Adolf Hitler – majstor obmane

Zvuči apsurdno, ali taj čovek je zaista godinama svakog jutra trenirao sa ekspanderom, spravom za jačanje mišića ruku, kako bi mogao da proprati marširanje SA-kolona sa ispruženom rukom što je moguće duže, bez da je ijednom spusti. Hir? Sitnica naspram monstruoznih zločina tog muškarca? Ni u kom slučaju, tvrdi u novoj biografiji o Hitleru, istoričar iz Hamburga i novinar Folker Urlih. Autor se, više od dosadašnjih rukopisa, bavi Hitlerom kao čovekom. On hoće da do tančina shvati njegovu sposobnost samoinsceniranja (tu spada i istrajnost prilikom „Hitlerovog pozdrava“), kako bi opisao još uvek zagonetni uspon Adolfa Hitlera kao diktatora.

Čovek

Do danas oko Hitlera kruže čudnovate priče, mitovi i legende. Sam Hitler je, dok je još bio živ, ciljano doprineo njihovom nastajanju. Čista je laž da je odrastao u materijalno oskudnim uslovima: porodica Hitler pripadala je dobrosituiranoj srednjoj klasi. Takođe je namerna obmana da je kao „firer“ i kancelar Rajha stalno vodio asketski život, bez velikih materijalnih dobara. Hitler je nosio odela skrojena po meri, voleo je skupe automobile, a plivao je u milionima od knjige „Moja borba“.

Hitler je posebno bio uspešan u tome što je tvrdio da zapravo nema privatan život. Štaviše, da je svu svoju snagu i svoj život stavio u službu nemačkog naroda. Folker Ulrih kaže: „Hitlerov privatan život bio je bogatiji nego što su to pretpostavljali neki savremenici i kasniji istoričari.“ Kretao se u Obersalcbergu, u krugu probranih prijatelja i političkih istomišljenika, pešačio je, gledao bioskopske filmove zajedno sa gostima (ministar propagande Gebels zaista je poklonio Hitleru za Božić 1937. zbirku filmova o Mikiju Mausu) - a njegova ljubavnica Eva Braun je manje ili više otvoreno delovala u ulozi domaćice.

Demagog

Hitler je do sada samo bio interesantan po njegovim političkim posledicama. Za autore ove biografije u centru pažnje su njegovi talenti, retoričke i glumačke sposobnosti. Folker Urlih ne želi da vidi Hitlera kao sputavanog umetnika - slika koja se u mnogim krugovima do danas održala. Kao slikar i arhitekta, on je bio čist prosek. Njegov pravi talenat je zapravo ležao na polju politike: „U taktičkoj lukavosti, sposobnosti da munjevito sagleda i iskoristi povoljne situacije, naspram konkurenata u sopstvenoj partiji, ali i drugih političara u građanskim partijama, bio je bez premca.“

Hitler je posedovao neverovatnu sposobnost da pridobije ljude različitih stavova i time da, uvek iznova, kao glumac, igra nove uloge, primerene datoj situaciji. Ako je bilo potrebno pridobiti rezervisane savremenike, simulirao je simpatije ili bi čak pustio i koju suzu. Impresionirao je ratne veterane, baš kao i otmene dame, negovane privredne vođe, baš kao i zapuštene razbijače SA. Za sve je imao uvek spreman „nastup“:

Hitlerova spoljašnjost je možda na prvi pogled delovala svakodnevno i prosečno. Ali na političkoj bini pretvarao bi se u demagoga, „kakvog nemačka istorija do tada nije poznavala“, kaže autor njegove biografije. On navodi reči 19-godišnjeg studenta Goloa Mana koji je najesen 1928. doživeo Hitlera na jednoj manifestaciji: „Morao sam da se borim protiv energije i moći ubeđivanja. To mom prijatelju kojeg sam poveo sa sobom, čisto jevrejskog porekla, nije pošlo za rukom. „On je u pravu“, šapnuo mi je. To „On je u pravu“ – koliko često sam samo kasnije morao da čujem od ostalih koji su doživeli Hitlera, a od kojih to nikada ne bih očekivao.“

Masovni ubica

Do sada dominiraju dve biografije o Hitleru: iz pera novinara i istoričara Joahima Festa (iz 1973.) i novija, dvotomna knjiga britanskog istoričara Jana Keršoa (Ian Kershaw) (1998. i 2000.)

Volker Urlih je za svoju knjigu koristio brojna dokumenta nemačkih arhiva, do sada izuzetih od istraživanja. „Za mene je predstavljalo iznenađenje to koliko još ima da se otkrije, iako Hitlerov život važi za jedan od najbolje istraženih predmeta u istoriji“. Ulrih je koristio skoro nekorišćena dokumenta Saveznog arhiva u Berlinu, u kojima se nalaze privatni računi Hitlera između 1930. i 1933. Oni pokazuju da je, navodno skromni „vođa“, vrlo rano počeo da živi na visokoj nozi.

Hitler je možda bio sjajan retoričar i daroviti politički glumac, ali njegov radikalizam se nije krio iza maske. Svoje političke namere nikada nije krio. To se pre svega vidi u njegovom fanatičnom antisemitizmu. „I pored sve taktičke fleksibilnosti, on ipak nikada iz vida nije izgubio krajnji cilj – uništavanje Jevreja“, kaže Ulrih.

Posmatranje Hitlera kao čoveka, na način na koji je to pokušano u ovoj biografiji, tog masovnog ubicu ni u kom smislu ni približno ne predstavlja „čovečnije“. „Prikazati Hitlera kao ljudsko biće ne znači naravno pobuđivanje simpatija prema njemu ili umanjivanje njegovih zločina“, kaže Ulrih. A za Nemce se tim novim pogledom nikako ne otvara mogućnost izvinjenja: diktator se itekako politički vrlo vešto predstavljao – ali nikada nije prikrivao svoje sadržaje. Tu je bio dosledno autentičan.

Autori: Tilman Bendikovski / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković