America first, evropski snovi o budućnosti i Balkan odmah iza | Politika | DW | 02.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Kolumna

America first, evropski snovi o budućnosti i Balkan odmah iza

Uprkos svim pozitivnim potezima i svim objektivnim problemima s kojima se suočava, EU je zakazala kada je reč o vakcinama. Moralo je biti bolje, piše Zorica Ilić.

Ursula fon der Lajen

Ursula fon der Lajen

DW.COM

„Upravo za vreme krize vidimo gde Evropa radi za ljude a gde moramo biti bolji", izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, početkom marta 2021. Dakle otprilike godinu dana od početka pandemije virusom korona. Isprva bi se moglo pomisliti da je ovo izjava data u okviru rekapitulacije (ne)učinjenog u okviru EU kada je reč o borbi protiv korone. Ali nije.

Fon der Lajen je ovu izjavu dala u Evropskom parlamentu povodom potpisivanja Deklaracije o Konferenciji o budućnosti Evrope kojom je dato zeleno svetlo za početak njenog održavanja. Nije fon der Lajen bila sama na tom svečanom činu. Važnost Konferencije su svojim potpisom, prisustvom i prigodnim govorom podcrtali i predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, te premijer Portugala, Antonio Kosta, u svojstvu zemlje koja trenutno predsedava savetom EU.

Umesto reformi EU borba za zdravlje građana

Ideju o održavanju ove Konferencije dao je veliki zagovornik reformi EU, francuski predsednik Emanuel Makron, 2019.  kada još niko nije ni mogao pomisliti da će Evropa uskoro najprije biti suočena ne sa reformama, već sa spašavanjem zdravlja svojih građana. Fon der Lajen je tu ideju preuzela od Makrona upravo kada je, na opšte iznenađenje, odjednom imenovana za šeficu Evropske komisije. (Kako je to samo neodoljivo podsećalo na kadrovske ukrštenice u susedstvu EU ili kako neki vole zvati Zapadni Balkan u "predvorju EU". A po predvorju se često već može prepoznati šta nas čeka u kući.). No ni tada nije bilo govora o pandemiji. Moglo se stoga tada mirno sanjati (u svečanom govoru nas je naime predsednica informisala i o tome kakvu Evropu ona sanja) o budućnosti Europe.

No u međuvremenu Evropi, kao pesak između prstiju, klizi sadašnjost. U prvoj godini pandemije virusom korone u EU je obolelo oko 21 milion građana, a umrlo više od 500 000 ljudi. Na celom kontinentu je umrlo više od 940 000.

Dakle, kriza ogromnih razmera u kojoj je ljudma potrebno Evropu da radi za njih.

No zamislite da je neko tokom jedne druge krize, na primer rata u BiH (ili u bilo kojoj drugoj zemlji bivše Jugoslavije) pokrenuo konferenciju o tome kakvu BiH građani žele videti za 10-20 godina.

Tada se u BiH ginulo svaki dan, danas dnevno umire više ljudi od korone nego tokom rata. Nada u mir je tada bilo ono što je držalo stanovnike, današnja nada su vakcine - za građane širom sveta. No vakcina nema. Nema ih dovoljno ni za same građane EU, a još manje za susede, u najmanju ruku ih nema onom brzom koja bi mogla značajno zaustaviti divljački pohod virusa.

Kada će vakcine?

"Znam da nije lako, ali moramo biti strpljivi", poručila je nedavno jedna visokopozicionirana političarka u Briselu. Radimo na tome. Uskoro će biti bolje. Tako bi se otprilike mogla sažeti generalna poruka.

Kada, pita se s pravom svaki već odavno umorni evropski građanin.

