da neće da se vakciniše jer ne želi da u svoje telo ’unosi toksične stvari’. A pri tome je još s uživanjem povukla dim iz cigarete koju je sama smotala.

Pošto to znam o Novaku, pitam se da li on zbog sveta oseća stid ili gnev. Ili oboje. Tako, kao ja. Samo što sam ja svoju nagradu očekivala posle dva meseca i bila sam besna na svet zbog izuzetno loše odigranog meča. Dok Novak posle 18 godina perfektnog ponašanja (možda) očekuje nagradu i posle izbacivanja iz Australije (možda) oseća gnev prema svetu. U svakom slučaju u svojoj izjavi nakon svega on je govorio o razočarenju.

Ni jedno ni drugo nije racionalno. Novak se mogao vakcinisati. Ja sam mogla igrati bolje. Ali kada bi čovek bio samo racionalno biće onda ne bismo imali ekonomske krize, ili samo one manje, ne bismo imali klimatske katastrofe ili barem one koje je lako savladati.“

Šta smo naučili?

Andrea Petković potom u svom autorskom članku opisuje kako u kafeu u Melburnu posle izgubljenog meča naručuje kolač od narandže i čaj od đumbira i da se čudi tome što se svet usred pandemijske i klimatske krize okomio na jednog tenisera.

„Novak će oboriti rekord u broju osvojenih Grend slem turnira, sa ili bez Melburna. Australian Open biće i dalje održavan. Australija će se i dalje držati svog strogog imigracionog zakona. Šta smo naučili u svemu tome? Možda, da se sport sve više politizuje, jer je lakše da energiju usmerimo na simbole, nego na realne, bolne stvari. Naime, o izbeglicama koji u deportacionom hotelu katkad deset godina čekaju novosti, do sada nisam pročitala belosvetske komentare.“

Andrea Petković je profesionalna teniserka, novinska autorka i književnica. Rođena je 1987. u Tuzli i živi u Darmštatu. Godine 2020. je u nemačkoj izdavačkoj kući KiWi objavila pripovetke pod nazivom „Između slave i časti leži noć“.

Priredio Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.