Amnesti internešnal kritikuje Nemačku | Politika | DW | 22.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Ljudska prava

Amnesti internešnal kritikuje Nemačku

Organizacija Amnesti internešnal je predstavila svoj godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu. U njemu se oštro kritkuju Nemačka i Evropska unija zbog izbegličke politike.

„Svet je 2016. postao mračniji i nesigurniji“, piše generalni sekretar Amnestija (AI) Salil Šeti u izveštaju predstavljenom u Parizu. Možda se najopasniji napad na ljudska prava sastoji u tome što političari „druge“ okrivljuju za socijalne probleme. Tako oni, kako je rekao Šeti, „retorikom punom mržnje i huškanja opslužuju najmračnije instinkte ljudske prirode“ – i utiru put diskriminaciji i zločinima iz mržnje.

U izveštaju piše da je izbor Donalda Trampa za predsednika SAD „možda jedan od najvećih političkih zemljotresa“, jer je politika koju je on obećavao još u predizbornoj kampanji u „najvećoj meri suprotna poštovanju ljudskih prava – Trampova otrovna predizborna kampanja je bila samo primer svetskog trenda vođenja politike koja se temelji na gnevu i podelama“.

Kritika na račun Baraka Obame i EU

U izveštaju se kritikuje i politika Trampovog prethodnika Baraka Obame, uz konstataciju da je on ostavio „nasleđe u koje spadaju i mnogi slučajevi u kojima je zakazao“ – kao primer se navode napadi dronovima na lica osumnjičena za terorizam, napadi u kojima je stradalo mnogo civila u zemljama kao što su Avganistan, Pakistan ili Jemen, a pomenuta je i mašinerija tajnih službi SAD za nadzor koja obuhvata čitav svet.

Što se tiče Evropske unije, ona takođe sve manje poštuje standarde ljudskih prava: „Antiteroristički zakoni u brojnim zemljama Evropske unije ograničavaju prava i slobode a da pri tome nema neophodne pravne kontrole tih mera“, rekao je šef AI u Nemačkoj, Markus Beko. Planiranom saradnjom sa Libijom, kako bi se sprečio prelazak migranata u Evropu, EU je pristala na teške povrede ljudskih prava u toj zemlji.

Ksenofobija i rasizam

Kada je reč o izbeglicama, u Nemačkoj, kako je rekao Beko, fokus nije na ljudima koji traže zaštitu, već je „ono što se često naziva izbegličkom politikom“ zapravo „bitno obeleženo političkom voljom da se kontroliše migracija kao i – u pojedinim slučajevima – i predizbornom kampanjom.

„Nemačke vlasti su“, piše u izveštaju AI, učinile mnogo da se obradi veliki broj zahteva za azil u 2015. godini, ali je vlada u Berlinu usvojila i neke zakone koji ograničavaju prava potražilaca azila i izbeglica, uključujući i pravo na objedinjavanje porodice. Osim toga, u Nemačkoj je broj rasističkih i ksenofobičnih napada na potražioce azila ostao veliki a vlasti nisu sprovele efikasne strategije prevencije takvih nedela.

Policijsko zlostavljanje i antiizbegličke demonstracije

Vlasti, nadalje, i dalje slabo istražuju navode o policijskom zlostavljanju; odgovarajuća komisija Nacionalne agencije za prevenciju zlostavljanja – nemački preventivni mehanizam u okviru Konvencije UN protiv mučenja – nema dovoljno članova i ne dobija dovoljno novca za rad.

Desetine antiizbegličkih i antimuslimanskih demonstracija su održane u Nemačkoj – u prvih devet meseci 2016, vlasti su registrovale 813 napada na prihvatilišta z aazilante i 1.803 napada na potražioce azila kojima su u 254 slučaja nanete telesne povrede. „Organizacije civilnog društva su nastavile sa izveštajima o diskriminaciji etničkih i verskih manjina prilikom policijskih provera identiteta“.

DW.COM