A upravo to je zvaničnike u Briselu pitao i jedan političar iz susedstva iliti predvorja EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je očigledno odavno shvatio da u Briselu rado vole gledati u (nejasnu) budućnost. "Bio sam u Briselu. Oni su mi rekli da će biti Kovaks program. Ja pitam kada. Oni kažu: 'Biće, EU je, znate, najmoćnija sila na svetu.' Ma sve znam, nego kada? I kada ih pet puta pitam kada, a ne dobijem konkretan odgovor nego dobijem odgovor: 'Pa prvo ćemo mi, a odmah vi iza toga.', ja pitam: Kada odmah iza? Kada ne dobijem odgovor, ja znam da idemo u pripreme". Pripreme znače u bilateralne pregovore i nabavku vakcina protiv Kovida 19. Vučić je ovo izjavio u Sarajevu onog dana kada je dopremio donaciju u vakcinama BiH. Bila je to prva pošiljka vakcina koja ja stigla u BiH, ali ne iz programa Kovaks, već kao donacija Srbije.

BiH je dakle prve vakcine dobila zahvaljujući Vučićevom nepoverenju u evropske institucije. Sama Srbija je među prvim zemljama u Evropi, kada je reč o procesu vakcinacije, zahvaljujući Vučićevom nepoverenju u evropske institucije. I tu nije kraj. Vučić je, kako je sam izjavio, gradeći upravo poverenje, vakcine donirao i Severnoj Makedoniji koja je takođe čekala kupljene i obećane vakcine u okviru Kovaksa, ali je vakcinaciju ipak počela srpskom donacijom. Baš kao i Crna Gora.

I dok je isporuka kupljenih vakcina preko Kovaksa za zakašnjenjem počela polako krajem marta stizati u zemlje Zapadnog Balkana (količina vakcina u prvoj isporuci je možemo slobodno reći bila obrnuto propocionalna pompeznosti koja je sve pratila: prva pošiljka za BiH iznosila je 23.400, za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Kosovo 24.000, za Albaniju 38.400), Vučić je povukao još jedan potez, koji je iskoristio veliki broj građana regije, koji su uplašeni inertnošću vlastitih političkih "elita" koje ne rade ništa ili ne rade dovoljno i čekaju da ih spasi EU, pohrlili u Beograd – na vakcinisanje. Prema zvaničnim podacima Kancelarije za IT i eUpravu Srbije u toj zemlji je vakcinisano više od 22 000 stranaca.

Ne(oslanjanje) na Brisel

Vučić je očito od Brisela nešto naučio: Budućnost je bitna. Tako je svojim postupkom poklanjanja vakcina i omogućavanja stranim državljanima da se vakcinišu u Srbiji gradio budućnost u regionalnim odnosima. Ali za razliku od Brisela: konkretnim i efikasnim delovanjem u sadašnjosti. Ma šta bile njegove krajnje namere.

"Ja sam suviše iskusan, suviše mator, prošao sam kroz sve to i onda to sve naučite", rekao je Vučić o obećanjima iz Brisela kada je reč o vakcinama za Zapadni Balkan.

"Ja znam mog prijatelja Zorana Zaeva (premijer Severne Makedonije – op. aut.). On se čovek naravno u potpunosti oslanjao na EU jer mu je tako rečeno. Mi nismo", rekao je još Vučić. Prijatelji se najčešće o svojim mukama i razočarenjima po pravilu poveravaju jedni drugima. A ko na Zapadnom Balkanu zna bolje od Vučićevog prijatelja Zaeva kako izgleda kada učinite sve što Brisel od vas traži, a onda on ne održi obećanje? Ili obećava da će ga ispuniti. U budućnosti.

Vučić, razočaran, ali i svestan da je – barem kada je o vakcinama reč u svojoj zemlji i regionu u ovom trenutku ispred Brisela – se nije libio i da celi odnos opiše ovako: "Vi siromašni narodi propadajte".

Popunjavanje vakuma

No upravo je na siromašne ukazao nedavno nemački predsjednik Frank-Valter Štajnmajer koji je pozvao na solidarnost širom sveta u raspodeli vakcina. "To je pitanje humanosti, ali i naših standarda", rekao je. Štajnmajer je međutim upozorio i na još jedan bitan aspekt govoreći o geopolitičkom momentu:

"Na kocki je pitanje u kakvom svetu želimo živeti nakon pandemije. Sprečimo li neophodnu solidarnost ne smemo se čuditi ako druge zemlje taj vakum sa ranijim dostavama iskoriste za svoje ciljeve." Nije Štajnmajer rekao na koje zemlje konkretno misli, ali je to više nego jasno. Kao što je jasno da se upravo to u sadašnjosti i dešava.

