Američki kandidati – sami sebi neprijatelji | Politika | DW | 08.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Američki kandidati – sami sebi neprijatelji

I pre konačne završnice predizbora, Hilari Klinton je, zahvaljujući super-delegatima, uspela da obezbedi kandidaturu. Da bi zaista pobedila, ona mora da pokaže odgovarajuće emocije. I to uverljive, smatra Ines Pol.

Predizbori u SAD su dugi i komplikovani. Ali sada i jedna i drug strana imaju svoje kandidate. Hilari Klinton boriće se za ulazak u Belu kuću protiv Donalda Trampa. I obrnuto. Međutim, pobednici koji sa jasnom i snažnom podrškom svoje stranke ulaze u stvarnu predsedničku trku – izgledaju drugačije.

Najveći Trampov neprijatelj je Tramp

Pritom problemi dvoje kandidata ne mogu biti različitiji. Najveći neprijatelj Donalda Trampa zove se Donald Tramp. Ostareli bogataš je uz pomoć svojih samodopadljivih i eruptivnih ispada punih mržnje stekao brojne protivnike među republikancima.

Hilari Klinton pak mora da se bori na najmanje dva fronta. Ona je, tokom niza godina provedenih na političkim dužnostima, napravila mnogo grešaka ili je za njih odgovorna – i zato ima mnogo protivnika. I Hilari Klinton je sama sebi najveći neprijatelj. A tu je još jedna vrlo realna osoba koja, i nakon nominacije, može da joj donese još mnogo neugodnosti.

Revolucija u zoni komfora

Berni Sanders je izazivao iskusnu političarku tako kako niko nije očekivao. Svojim zapaljivim, revolucionarnim govorima, Sanders (74) je svoju suparnicu Clinton (68) dovodio u nezgodnu situaciju. Delovala je kao moćna žena kojoj je pre svega stalo do očuvanja sistema u kome je stekla bogatstvo i moć.

Pohl Ines Kommentarbild App

Ines Pol, DW

Na tu revolucionarnu liriku padali su naročito mlade Amerikanke i mladi Amerikanci. Njih muče sasvim realne brige, recimo dugovi koji se gomilaju već tokom obrazovanja. Ali privlače ih i prilično nerealni snovi o revoluciji koja izgleda moguća bez napuštanja sopstvene zone komfora.

Sanders je u tu neobičnu kampanju nesumnjivo unosio egzistencijalne teme kao što je socijalna pravda, o kojoj se inače ne bi govorilo. To je bilo i ostaje njegova zasluga. Ali, njegovim pristalicama to neće biti dovoljno. Ti angažovani ljudi su izgubili. Nije Sanders taj koji je skupio dovoljno glasova za nominaciju – već Hilari Klinton. A tu crvenu liniju povuklo je upravo nekoliko bogatih super-delegata. To je plodno tlo za stvaranje mitova. Pa ko još ne zna da prva izgubljena ljubav najviše boli?

Nepoznati teren za Hilari Klinton

Šta to znači za Hilari Klinton, prvu ženu u istoriji Sjedinjenih Država koja će sigurno postati predsednička kandidatkinja? Ona će nominacijom stupiti na nepoznati teren. Iako se za to već jednom borila, ona nije bila izabrana kandidatkinja.

Da li će joj uspeti da to iskoristi kao svoju prednost? Kao šansu da zaboravi na često korišćene floskule u govorima i bude onakva kakva može da bude kada se oseća sigurno? Da li će moći da prizna svoje greške i pokaže ljudima lice u koje oni mogu da poveruju jer ga doživljavaju kao iskreno? I šta će da uradi Berni Sanders? Da li će biti solidaran nakon poraza ili će zacementirati sopstveni spomenik i svoju tvrdnju da pravog života ne može biti u pogrešnom?

Radi se o autentičnosti

Populizam i obećanja bez pokrića dominirali su i ovom predizbornom kampanjom. Ako Hilari Klinton želi da uđe u Belu kuću nakon prvog tamnoputog predsednika, ona mora da razvije oružje za onesposobljavanje argumenata njenih protivnika. Za to ona ima analitičke sposobnosti. Kao prva žena predsednička kandidatkinja ona bi morala da pokaže odgovarajuće emocije. Ne naučene, nego proživljene. I uverljive.

Jer u SAD se o tome radi. Biračice i birači žele autentičnost. Više nego programe i koncepte.

DW.COM