„Algoritam je kao recept za kolač“ | Mozaik | DW | 05.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

programiranje i škola

„Algoritam je kao recept za kolač“

„U školama je poslednja generacija koja, kada je reč o računarima, misli na ekrane i tastature“, kaže finska programerka i autorka knjiga za decu Linda Liukas. Zato je vreme da deca drugačije uče o digitalnom svetu.

Linda Liukas

Linda Liukas

DW: Gospođo Liukas, osmislili ste seriju knjiga za decu „Zdravo Rubi“ u kojima im približavate tehniku rešavanja problema oslanjanjući se na funkcionisanje programerskih jezika. Zbog čega se temom digitalizacije bavite u štampanim knjigama?

Linda Liukas: Odlučila sam se za knjige jer je prevladano uverenje da se znanje o kompjuterima može prenositi samo digitalnim putem. Postoji izreka da računarska nauka s računarima ima veze kao i astronomija sa teleskopima. Nadam se da će deca računare ili programiranje videti kao deo razvoja svojih mogućnosti i kao alat za rešavanje problema. Osnovna ideja je da se pre svega radi o sposobnosti razmišljanja.

Postoji li optimalna starosna dob u kojoj treba početi?

Mislim da postoji, ali mi to još ne znamo. Računarske nauke postoje tek oko 70 godina i još su prilično nova disciplina kada se uporede sa matematikom, fizikom ili hemijom. Za decu sa osam godina je najvažnije da se toj nauci približe kroz igru. Dugo sam mislila da deca sa otprilike 12 godina imaju predstavu o tome ko je programer a ko nije. Ali i pre nego što pođu u školu, mnoga deca već imaju osećaj da na tom polju nisu dobra.

Pojasnite na primeru kako se detetu može objasniti šta je to računar.

U osnovi je recept za kolač isto neka vrsta algoritma: korak po korak se piše se recept za rešavanje nekog problema. Na osnovu toga ja objašnjavam stranice poput Jutjuba, pretraživače ili društvene mreže.

Pitam decu gde su tu skriveni algoritmi i objašnjavam kako neko nauči računar koji video treba prikazati ili koja će se reklama pojaviti kada se nešto traži. Tu je na delu program koji u obzir uzima demografske podatke i listu onoga što si već pretraživao, kako bi izabrao sadržaje koji ti najbolje odgovaraju. Ne objašnjavam samo kako se pišu algoritmi, već i kako funkcionišu i kakvu korist od njih imamo.

Kako se u Finskoj podučava digitalna kompetencija?

Važno je biti svestan da su obrazovni sistemi uvek tesno povezani sa kulturom i vrednostima nekog društva. Finska je kao socijaldemokratska nordijska zemlja blagostanja obrazovanje uvek poimala kao put napretka. Istovremeno postoji svest da je to zemlja u kojoj je tehnologija veoma zaslužna za razvoj i blagostanje društva.

Gotovo sve škole u Finskoj su državne i one se moraju pridržavati osnovnog školskog programa. Tu je fiksirano da se deci od sedam godina približava koncept programiranja. Školski program se obnavlja svakih deset godina i zbog toga smo vrlo srećni što je Ministarstvo obrazovanja u reformi 2016. godine uvelo tu temu. Pre dve godine nije bilo puno zemalja u svetu koje su počele sa podučavanjem programiranja.

Pogledajte video 02:53

Programiranje već u osnovnoj školi?

Koliko se tema digitalizacije menjala u poslednjih deset godina?

Pre deset godina je mnogo toga bilo drugačije. Za decu je danas najnormalnije da put do kuće traže uz pomoć GPS i da preko Fejstajma komuniciraju sa rodbinom u drugim zemljama. Veliki je izazov da škola s tim razvojem drži korak. Da bi se to ostvarilo, potrebno je s jedne strane računarima opremiti škole, a s druge treba doškolovati nastavnike.

Šta je veći izazov?

Mi u Finskoj se previše koncentrišemo na hardver. To je doduše važno, ali ja sam uverena da je sada u školama poslednja generacija koja, kada je reč o računarima, misli na ekrane, tastature i miševe. To se baš sada menja i sledeća generacija će odrasti u svetu u kojem će razgovarati s računarima uz pomoć sistema kao što je Aleksa, i gde će kompjuteri biti ugrađeni u četkice za zube i plišane medvediće. Zbog toga moramo obratiti pažnju na osnovne strukture i modele mišljenja i rešavanja problema. Zato bih definitivno pre ulagala u nastavnike nego u infrastrukturu.

Vaše su knjige koncipirane tako da ih deca čitaju zajedno sa roditeljima. A digitalno obrazovanje se poima pre svega kao zadatak društva i školskog sistema. Kako je moguće spojiti školu i porodicu?

Škole su najdemokratiskije mesto za prenos kompetentnosti koje bi inače bile vrlo nejednako raspodeljene. Istovremeno ne treba zanemariti ulogu roditelja u životu dece. Pre se govorilo da je potrebno celo selo da se odgoji jedno dete. U sadašnjem vremenu je potrebno da na tome rade svi zajedno: škole, roditelji i društvo u celini.

*Linda Liukas (32) piše za decu knjige o programiranju, algoritmima i internetu. Evropska komisija je ovu programerku 2013. proglasila „digitalnom šampionkom“ u Finskoj, a ove godine ju je američki magazin Forbs uvrstio na listu 50 najuticajnijih žena u Evropi na području tehnologije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video