Rusija svoju vakcinu Sputnjik V u međuvremenu distribuira u više od 55 zemalja u svetu, a Kina u više od 40.

A na primeru Zapadnog Balkana se "popunjavanje vakuma" najbolje vidi na delu. U regionu su se za pomoć najpre obratili EU, kako pomoć nije dolazila države su jedna za drugom počele nabavljati (što kupovinom, što dobijati kao donaciju) ruske ili pak kineske vakcine. Za stručnjake nema sumnje da i Moskva i Peking na ovaj način šire svoj geopolitički uticaj.

„Friend in need is a friend indeed"

Istina je da se EU suočava sa ogromnim izazovima: od problema sa farmaceutskim kompanijama do na primer odnosa sa onima koje drži za prijatelje. Kad smo već prijatelja Vučić je na primer prilikom predaje vakcina Severnoj Makedoniji rekao: „Friend in need is a friend indeed".

Virtuelni samit EU i poseta Bajedna, 25.mart

Virtuelni samit EU i poseta Bajedna, 25.mart

No što je sa prijateljstvima na Zapadu? Dojučerašnji prijatelji, doduše sada sveže razdvojeni, se prepucavaju oko toga ko će kome pre uvesti zabranu na izvoz (Velika Britanija – EU), a velika nada Evropljana, američki predsednik Džo Bajden, koji je i njima poručivao da se Amerika vratila (America is back) ih je očigledno ostavio na cedilu. Na to je nedavno ukazao i bavarski premijer Marcus Zeder, koji je, prema nezvaničnim informacijama lista Bild, na jednom sastanku rekao: "Ako naši američki prijatelji imaju toliko vakcina da mogu vakcinisati čak i majmune, onda bi mogli pomoći i svojim prijateljima u Evropi."

Nakon objave ove informacije u Bildu uslijedila je promptna reakcija Amerikanaca: "Odbacujemo svaku izjavu koja se odnosi na američku zabranu izvoza vakcina. Ova tvrdnja jednostavno nije istinita", rekao je portparol američke ambasade u Berlinu za Bild. I dodao: "Svi proizvođači vakcina u SAD mogu slobodno izvoziti svoje proizvode sve dok su u stanju ispuniti uslove svojih ugovora sa američkom vladom." Pročitajte još jednom: "Svi proizvođači vakcina u SAD-u mogu slobodno izvoziti svoje proizvode sve dok su u stanju ispuniti uslove svojih ugovora sa američkom vladom." Zvuči kao America first?

Činjenica je da se upravo Zeder, samo nekoliko dana nakon ovog pisanja Bilda, založio za to da Nemačka što je pre moguće nabavi rusku vakcinu Sputnjik V.

Uprkos svemu, moralo je biti bolje

Istina je dakle da EU suočava sa brojnim problemima. Istina je i da je EU, kako naglašavaju u Briselu, udružila snage i pokrenula proizvodnju vakcine. Istina je i da je uz Francusku i Svetsku zdravstvenu organizaciju upravo Evropska komisija zaslužna za pokretanje inicijative Kovaks. Ali je istina i da je izuzetno zakazala u distribuciji vakcina unutar i izvan EU. Dakle: i u efikasnosti i u solidarnosti. Ne vredi stoga slušati PR-nastojanja iz Brisela koja glase: Bez EU bi bilo još gore. Kako bi bilo ne znamo. To je čista hipoteza. Znamo kako trenutno jeste.

Stoga je jedini način da budućnost bude bolja priznati da je sadašnjost loša. I uhvatiti se u koštac sa njom, a ne razmišljati i sanjati o tome kako Evropa treba da izgleda za 10-20 godina. Jer ko razmišlja o budućnosti kad se raspada sadašnjost?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Reklama