Alternativa za Nemačku u slobodnom padu? | Politika | DW | 19.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Alternativa za Nemačku u slobodnom padu?

Desničarski populisti iz AfD-a izgubili su na pokrajinskim izborima u Sarskoj oblasti, Šlezvig-Holštajnu i Severnoj Rajni-Vestfaliji. U vreme rata u Ukrajini, njihove teme – izbeglice i korona – teško prolaze kod ljudi.

AfD i njen predsednik Tino Krupala videli su bolje dane

AfD i njen predsednik Tino Krupala videli su bolje dane

Dva puta je za dlaku prešla cenzus, a jednom čak nije ni uspela da pređe taj prag. Na pokrajinskim izborima održanim u Nemačkoj od početka godine, Alternativa za Nemačku (AfD) kao da je zaboravila kako se osvajaju glasovi. U najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji osvojila je samo 5,4 odsto, u Sarskoj oblasti jedva nešto više – 5,7 procenata, a u Šlezvig-Holštajnu ostala je „ispod crte“ – 4,4 odsto.

To je prvi put da je AfD izletela iz nekog pokrajinskog parlamenta, i to nakon što je od osnivanja 2013. vrtoglavom brzinom beležila uspehe na izborima u svih 16 nemačkih pokrajina. Na saveznim izborima 2017. Alternativa za Nemačku je čak bila najjača opoziciona stranka sa osvojenih 12,6 odsto glasova.

Ipak, mnogi poznavaoci slažu se da bi bilo preuranjeno klasifikovati AfD kao „model koji se gasi“. To za DW ocenjuje i politikolog Manes Vajskirher. Iako je za AfD nepovoljno to što pitanje migracija ima sve manji javni značaj, oni su ipak sa lakoćom uspeli da ponovo ostvare uspeh na saveznim izborima 2021. Osvojenih 10,3 odsto, bilo je samo nešto malo manje nego 2017. godine (12,6%).

Rezultati AfD-a na pokrajinskim izborima (u procentima)

Rezultati AfD-a na pokrajinskim izborima (u procentima)

Lider stranke Tino Krupala nezadovoljan

Vajskirher zato veruje da je preokret tog trenda moguć u bilo kom trenutku. Neka nova tema mogla bi ponovo da ojača AfD, „na primer, promena mišljenja javnog mnjenja o ratnim izbeglicama iz Ukrajine ili dugoročni ekonomski problemi“, ocenjuje politikolog. U ovom trenutku, međutim, stranka se uglavnom bavi sama sobom.

Šef AfD-a Tino Krupala bio je „sve samo ne zadovoljan“ rezultatima na izborima u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ipak, njihov cilj ostaje: „Želimo dvocifrene rezultate i u ’starim’ saveznim pokrajinama“. „Stare pokrajine“, to su one u zapadnoj Nemačkoj, a tamo desničarski populisti nisu ni blizu tako jaki kao na istoku zemlje.

Razlike između zapada i istoka sve su veće

Na teritoriji bivše DDR, Alternativa za Nemačku mnogo je uticajnija. Ona tamo ponegde osvaja i preko 20 odsto glasova. Politikolog Manes Vajskirher ocenjuje da rezultati pokrajinskih izbora u ovoj, kao i saveznih izbora u prošloj godini, pokazuju pre svega da se „razlike na relaciji zapad-istok u izbornoj snazi AfD-a povećavaju“.

U „starim pokrajinama“, Alternativa za Nemačku „nije pronašla efikasnu strategiju za mobilizaciju glasova onda kada na dnevnom redu nije pitanje migracija“. Pored velikih razlika između istoka i zapada, postoje i znatne, a često zanemarene razlike, između severa i juga Nemačke, ukazuje politikolog. Desničarski populisti su na severu znatno slabiji i u „novim“ i u „starim“ pokrajinama, nego na jugu.

Kontroverzna pitanja AfD-a: rat, korona...

