Agencije za traženje posla

Nezaposlenima u istočnoj Nemačkoj je teže da nađu posao nego što je to nezaposlenima u zapadnoj Nemačkoj. Samo trideset posto nezaposlenih na istoku zemlje ima posrednike u traženju posla. Na zapadu ta brojka iznosi četrdeset sedam.

Do tog rezultata su došli istraživači u Naučnom centru za socijalna istraživanja u Berlinu. U studiji, koja je upravo objavljena, se iznose analize rada pojedinačnih agencija za posredovanje u traženju posla. Istraživači su ustanovili velike razlike. Jedna agencija u Zigenu, na primer, ivestira prosečno 7 400 evra, u posredovanje nezaposlenima. Kolege u Berlinu investiraju pet puta više, ukupno 38 400 evra po nezaposlenom.

Hju Molsej, šef projekta u Istraživačkom centru, zna i razloge tome.

«Okvirni uslovi, prevashodno stanje na tržištu rada i karakteristike klijentele – na primer, teži ili lakši slučajevi, nezaposleni na duže vreme, ili odskoro nezaposleni – igraju tu važnu ulogu. I do sedamdeset posto razlika među agencijama se mogu tumačiti tim faktorima. Znači, do trideset posto u razlikama otpada na ono što proističe neposredno iz rada agencija», kaže Hju Molsej.

Svaka agencija za traženje posla ima svoj centar, a to je mesto na kome saradnici razgovaraju sa nezaposlenima ili dele informacije.

Holger Šic iz Istraživačkog centra kaže:

«U sveukopnom pregledu taj model informativnog centra jeste veliki potencijal i on povećava učinak u posredovanju.»

U poređenju sa agencijama u inostranstvu je nemački model primeran za budućnost.

«Holandija sa svojim 'Centrima za rad i primanja' i Britanci sa njiihovim 'Džob-centrima plus' ne pokazuju prednosti u poređenju sa nemačkim agencijama», kaže Holger Šic, ali i ističe da se rad nemačkih agencija može i poboljšati. Na primer, trebalo bi da se pojača saradnja agencija sa malim preduzećima.

«Ove statističke podatke vidimo mi samo kao alatku agencija za traženje posla, kao i Saveznog ureda za rad. Moramo imati uvid probleme pojedinačnih agencija i u njihov učinak», kaže Holger Šic.