„Ako je krao i drugima je dao“ | Evropa | DW | 21.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Ako je krao i drugima je dao“

Hapšenje zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića zbog optužbi za korupciju, kao nuspojavu razotkrilo je razmere građanskog nerazumevanja šta je zapravo vlast i koja joj je svrha.

Čak i nakon hapšenja, Bandića podržavaju mnogi – od doseljenika u glavni grad Hrvatske, preko sportista i društvenih radnika, do socijalno marginalizovanih grupa. Uostalom, radi se o čoveku koji je osvojio pet gradonačelničkih mandata, uprkos brojnim skandalima i optužbama za klijentelizam koje mu nikada nisu dokazane i koje su stizale i od samog premijera. Taj gradonačelnik nije ni pokušao da pripada intelektualcima koji su ga, u velikoj meri, otvoreno prezirali kao nekog ko gasi građanstvo i podstiče provincijalizam. Ponekad su pri tom nepravedno kao manu isticali njegovo ruralno poreklo što je Bandić itekako znao da okrene u svoju korist, naročito kod onih koji sebe vole da opisuju kao „malog čoveka“ koji i sam sanja „hrvatski san“, a koji se u toj zemlji najčešće svodi na upravljanje javnim novcem.

Popularnost pritvorenog gradonačelnika odavno je prešla zagrebačke okvire. Grupa podrške na Fejbuku je samo u jednom danu dosegla 30.000 članova, dok su mu građani u anketama na popularnim internet-portalima mahom davali podršku dovodeći u pitanje nezavisnost hrvatskog sudstva i spominjući levog premijera i predsednika kao „nalogodavce“ u „montiranom procesu“. Sama ta podrška ne bi bila sporna da nije iskristalizirala veliki problem – političku nepismenost građana. „Ako je krao, barem je i drugima dao. Reč je o čoveku iz naroda koji je radio za Zagreb. Ima i onih koji su više ukrali pa nisu u zatvoru“ – samo su neki od „argumenata“ u korist Bandića koji su se često čuli proteklih dana i koji svedoče o potpunom nepoznavanju funkcije vlasti i javne uprave, ali i moralnoj degradaciji društva koje deklarativno svim silama želi da se otme iz ralja korupcije.

Bandić zna da ugodi ljudima

Kroatien Mirjana Krizmanic Soziologin

Mirjana Krizmanić: Bandić je moćan čovek

Klinička psihološkinja i univerzitetska profesorka u penziji Mirjana Krizmanić fenomen Bandića i nekritičnosti građana spram njega pripisuje njegovom načinu vladanja. Ona je u razgovoru za Dojče vele podsetila da je na samom početku upravljanja gradom preko novina objavio svoj broj mobilnog telefona i pozvao da mu se jave svi oni kojima može da pomogne. „To je bila posledica njegovih namera. On lično je ogromnom broju ljudi učinio uslugu. Drugi deo priče je da je on stvarno uvek na nogama i obilazi delove grada u koje niko ne odlazi. Tako je pridobijao ljude za sebe i davao im neku sigurnost. Sećate li se glumice Mire Furlan koja nije mogla da otkupi stan svoje bake? Kada ju je on javno pozvao da mu se obrati za pomoć, a ona to i učinila, stvar je bila rešena. On je moćan čovek.“ Uz to, ne treba zaboraviti da je Bandić u svom timu pred izbore okupio neke od najuspešnijih hrvatskih žena, među njima i izuzetne naučnice svetskog glasa. „One imaju sve – porodicu, karijeru i ugled. Kad Bandić pobedi, one dignu ruke i mašu prstićima u vazduhu. Čovek mora da se zapita šta je te pametne žene na to navelo. Bandić zna gde, kome i kako može da ugodi“, kaže Krizmanić.

Ali profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Berto Šalaj tvrdi da kod Bandića nije reč o ideološkom populizmu kakav susrećemo kod saborskih poslanika Ivana Grubišića i Željka Keruma, koje smatra pravim populistima. „To su ljudi koji u svim intervjuima govore da je politička klasa korumpirana, da je narod prevaren, a da oni nisu političari već obični ljudi koji su prisiljeni da se bave politikom. Bandić je populizam prigrlio kao politički stil, a ne ideologiju.“ Iako Bandić često koristi figure u kojima se povezuje i izjednačava sa građanima, Šalaj smatra da se kod njega ne zna št stoji iza takve retorike. „Kod Bandića je to isključivo stil, tip diskursa kojim on privlači građane.“

