Alternativa za MMF i Svetsku banku | Politika | DW | 16.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Alternativa za MMF i Svetsku banku

Zemlje BRICS osnivaju sopstvene finansijske institucije zbog sporih reformi koje sprovode postojeće. Predstavnici Kine, Indije, Rusije, Brazila i Južne Afrike na okupljanju u Fortalezi kažu da je to istorijski trenutak.

Pokretanje nove banke za razvoj i novog fonda deviznih rezervi na samitu zemalja BRICS u Brazilu ujedno predstavlja i prvo konkretno povezivanje država čije ekonomije brzo rastu. Kina, Indija, Rusija, Brazil i Južnoafrička republika zajedno imaju gotovo polovinu svetske populacije, i smatraju da njihovom državama treba dati veći uticaj u postojećim institucijama kao što je MMF. Najnoviji potez je najavljen kao reakcija na neuspele reforme u tom telu.

„Mi doprinosimo demokratizaciji međunarodnih odnosa“, izjavio je predsednik Kine Si Đinping. On smatra da su zemlje BRICS zemlje budućnosti, koje će svojom energijom obogatiti međunarodnu zajednicu. Na samitu u Fortalezi, slične izjave su se mogle čuti i od drugih vodećih političara – pominjan je „rastući prestiž“ zemalja koje se brzo razvijaju, kao i „nova era globalnih struktura moći“, a osnivanje nove banke za razvoj opisivano je kao „istorijski trenutak“.

Protivteža insitucijama iz Vaštingtona

Banka za razvoj imaće početni kapital od 50 milijardi dolara. Svaka od pet članica BRICS-a tome je doprinela sa po 10 milijardi, a predviđeno je da ukupan kapital naraste do 100 milijardi. Sedište banke biće u Šangaju, za razliku od Svetske banke čija uprava je u Vašingtonu. Nova institucija svesno pokušava da bude protivteža Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci.

„U Svetskoj banci, SAD imaju pravo veta, kod država BRICS su svi deoničari jednaki“, tumači brazilski ministar finansija Gido Mantejga. Pored toga, Svetsku banku tradicionalno vodi Amerikanac, a MMF Evropljanin. Zemlje BRICS su i to rešile drugačije – prvi predsednik banke će biti iz Indije, a na toj funkcija će se svakih pet godina rotirati predstavnici zemalja osnivača.

Američki veto stopirao reforme

Istovremeno, pet šefova država u Brazilu su potpisali i povelju o takozvanom CRA (Contingent Reserve Arrangement), koji će predstavljati pandan MMF-u. Svrha tog deviznog fonda od 100 milijardi dolara je da poveća finansijsku sigurnost zemalja članica. Za zemlje BRICS, koje trenutno raspolažu najvećim deviznim rezervama na svetu, ova institucija daje mogućnost da isplativo koriste svoja finansijska sredstva. Početna ulaganja u CRA razlikuju se od zemlje do zemlje – Kina je za to izdvojila 41 milijardu dolara, Indija, Brazil i Rusija plaćaju po 18 milijardi a Južna Afrika pet milijardi, što će uticati na planirani proces podizanja kredita, u zavisnosti od zemlje članice.

Osnivanjem svoje institucije za ulaganje deviza, zemlje BRICS reaguju na zastoj u reformama Međunarodnog monetarnog fonda. Naime, na prolećnom zasedanju Svetske banke i MMF-a nisu sprovedene reforme o kojima je odlučeno još 2010, zbog toga što je američki Kongres uložio veto. Između ostalog, cilj reforme je bio da se zemljama u razvoju da veća moć odlučivanja.

Dopuna, a ne konkurencija

„Mi smo još uvek razočarani i zabrinuti zbog zastoja reformi MMF-a. Taj zastoj škodi legitimitetu, delotvornosti, i kredibilitetu ove institucije“, stoji u zajedničkoj izjavi članica BRICS. „Mi se zalažemo za međunarodni finansijski poredak koji odlučno prevazilazi prepreke za razvoj i ovo je naš doprinos.“

Doduše, još uvek nema odgovora na pojedina ključna pitanja, na primer – kakve infrastrukturne projekte će finansirati nova banka. Za šefove pet država, pitanja novinara su mahom bila nepoželjna, sa izuzetkom predsednice Brazila Dilme Rusef. Ona je na konferenciji za štampu biranim rečima pohvalila „porodicu BRICS“: „Nove banke će pomoći razvoj unutar grupe BRICS i zapušiti ogromnu rupu kod finansijskih potreba za infrastrukturne projekte. Oni su dopuna, a ne konkurencija za MMF i Svetsku banku“, rekla je Rusef.