500 godian Luterove reformacije
31. oktobar 2003.
(Martin Luter je pre 500 godina zapisao prve stranice novog poglavlja istorije sveta. Njegova borba za novu slobodu veroistposveti, bez Papinog patronata i konzila. Bio je to trenutak rascepa hrišcanstva, podeljenost koaj traje i danas. Licnost Martina Lutera je fascinantna. Krije se i pod plaštom mnogih legendi.)
Ko je bio Martin Luter? Mladi intelekutalac dobrog izgleda, buntovnik koji se rukovodio iskljucivo prema svojoj savesti. Kada je taj sveštenik, 31. oktobra 1517, nalepio na kapiju Crkve u Vitenbergu plakat sa devedeset pet teza, reagovalo se na to kao na protestni cin buntobnika. Zapocela je reforamcija. Pokrenute su mase na bariakde protiv korumpirane crkve. Svet je toga dana bio promenjen. I sam Luter se zacudio kamenju koje je pokrenuo.
Oko velikog reformatora se ispredaju mnoge legende. Posebno o tom trenutku zakivanja plakata sa tezama na crkvene dveri. U svojim spisima Luter se i ne osvrce na svoje cuvene teze. Melanhton, njegov pobornik, nije bio svedok pra-refiormatorskom bundovnickom cinu. Uobicajeno je mišljenje da se Luter o svojim tezama prevashodno izjašnjavao na univerzitetu. A na vratima crvke ni do danas nisu pronadene cuvene rupe od eksera. Na nevolju su i ta vrata izgorela, još 1760.
Cuvene Luterove teze su konacno otkrivene u 19.veku, na jednom bronzanom portalu koji se danas cuvaju kao jedinstveno blago kulturnog nasleda sveta. Legnde, medutim, i dalje kolaju. "Evo me ovde i ovako više ne mogu", navodno, rekao je Luter u Vormsu licno caru. Deo predanja je i dogadaj od 2. jula 1505. u Štoternhajmu u Tiringiji, kada je Luter na putovanju kuci doživeo oluju. Pošto je pred njim udario grom, uzviknuo je, navodno, u strahu "Pomozi mi, sveta Ana, želim da postanem sveštenik". Navodno, zato je Luter i postao sveštnik avgustinskog reda u Erfurtu. Grom je podstakao mladica na slobodno donošenje odluke.
Pvodom petstogodišnjice Luterovih teza i pocetka reformacije je ozvanicen rezultat rada arheologa na iskopavanju podruma na mestu Luterove kuce u Mansfeldu u Saksoniji. Pronaden je niz predmeta koji su pripadali Luterovoj familiji, koji ce pridoneti osvetlajvanju cinjenica iz Luterovog života. Ovih dana je u Nemackoj premijerno izveden i film "Luter", u režiji Kanadanina Erika Tila, film koji bi, takode, trebalo da rasvetli istini o Lurterovom životu, ali i da nabaci nove mitkse velove. Reformacija je ocigeldno bila opasna za tadašnjeg smrtnika. Tragovi o njegovom životu su brisani. U tajanama je danas, medutim, i izazov istoricarima, arheolozima i istoricarima.