Manes Vajskirher nije bio nimalo iznenađen time što AfD po prvi put nije uspeo da uđe u neki pokrajinski parlament, onaj u Šlezvig-Holštajnu. „Naročito u aktuelnom političkom kontekstu“, kaže politikolog, misleći pritom na ukrajinski rat koji je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin. Problem za AfD je to što u toj partiji postoje tradicionalne struje koje ne kriju da su bliske Rusiji, ali problem su i paralele koje se mogu povući sa Marin Lepen u susednoj Francuskoj.

Odnos prema ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine stvara samo još jedan sukob unutar AfD-a, „koji ta stranka javno rešava“, kaže politikolog Vajskirher. On podseća i na druge sporne tačke, na primer odnos prema pandemiji korone, ali i odnos prema pokretu „kverdenkera“. Postoje takođe i sporovi po pitanju ekonomske i socijalne politike. „I da ne zaboravim kadrovske sporove, a to je pitanje moći“, kaže Vajskirher.

Manes Vajskirher: Neka nova tema mogla bi ponovo da ojača AfD

Manes Vajskirher: Neka nova tema mogla bi ponovo da ojača AfD

Lideru stranke nedostaje podrška

Poslednji problem bio je istupanje iz stranke Jerga Mojtena, koji je bio kopredsednik AfD-a zajedno sa Tinom Krupalom. O svom bivšem kolegi Krupala neuvijeno kaže: „Morao sam da radim sa gospodinom Mojtenom na prilično destruktivan način“. U međuvremenu, čini se da je sasvim neizvesno da li će Krupala ponovo biti izabran na partijskom kongresu u Rizi (Saksonija) u junu.

Članica Izvršnog odbora Joana Kotar, ali i drugi, otvoreno ga pozivaju da podnese ostavku nakon čitavog niza izgubljenih izbora: „Priča o uspehu AfD-a s Tinom Krupalom se završila. On niti predstavlja čitavu stranku, niti uspeva da ubedi birače.“

Međutim, lider stranke, koji je na funkciji od 2019. godine, u svakom slučaju želi ponovo da se kandiduje. Kaže da je jedini „socijalizovani istočni Nemac“ u Izvršnom odboru. „Sve u svemu, moram da kažem: da, nedostajala mi je podrška saveznog izvršnog odbora.“

Na tragu Levice?

Manes Vajskirher veruje da bi stalni spor oko toga ko će biti lider stranke mogao da bude odlučujući za AfD, odnosno za njihovu stabilnost na srednje staze. „Situacija u Levici je primer koji upozorava.“ Za Levicu, stranku na sasvim drugom kraju političkog spektra, rezultati na pokrajinskim izborima ove godine veoma su deprimirajući: ona nijednom nije uspela da uže u pokrajinski parlament.

Alternativa za Nemačku je tu ipak prošla samo sa „masnicom na oku“. I čini se da je Tino Krupala to shvatio onda kada je rekao: „Naravno da moramo da radimo na svom imidžu, ali ne možete da napravite promenu za mesec ili dva. Za to je potrebno vreme, potrebna je i disciplina – koju zahtevam“.

Pitanje je, međutim, da li će ga na tom putu slediti većina stranke. Ako Krupala padne, vođa desničarske ekstremističke AfD u Tiringiji, Bjern Heke, mogao bi da preuzme vođstvo.

Zbog svega toga, politikolog Manes Vajskirher sumira razvoj AfD-a od 2015. pod oznakom „populistički desničarski ekstremisti“. Tako se naime u stručnoj literaturi obično opisuju stranke poput FPO u Austriji i partije Lega u Italiji. Alternativa za Nemačku se sada smatra toliko opasnom, da je prati i nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka. A to nije dobra preporuka za naredne pokrajinske izbore ove godine – 9. oktobra u Donjoj Saksoniji. Tamo AfD ni 2017. nije ostvario neki rezultat – samo 6,2 odsto.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.