"50 godina od Sputnika"

Hemičar Hajnc Kaminski je bio pomalo iziritiran kada je na dan 4. oktobra 1957. čuo pištanje i brujanje u svom podrumu. Ali ubrzo je shvatio da je u pitanju senzacionalni dogadjaj. Prvi veštački satelit odašiljao je signale iz svemira ka Bohumu. Tamo je radio amater Kaminski napravio provizornu observatoriju. Upravo sa njegovim “Sputnik podrumom” započinje obilazak aktuelne izložbe “50 godina od Sputnika”. Njen kreativni tvorac, a ujedno i šef obeservatorije u Bohumu jeste Tilo Elsner:

“Ovde imamo vojnu opremu, na primer stare radio uredjaje koji više nemaju kućište kao deo opreme za primanje signala.”

Dok je Istok slavio lansiranje satelita ”Sputnik” Zapad je bio šokiran. Ali jedna osoba se radovala: Hajnc Kaminski. Od Savezne vlade dobio je novac za formiranje Instituta za istraživanje satelita i svemira u Bohumu. Nedaleko od njegove kuće nastao je vakumski omotač koji štiti jednu paraboličnu antenu visine 20 metara. Ventilator ima funkciju naduvavanja zidova od tkanine. Čak je tu našla mesto i jedna raketa, koja je takodje predstavljena na izložbi:

“Pedesetih godina Amerikanci su eksperimentisali sa raketama. Nike Hercules je primer jedne vojne rakete sa atomskim bojevim glavama. Generalmajor Maderis kritikovao je američku Vladu da je prespavala i propustila šansu. Jer kako je rekao da su delali kao što je trebalo, bili bi već tri puta pre Sputnika u svemiru.”

Amerikanci su za zavišću posmatrali uspeh Sovjetskog Saveza u osvajanju svemira. A kada je 1961. pošlo za rukom da pošalju Jurija Gagarina, prvog čoveka u kosmos, ceo Istočni blok je slavio i podsmevao se Amerikancima:

“Amerila lovi majmune u kosmosu: ostavite šimpanze na miru i prihvatite: u svemiru je Sovjetski Savez pobednik.”

U Istočnoj Nemačkoj uspeh Rusa u osvajanju svemira slavio se uz pesme i sletove. Dok su udaljene planete postajale sve bliže, putovanje na Zapad bilo je nemoguće. Kamenje na izložbi kao deo Berlinskog zida podseća na podeljenost Nemačke. Zapadni svet reagovao je naoružavanjem:

“Postojao je neverovatan strah od crvene opasnosti, težilo se potiskivanju komunizma, znači moralo se leteti na Mesec. A Rusi su već vrlo rano bili na Mesecu. Ta trka ka osvajanju svemira nastavila se, a jula 1969. godine američki predsednik je mogao da proglasi da

su Amerikanci sleteli na Mesec.”

Amerikanci su od dugo priželjkivanog uspeha kreirali medijski dogadjaj: 600 miliona ljudi pratilo je putem televizije sletanje na Mesec. Jubilarna izložba prikazuje kulisu studija ARD na Mesecu, kao i slavnu rečenicu astronauta Nila Armstronga: ”Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.”

Trijumfom Amerikanaca još dugo nije okončano nadmetanje u osvajanju svemira. Iz sukoba na svetskom nivou oko toga ko je bio prvi Nemac u svemiru, astronaut Jen Zigmund iz Istočne Nemačke izašao je 1978. godine kao pobednik. Tek 1983. godine je Nemcu iz zapadnog dela zemlje, Ulfu Merboldu, pošlo za rukom da osvoji svemir. Šest godina kasnije došlo je do pada Berlinskog zida: Ovim dogadjajem se i završava izložba. Jedan trabant podseća na besktvo ljudi iz Istočne Nemačke ka Zapadnoj. Ali automobil ima još jedno značenje, objašnjava Tilo Elsner:

“Sputnik na nemačkom znači trabant. Učesnici u dogadjaju iz 1957. godine, odlučili su da daju ime svom automobilu prema uspesima Sovjetskog Saveza u svemiru, odnosno prema Sputniku.”