Američka privreda gubi korak s vremenom?

Na pitanje kako ide privredi SAD stručnjaci odgovaraju ovako: „malo bolje od nikako, ali ne baš sjajno“, „otprilike onako kako se i očekuje“ ili „čaša je do pola prazna – ili od pola puna“. Jedino što im se čini pozitivnim jeste stopa nezaposlenosti – ona je trenutno samo pet odsto pa je tako gotovo na nivou od pre krize. Pre svih dobro obrazovani ljudi mogu da biraju posao koji žele, ali za one druge je još uvek teško – „naročito onima koji nemaju završen fakultet“, kaže Mark Kalabrija sa instituta Kejto, koji je inače blizak (neo)liberalnim stavovima u ekonomiji.

Kalabrija takođe upozorava da se zvaničnoj stopi nezaposlenosti ne može sasvim verovati ako se pritom ne sagleda da na tržištu rada vlada trend delimičnog zapošljavanja. Naime, proteklih godina poslodavci su često smanjivali broj radnih sati svojim zaposlenima. „Kada jedan čovek radi 40 sati nedeljno onda je to jedno radno mesto, a ako dve osobe koje rade po 20 sati nedeljno onda su to dva radna mesta, ali je to i dalje samo 40 radnih sati nedeljno“, plastično objašnjava Kalabrija. Zato statistika izgleda bolje nego što ona to zaista jeste.

Plate rastu, ali ne i produktivnost

Američki ekonomski stručnjaci zabrinuti su pre svega zbog toga što povećanje produktivnosti ne drži korak s povećanjem nadnica. Nema tog ekonomiste koji će imati nešto protiv toga da plate rastu – sve dok produktivnost, dakle učinak po uloženom kapitalu i radu, raste brže od tih nadnica. Ali ako plate rastu brže od produktivnosti, onda i čitava ekonomija gubi korak s konkurencijom.

Produktivnost je pre svega povezana s inovacijama i novim tehnologijama koje menjaju radne procese. Bobi Bosvort iz trusta mozgova Brukings institušn smatra da su SAD proteklih decenija bile izuzetno uspešne u uvođenju novih tehnologija, pa su zbog toga i bile prve na mnogim područjima. „Ali sada izgleda kao da sektor visoke tehnologije stagnira“, kaže Bosvort. Doduše, i dalje ima mnogo malih inovacija i poboljšanja, ali se mnogo toga na kraju koristi – u drugim državama. Mnoge zemlje, kao na primer Kina, veoma su napredovale, pa tako SAD u sektoru tehnologije već odavno nisu usamljene na vrhu.

Načelno, manja produktivnost ne mora da bude loša: „Mogu se stvoriti mnoga radna mesta jer malo radnika postaje višak“, smatra Bosvort. Ali to onda znači i da standard radnika ne postaje bolji. S druge strane, Bosvort misli da država tu ne može mnogo toga da učini: „Produktivnost je nešto što leži u korenu privatnog preduzetništva. Politika ne može da utiče na to u pravom smislu reči, a i ekonomisti nisu naročito uspešni kada treba predvideti promene u produktivnosti.“

Država može da utiče

Džozef Gegnon iz instituta Peterson ne se sa Bosvortom. On smatra da država itekako ima uticaja: kao prvo, izuzetno je važna uloga države u obrazovanju radne snage: „Najbolje obrazovani Amerikanci su i najbolji na svetu“, uveren je taj stručnjak. „Ali onaj ko ne ide na fakultet, ostaje duboko na začelju. Kod nas postoji veća neravnopravnost u obrazovanju nego u drugim zemljama. To moramo da promenimo“, smatra Gegnon. Jaz između odlično obrazovanih i loše obrazovanih u velikoj meri utiče i na razlike u prihodima, a dobro obrazovanje vodi i većoj produktivnosti i većim platama.

Gegnon takođe spominje i drugi važan faktor kojim država može da utiče na produktivnost, a što je sve ozbiljnih problem: stanje infrastrukture u SAD. „Pre tridesetak godina imali smo najbolju infrastrukturu na svetu, ali ona se otada nije održavala.“" Umesto toga, ređaju se incidenti: u Flintu, u saveznoj državi Mičigenu, izbio je skandal zbog pitke vode zagađene olovom. Javni prevoz i sistem podzemnih železnica u Vašingtonu i u Njujorku se ne održava i svako malo dolazi do kvarova. Moraju da se obnove i putevi i mostovi, a javni prevoz mora da se proširi: „Zaostajemo za ostatkom sveta, a to očigledno spada u nadležnost vlade“, smatra Gegnon.

Naravno, američke ekonomiste brine i visoka vrednost dolara. To znači da su američki proizvodi suviše skupi na svetskom tržištu, a uvoz i dalje raste. Bosvort je uveren: „To neće još dugo tako ići. Spoljnotrgovinski deficit koči privredu, a to je i politički osetljivo pitanje.“ Doduše, Bosvort smatra da razlog za taj problem leži i van SAD jer se i situacija u globalnoj privredi pogoršava, na šta američka ekonomska politika ne može da utiče.

Mark Kalabrija sa instituta Kejto uveren je da su se SAD opasno približile vrhuncu – nakon čega sledi pad: „Našoj privredi će još ove godine ići prilično dobro, ali to bi lako mogla da bude poslednja dobra godina.“ On predviđa da će do promene doći krajem 2017. ili početkom 2018. – jer ako privreda ne poveća produktivnost i ako se više ne ulaže u obrazovanje i opremu, onda ni izdaci potrošača više neće moći da rastu.