Više ništa nije sramota

Der kroatische Politologe Berto Salaj

Berto Šalaj: Argument ’ako je krao, bar je nešto dao i narodu’ je sindrom

Šalaj potvrđuje da je nekritička podrška gradonačelniku ozbiljan indikator nivoa političke kulture. „Ostavimo po strani krivicu ili nevinost, ali on se dovodi u kontekst vrlo ozbiljne političke korupcije. Argument 'ako je krao, bar je nešto dao i narodu', je sindrom“, navodi dodajući da bi trebalo populističke orijentacije istraživati ne samo među političarima, već i među građanima. „Očigledno u velikom delu građana postoji toliko nezadovoljstvo sa mejnstrim političkim strankama da su spremni da kažu da je Bandić nešto napravio za sebe, ali je mnogo napravio i za Zagreb, za razliku od HDZ-a i SDP-a koji rade samo za sebe. Često čujemo da građani nezadovoljno tvrde da su političari korumpirani, ali kada se dođe do konkretnih osoba, onda im to više ne smeta. To je s moje politikološke perspektive, ozbiljan razlog za zabrinutost.“

Psihološkinja Krizmanić pak potvrđuje da je korupcija u Hrvatskoj postala prihvatljiv životni stil. Za sebe kaže da je neuspešna, jer još nije završila u zatvoru. „Ovde je korupcija uzela toliko maha da više ništa nije sramota. U vreme kada sam ja bila mlada, a pogotovo kada su moji roditelji bili mladi, bilo je nezamislivo doći u zatvor. Sećam se da sam kao dete slušala majku kako se u Samoboru apotekar ubio jer se ustanovilo da je uzeo novac iz kase. Danas najugledniji ljudi mirno idu u zatvor Remetinec, a odatle odlaze u Sabor.“ Krizmanić podseća na bivšu SDP-ovu županku Marinu Lovrić Merzel koja je pod tolikim optužbama da se, kaže, ljudi s njom nekada ne bi ni pozdravljali. „Ona se vratila u Sabor i diže ruke da joj se ukine imunitet i nastavi istraga protiv nje. Farsa! Gledajte koliko je generacija odraslo nakon Domovinskog rata. Urušen je moral, a ako si pošten, ljudi te zovu budalom.“

Država zapustila građane

O atrofiranoj političkoj svesti i kulturi svedoče i primeri građana koji uoči lokalnih izbora hvale političare koji su „nešto“ učinili, između ostalog, i za gradove kojima upravljaju. „Potpuno su nesvesni da je to novac poreskih obveznika i da je to naš novac i da vlast mora da odgovara za svaku lipu tog novca“, kaže Šalaj o činjenici da birači ne razumeju da političare plaćaju svojim novcem kako bi na korist svih upravljali njihovim novcem i imovinom.

„U subotu sam na predstavljanju ustavnih promena kod predsednika Ive Josipovića isto to prigovorila, ali mislim da me niko nije čuo“, dodaje Krizmanić. „Naš je narod radan, pošten i mekanog srca. Kada je neka humanitarna akcija, svi pomažu. Ali taj je narod obrazovno i politički zapušten. Jedino što gleda od kada imamo državu, jeste korupcija. Zato im nije jasno da je država tu da ih opslužuje. Predlagala sam da se edukuju da kad izađu na izbore odaberu one koji će raditi za opšte dobro, ali ovde svi smatraju da je normalno ako radite samo za sebe. Nema srama. Remetinac je sada 'u modi', a nekad je to bila sramota da bi ljudi od srama umrli“, razočarano objašnjava psihološkinja.

„Da, hrvatski političari pa i politikolozi su bili dugo zabavljeni samo institucijama i institucionalnom politikom“, kaže Šalaj o sve jasnijim znakovima da s hrvatskom demokratijom nešto nije u redu. „Mislimo da ćemo promenom izbornog modela ili uvođenjem preferencijskog glasovanja rešiti naše probleme. Takve situacije pokazuju da su problemi dublji, a demokratija pretpostavlja i demokratsku političku kulturu. Ona ne nastaje brzo kao institucije, ali da bi nastala, mora se početi da se na njoj radi. Bojim se da mi to još nismo ni započeli“, objašnjava taj politikolog i borac za građansko obrazovanje u školama. „Ne treba imati iluzija da je to čarobno rešenje i da će to odmah rešiti sve naše probleme. To bi bio simbolični korak kojim bismo rekli da je politička kultura važna i da ćemo razmisliti kako da je razvijemo na demokratski način. Po meni bi to bio dobar prvi korak“, zaključuje Šalaj.