Ako neće UN, sankcije Siriji uvešće EU

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je izjavio kako je šokiran zbog nasilja koje se sprovodi nad mirnim demonstrantima u Siriji. Vlada u Damasku je po prvi put od izbijanja demonstracija podigla vojsku i uputila je na demonstrante. Na ulicama grada Dare nalaze se tenkovi, a snajperisti pucaju na civile, što je za Vestervelea neprihvatljivo.

Berlin od vlade u Damasku zahteva da zaustavi nasilje i odmah dozvoli pristup nezavisnim posmatračima u grad Daru. Više hiljada vojnika blokiralo je grad i iz tih krajeva stiže vrlo malo informacija. Očevici tvrde da se na ulicama nalaze brojni leševi, da se vrše masovna hapšenja. Portparol vlade u Berlinu, Stefan Zajbert, tvrdi da je sirijska vlada odgovorna za smrt više stotina ljudi.

„Apelujemo na sirijsko rukovodstvo da odmah oslobodi građane koji su se našli u zatvoru nakon masovnih hapšenja.“

Dijalog treba da zameni nasilje

Zajbert kaže kako sirijski predsednik Bašir el Asad ne treba da puca na svoje građane, nego da s njima otvori dijalog. Nemačka vlada pozdravlja najave o poboljšanju građanskih sloboda koje stižu iz Sirije. Međutim, takve najave ne pomažu ako ih ne prate i dela, a ona moraju biti vidljiva odmah. Ako sirijska vlada ne obustavi nasilje nad građanima, onda su neizbežne sankcije EU, dodao je nemački ministar.

„To znači da će se diskutovati o embargu na uvoz oružja, zamrzavanju imovine i uskraćivanju viza za ulazak u zemlje EU. Na ispitu će se naći i finansijska pomoć koju Sirija dobija od EU.“

O sankcijama protiv Sirije u Briselu bi se moglo raspravljati već tokom ove sedmice. Pretpostavlja se da će dogovor o sankcijama biti lakše postignut u EU, nego na nivou UN, jer se Kina i Rusija još uvek ustručavaju u iznošenju stava o otvorenim kritikama na račun vlade u Damasku.

u nastavku: Pobuna u vojsci?

U znak protesta zbog nasilja prema demonstrantima prema izveštajima iz više izvora 200 članova istupilo je iz vladajuće sirijske BAAS stranke. Istovremeno, sirijska armija demantovala je vesti o navodnoj pobuni u vojsci. Državna novinska agencija Sana prenela je reči predstavnika armije da su takve glasine samo pokušaj da se naruši ugled oružanih snaga.

Više protivnika režima izjavilo je da su se neki oficiri usprotivili naređenjima da pucaju na demonstrante. Navodno, neke od njih posle toga streljali su pripadnici Republikanske garde koja je verna režimu. Na video snimku koji su pobunjenici prokrijumčali iz opsednutog grada Dara vide se mladi pobunjenici koji uzvikuju: „Ne bojimo se armija je na našoj strani“. Na drugom snimku vidi se mladi hrišćanin koji govori masi na jednom trgu i kaže da hrišćani podržavaju ustanak protiv Asada.

Napetost raste

Mnogi hrišćani podržavali su režim u kome su bili dominantni pripadnici alavitske manjine kao garanta protiv diskriminacije manjina u zemlji u kojoj su suniti u većini.

Prema turskim izveštajima raste zategnutost između Asada i dela armije. Inače, turska vlada se zbog nasilja prema demonstrantima distancirala od Asadovog režima. Ankara je ponovila zahtev za skorim demokratskim reformama u susednoj zemlji i šalje delegaciju sa konkretnim predlozima u Damask, izveštavaju turski mediji.

Protekle noće bez rezultata je okončana sednica Saveta bezbednosti, jer 15 članica nije uspelo da se dogovori o zajedničkom pristupu krizi. Govoreći o situaciji u Siriji zamenik generalnog sekretara Lin Pasko je rekao: „Otvara se artiljerijska vatra na civile, hapse se demonstranti, uništava sanitetski materijal, zatvaraju lekari“.

Delo "stranih agitatora"?

Sirijski ambasador u svetskoj organizaciji Bašir Džafari rekao je da je sve što se događa delo „stranih agitatora“ i dodao: „Možemo sami da sprovedemo istragu. Uostalo, Savet bezbednosti ne bi trebalo da se oslanja na izveštaje u medijima, nego isključivo na zvanične izvore“.

Odgovorila mu je američka ambasadorka Suzan Rajs koja je rekla: „Predsednik Asad optužuje strance, ali istovremeno traži iransku pomoć kako bi tlačio građane Sirije. Moja vlada ga poziva da promeni politiku i poštuje volju sopstvenog naroda. Pozivamo istovremeno međunarodnu zajednicu da odgovori na brutalnu represiju i pozove na odgovornost oni koji grubo krše ljudska prava“.

Autori: Nina Verkhojzer, Belma Fazlagić-Šestić, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon