Ako se ne gradi danas – gradiće se sutra

Gradonačelnik Modin Ilita Jakov Guterman, nije bio spreman za razgovore. Novinari, ali i menadžeri građevinskih firmi su ga početkom septembra bezuspešno tražili. Nestao je bez traga i glasa. „Posle praznika… ne, danas niko nije tu. Ne može. Nemam pojma, tako nešto ne mogu da vam kažem“, dovijala se Gutermanova sekretarica Malki da opravda šefa.

Prestanak zabrane izgradnje naselja je dan „D“ za Gutermanov doseljenički grad na Zapadnoj obali. Verovatno ni sam gradonačelnik ne zna šta će biti pošto istekne zabrana. 50.000 jevreja živi u ovom mestu na pola puta između Jerusalima i Tel Aviva. Nijedno naselje u poslednjih 20 godina nije tako brzo izgrađeno kao ovo. Žene u Modin Ilitu u proseku rađaju po osmoro dece. Gad koji se tako brzo razvija, ne može podneti zabranu gradnje.

Mešalice rade

Modin Ilit je zaista jedan grad. Petospratnice ili šestospratnice sa balkonima i liftovima se nalaze na kamenitom brežuljku. Mesto se vidno nalazi na palestinskoj teritoriji, ali zapadno od zida između Zapadne obale i Izraela. Faktički, grad već danas pripada Izraelu. Prema procenama jednog arhitekte, koji tu gradi više od 20 godina, za vreme zabrane gradnje su bile aktivne četiri velike firme koje su izvodile završne radove na 600 stanova koji su bili izgrađeni još pre zabrane dalje gradnje.

Pored zgrade u kojoj je smeštena gradska uprava se nalazi mešalica za beton. Ovde su u toku radovi na izgradnji škole - jer se moratorijum nije odnosio na gradnju javnih ustanova. Poslovođa Rafi upravo izdaje uputstva trojici zidara Palestinaca i kaže da trenutno nema nikakvih problema. „Ovde rade Palestinci i grade za nas. Vidite one tamo radnike? Oni su takođe Palestinci. Ovde rade kako bi zaradili za život. Ne interesuje ih ništa drugo. Politika je za velike, ne za male. Oni moraju da zarade novac da bi mogli da jedu.“

U tržnom centru u Modin Ilitu srećemo religiozne muškarce sa crnim šeširima i belim košuljama. Kupuju namirnice za dolazeći praznik. Etanel prodaje ruže. „Sva prenemaganja oko zabrane gradnje naselja su totalno glupa i beznačajna. Time se ne postiže ništa. Ako se ne gradi danas – gradiće se sutra“, kaže Etanel.

Obeštećenje od države?

Pored Etanel stoji Beni. Ispred njega je tezga sa šarenim plakatima, motivima iz Jerusalima i sa Zida plača. Beni živi u Gilou, predgrađu Jerusalima, mestu koje se kao i Modin Ilit nalazi na palestinskoj teritoriji. „To me zaista ne zanima. Imam svoj stan i svoj mir.“

Za većinu je zabrana izgradnje je političko mlaćenje prazne slame. Jedino je Itai ljut zbog zabrane izgradnje. „Naravno da to ima svoje značenje. Ovde se nalazi mnogo ljudi koji čekaju da dobiju stan. Postoje zgrade koje nisu izgrađene bez obzira što su ljudi platili njihovu izgradnju. Mnogi ne znaju na čemu su.“

Kako isplatiti radnike?

Amir Zaken je direktor građevinske firme „Neot Hapisga“. Zaken je u Modin Ilitu planirao da izgradi 2.000 stanova. Međutim, radove ne izvodi zbog zabrane gradnje. „Kada vlada donese odluku, onda je potrebno donošenje odluke o preuzimanju odgovornosti i isplate odštete onima koji su bili pogođeni zabranom gradnje“, kaže Zaken.

Njegova firma je u Modin Ilitu investirala 30 miliona evra, pripremila zemljište i uradila vodovod i kanalizaciju. Amir Zaken od države traži 30 miliona evra obeštećenja. Komitet odgovoran za ova pitanja je odbio njegov zahtev. Zbog toga je Zaken zabrinut i ne zna kako da isplati svoje radnike. Na njegova pisma koja je slao državnim institucijama, od gradonačelnika Modin Ilita do premijera Netanjahua, nije mu niko odgovorio.

Autori: Sebastian Engelbreht / Mehmed Smajić

Odg. urednik: N. Jakovljević