Ako Kobane padne… | Politika | DW | 08.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ako Kobane padne…

Islamska država je razvila svoje zastave u predgrađu Kobanea, kurdskog grada na samoj sirijsko-turskoj granici. Kakav je značaj grada za DW objašnjava Ginter Zojfert, stručnjak za Tursku iz fondacije „Nauka i politika“.

DW: Koji strateški značaj ima grad Kobane?

Ginter Zojfert: Za Islamsku državu (IS) Kobane ima veliki strateški značaj jer je tu reč o centralnom od tri autonomna kurdska regiona u Siriji. Na taj način IS praktično može da bira da li će se dalje širiti prema zapadu ili prema istoku. Osim toga IS na granici prema Turskoj ima sigurnu pozadinu jer Turska očigledno i dalje ne može da donese odluku o vojnoj intervenciji.

DW: Na brojnim fotografijama možemo videti da je Turska poslala oklopna vozila na granicu prema Kobaneu. U kojoj meri ovaj grad ima psihološki značaj?

Zojfert: Vođa turskih Kurda Abdulah Očalan je pre godinu i po počeo mirovni proces sa Turskom. S druge strane on je najavio novi model suživota različitih etničkih grupa i konfesija na Bliskom istoku, koji je baziran na direktnoj demokratiji i participaciji. Taj model je pokušao u nešto većoj meri da ostvari u Kobaneu. To znači: za turske Kurde, pre svih pristalice Radničke partije Kurdistana, Kobane je od velikog simboličkog značaja kao mesto gde je prvi put uspostavljen model društva njihovog političkog vođe. U njihovim očima Kobane simboliše budućnost Kurda na Bliskom istoku.

16.05.2013 DW Quadriga Guenter Seufert

Ginter Sojfert

DW: Čini se da je Kobane trenutno opkoljen sa tri strane. Četvrta strana je granica prema Turskoj. Mogu li ljudi iz Kobanea pobeći u Tursku?

Zojfert: Ljudi iz Kobanea su proteklih sedmica mogli u velikom broju pobeći u Tursku. Ali sa druge strane, Turska je stalno zatvarala granicu za turske Kurde koji su želeli da odu u Kobane i priključe se borbi protiv IS.

DW: Treba li granica da bude zatvorena sa te strane?

Zojfert: Ona je morala biti zatvorena pre svega zbog pritiska Evropljana i SAD, koji Tursku odavno okrivljuju da je preko svoje teritorije, bez velike kontrole, dozvolila ulazak svih mogućih vehabijskih i džihadističkih boraca u Siriju. To je bila politika Turske, koja je sigurno postojala do pre pet, šest meseci. S druge strane Turska mora da se štiti i od eventualnih napada u Turskoj, od radikalnih islamista, možda i pripadnika IS. Stoga ona mora da kontroliše svoju granicu. Naravno ostaje pitanje da li bi morala u najmanju ruku da dozvoli prolazak humanitarne pomoći – recimo baš za opkoljeni Kobane, u kojem se vode borbe.

DW: A to trenutno nije slučaj?

Zojfert: To trenutno nije slučaj. Turska vlada dozvolu za prolazak humanitarne pomoći uslovljava time što traži od Kurda da se ne bore samo protiv IS, već i protiv Asadovog režima.

DW: Izgleda da je pitanje trenutka kada će džihadisti zauzeti čitav grad. Koje posledice će imati pad Kobanea?

Zojfert: Islamska država bi delimično kompenzovala gubitke koje su joj naneli kurdski borci u brdima Sindžara na severu Iraka. IS bi se tako ponovo činila kao pokret koji se vojno ne može zaustaviti. Za Tursku bi to imalo veoma ozbiljne konsekvence jer bi kurdsko stanovništvo u Turskoj sa slučajem Kobane povezalo kraj kurdsko-turskog mirovnog procesa – jednostavno zbog toga jer turski Kurdi ne prave razliku između sebe i sirijskih Kurda. Radnička partija Kurdistana (PKK) u poslednje dve decenije regrutuje mlade ljude iz sirijskog Kurdistana za borbu u Turskoj. To znači: Postoji mnogo toga zajedničkog, a turski Kurdi bi u padu Kobanea, koji bi Turska dozvolila, videli neprijateljski akt Turske, i onda bi prekinuli mirovni proces.

DW: Turska vlada je od parlamenta zatražila dozvolu za vojnu intervenciju u Siriji. Zašto je sada suzdržana?

Zojfert: Ona je zatražila tu dozvolu kako bi mogla neograničeno delovati, a da ne mora pitati parlament. U tom tekstu su PKK i Asadov režim imenovani kao istinska pretnja za Tursku, ali ne i Islamska država. To znači da za Tursku IS nije prvi prioritet, već borba protiv PKK, a na drugom mestu borba protiv Asadovog režima. Ankara time ima potpuno druge prioritete u odnosu na SAD, Evropu i od arapske saveznike SAD.

DW: To je jedan od razloga zbog kojeg se Kurdi osećaju ostavljeni na cedilu? Naime, postoje zahtevi Kurda da Turska interveniše.

Zojfert: Da. Oni se osećaju ostavljenim na cedilu i besni su zbog toga jer je turski predsednik Erdogan pre samo nekoliko dana hipotetički upitao zašto je svet ustao protiv Islamske države, a ne i protiv PKK. On je time izjednačio Islamsku državu sa PKK, i to bez ikakve osnove.

Reklama