75. godišnjica oslobađanja koncentracionih logora | Mozaik | DW | 20.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Drugi svetski rat

75. godišnjica oslobađanja koncentracionih logora

Za desetine hiljada ljudi je to bio spas od sigurne smrti. U aprilu 1945. su oslobođeni koncentracioni logori Bergen-Belzen, Zaksenhauzen i Ravensbrik. Prisećanje ove godine izgleda drukčije nego inače.

Bergen - Belzen

Bergen - Belzen

Komemoracija žrtvama iz ovih logora je zbog korone morala biti održana samo u malom krugu – manifestacija nije bila javnog karaktera. U spomen-parku Bergen-Belzen kod Celea, premijer Donje Saksonije Štefan Vajl i drugi pokrajinski političari kao i predstavnici jevreske zajednice, obeležili su oslobađanje logora. Pored Vajla i drugih zvanica, predstavnik Pokrajinske zajednice jevrejskih opština Mihael First položio je venac pred spomen-ploču logora.

„Bergen-Belzen jeste i ostaće otvorena rana naše istorije. Sa dubokom tugom i stidom odajeo poštu žrtvama", rekao je Vajl u svom govoru. Sećanje na žrtve i njihove patnje je svedeno na puko polaganje venaca – i to boli, rekao je ovaj socijaldemokratski političar. No, pandemija korone ne ostavlja drugu mogućnost. Prvobitno je planirana velika manifestacija sa 5000 učesnika, ali je odložena za 18. april 2021.

Bergen-Belzen

Bergen-Belzen

Vajl: „surpotstaviti se svim znacima antisemitizma"

Vajl je rekao da bi trebalo sačuvati sećanje na Bergen-Belzen i zločine nacista. No, važnije od komemoracije je da treba učiniti sve „da žrtve, a ni počinioci, ne budu zaboravljeni", rekao je ovaj socijaldemokratski političar. „Posebno je važno da se izvuku prave pouke te da se i danas „svi suprotstave svim naznakama antisemitizma, rasizma i mržnje", naglasio je Vajl.

U logorima za ratne zarobljenike i civile Bergen-Belzen je od 1939. do 1945. više od 52.000 civilnih i oko 20.000 ratnih zarobljenika umrlo od nasilja esesovaca, gladi i zaraza. Među žrtvama su i Ana Frank (1929-1945), mlada Jevrejka koja je kasnije postala svetski poznata, kao i njena sestra Margo – njih dve su  u martu 1945. umrle od tifusa. Logor su 15.aprila 1945. oslobodili britanski vojnici. Tamo su zatekli desetine hiljada izgladnelih i smrtno bolesnih ljudi kao i beživotnih tela koja nisu bila sahranjena.

Misa i virtuelno sećanje

Komemoracija je održana kao zajednička hrišćansko-jevrejska misa u Berlinu, te u vidu „virtuelne 75. godišnjice" na internetu. Prvobitno je trebalo da na odgovarajuće manifestacije otputuje i oko 60 preživelih iz tih logora.

Umesto toga, objavljene su njihove video-poruke i izjave političara na društvenim mrežama kao i na internet-sajtovima brandenburških memorijalnih centara. Na internetu su se našli i video-klipovi o umetničkim i pedagoškim projektima koji su bili predviđeni kao deo prvobitno planiranih manifestacija.

Zaksenhauzen

Zaksenhauzen

Mas: „Borba protiv zaborava ne sme biti tiha"

Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas je u zajedničkoj video-poruci sa svojim poljskim kolegom Jacekom Čaputovičem rekao: „Kada bismo za svakog održali minut ćutanja, to bi značilo dve nedelje tišine. Ali, borba protiv zaborava ne sme biti tiha".

Ovaj političar SPD je govorio o „otrovu mržnje i antisemitizma" koji postoji i danas. „Kada se sećanje na žrtve proglašava kultom krivice, kada se žrtve proglase za počinioce, kako u zemlji tako i u inostranstvu, onda to mi Nemci ne smemo da ćutke trpimo". Mas je rekao da je to zapovest sopstvene istorije i poštovanja prema žrtvama.

Griters: digitalno sećanje je samo pomoć

Državna ministarka za kulturu Monika Griters (CDU), koja je još u četvrtak položila venac u Ravensbriku, u svojoj video-poruci je rekla da je „beskrajno tužna" zbog toga što ove godine komemoracija zbog korone može da se održi samo digitalno. Zato je, kako je dodala, ove godine posebno važno naći nove puteve sećanja. Digitalna ponuda može biti samo pomoćno sredstvo u suočavanju sa istorijom i izvlačenju poruka za današnje vreme.

Logore Zaksenhauzen i Ravensbrik je 23. i 24 aprila 1945. oslobodila Crvena armija. U Zakesnhauzenu je bilo oko 200.000 ljudi, desetine hilljada njih su umrle. A Ravesnbrik je bio najveći koncentracioni logor za žene za vreme vladavine nacionalsocijalista. Od 1939. do 1945. tamo je bilo zatočeno više od 130.000 žena. Tu je postojao i manji odvojen logor za muškarce. Procenjuje se da je u Ravensbriku život izgubilo najmanje 28.000 ljudi.

sb,kna,dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

Reklama