Američki investitor pred ruskim sudom
22. februar 2019.
Reakcije zapadnih investitora su nedvosmislene. Andrej Movčan, ekspert za ekonomiju moskovskog Karnegi centra, upravo se vratio sa konferencije u Skolkovu. To je najvažniji centar za inovacije u Rusiji. Nalazi se u blizini Moskve. Tu su se sastali ruski i strani top-menadžeri. „Imali su samo jednu temu: hapšenje Majkla Kalveja“, kaže Movčan za DW.
Matijas Šep, šef predstavničtva Nemačke spoljnotrgovinske komore u Moskvi, strahuje od konkretnih posledica: „Neki poslovi bi zbog toga mogli da propadnu“. Šep pritom spada u one neumorne graditelje mostova, one koji se i u politički teškim vremenima zalažu za to da se u Rusiji bude aktivan, a ne da se ta zemlja izoluje.
Ali, kao da vremena ionako nisu dovoljno teška, ruske vlasti su prošlog petka uhapsile američkog investitora Majkla Kalveja (naslovna fotografija) i troje njegovih saradnika. Svo četvoro su pred sudom odbacili optužbe za prevaru, za što ih terete ruske vlasti. Za nedelju dana sud bi trebalo da donese odluku o tome da ima osnova za hapšenje. Kalveju preti kazna i do deset godina zatvora.
Udruženja i stranih i domaćih poslodavaca osudila su hapšenje. Kalvej je u rusiji aktivan već 25 godina preko svog fonda „Baring Vostok“ i jedan je od najutjecajnijih stranih investitora. Fond je, kako su sami naveli, u ruska srednja preduzeća, tehnološke firme i start-apove investirao oko tri milijarde američkih dolara. Kalvej u Moskvi ima veoma široku mrežu poznanika, a redovno se susretao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ipak, izgleda nisu svi ti njegovi kontakti bili bez problema: sa ruskim biznismenom Artjom Avetisjanom očigledno nije uspeo da postigne dogovor o rekapitalizaciji banke Vostočni, u kojoj je Kalvejev fond imao udeo.
Trenutno se o tome vodi postupak pred Arbitražnim sudom u Londonu. Istovremeno, Avetisjan je podigao tužbu pred jednim ruskim sudom i tvrdi da je Kalvej proneverio oko 33 miliona evra. To je i zvanična optužba kojom su ruske vlasti obrazložile razloge hapšenja. Ruska novinaska agencija Interfaks navodi, međutim, da je došlo do razmirica i sa jednim drugim vlasnikom deonica u banci Vostočni: Šersod Jusupov takođe je pokrenuo tužbu protiv kalveja. Za obojicu – i Jusupova i Avetisjana – navodi se da imaju dobre veze sa ruskom tajnom službom FSB.
Da li Kremlj zastrašuje investitore?
Mnogima je teško da poveruju da je to slučajnost – i to u zemlji u kojoj vlada kontroliše sve: Kalvej je uhapšen dok je Putin pred stranim investitorima klimu u Rusiji hvalio kao izuzetno dobru. Vest o hapšenju odjeknula je poput bombe tokom konferencije na kojoj su učestvovali strani investitori.
Janis Kluge iz berlinske fondacije Nauka i politika (SWP) ipak ne veruje da Kremlj stoji iza Kalvejevog hapšenja. „Kremlju je u interesu da bude stranih investicija“, kaže Kluge za DW. To je, objašnjava, važno za ekonomski razvoj Rusije, ali i za to da se ostavi utisak da zemlja nije izolovana.
Ni moskovski stručnjak za spoljnu ekonomiju Oleg Buklemišev sa univerziteta u Moskvi nije siguran da je Putin znao za informaciju o kalvejevom hapšenju. Kako je međutim moguće, pita se Buklemišev, da sam Kalvej nije znao za taj rizik. „On je poznavao pravila igre. Aktivan je u Rusiji već više od 20 godina“. Buklemišev zbog toga takođe ne veruje da će hapšenje trajno pogoršati investicionu klimu u Rusiji.
Uplašiti strane investitore
Movčan iz Karnegi centra to međutim vidi drugačije. Ranije su, kaže, strani investitori živeli u iluziji da mogu da rade u Rusiji. „Ona se sada raspršila“. Jer, nakon hapšenja Kalveja, rizik na tržištu je, prema Movčanovom mišljenju, veći nego što se do sada mislilo.
Ono u čemu među ekspertima postoji konsenzus, jeste to da Kremlj raspolaže sredstvima da obezbedi puštanje američkog investitora na slobodu. „Kremlj može FSB da podčini sebi ukoliko su drugi interesi važniji“, kaže Kluge. Iako je vlada zainteresovana za investicije ona, smatra Kluge, stvara uslove koji otežavaju posao stranim investitorima. I zaključuje: „Kremlj stoji sam sebi na putu“.
Slično razmišlja i Matijas Šep. Hapšenje je, po njemu, definitivno veliki korak unatrag. Ipak, on smatra da će nemačka preduzeća tamo i dalje da investiraju jer, dodaje, razmišljaju dugoročno.
U svakom slučaju, mnogi investitori su uznemireni, i to ne samo zbog hapšenja. Sukobi među investitorima postoje i u zemljama na Zapadu, ali ono što ovaj slučaj čini posebnim, jeste to da je građanska parnica postala predmet krivičnog gonjenja. To bi moglo da ima simboličan efekat koji daleko prevazilazi slučaj Kalvej.