Pčelica Maja 40 godina na televiziji

„U nekoj zemlji ko zna gde, u neko vreme ko zna kad...“ pevušio je krajem sedamdesetih Miro Ungar u jugo-verziji svetski popularne priče o „drskoj, hitroj, bistroj“ pčelici Maji i njenom lenjom (trutu) i prijatelju Pavi, skakavcu Flipu i ostalim pripadnicima livadne menažerije.

Made in Japan

Maja je na evropske ekrane stigla tačno pre 40 godina. I to u zemlju svog porekla gde je i nastala kao literarni lik 1912. iz pera nemačkog pisca Valdemara Bonzelsa. Put na TV ekrane išao je preko Japana gde su u to vreme evropske produkcijske kuće svoje ideje sprovodile u delo. Tako i drugi program nemačkog javnog servisa ZDF koji je premijerno Maju pustio u etar 9. septembra 1976.

Nakon toga se priča o Maji ubrzo proširila kontinentom. Možda i zbog činjenice da su priče o Maji radilici moralno i obrazovno odgovarale vremenu, iako sa originalom, nastalim s početka 20. veka nisu imale gotovo ničeg zajedničkog.

Priče o Maji su istovremeno bile i smišljeno zapakovana nastava biologije. U svakom nastavku Maja na svojim (više manje ilegalnim) izletima iz košnice upoznaje ponekog zanimljivog žitelja srednjoevropskih livada. Balegari, skakavci, puževi ćaskaju iz epizode u epizodu sa znatiželjnom Majom.

Lepa i surova priroda

Mnogim današnjim roditeljima bi se verovatno digla kosa na glavi zbog surovih prizora u kojima nemali broj Majinih sagovornika biva usred razgovora pojeden - od prirodnih neprijatelja. No, priroda je surova. Ne tako surova kao Prvi svetski rat u kojem su priče o Maji ratnicima u rovovima podizale moral. Jer pčela je u očima autora Bonzela bila idealno ratničko biće, spremno da se žrtvuje se za svoje suborce.

Naravno da u ZDF-ovoj verziji Pčelice Maje nije bilo mesta „hrabroj vojničkoj smrti“. Tadašnji urednik Jozef Gelen je nakon uspeha crtanih filmova o Vikingu Vikiju (popularnoj seriji i u tadašnjoj Jugoslaviji) odlučio je da posegne za materijalom o znatiželjnoj pčeli. Pun pogodak i kod mlađe i kod starije publike. I dok su roditelji bili oduševljeni prirodom, deca su se u potpunosti uživljavala u neposlušni karakter istraživačice Maje. Pritom ne smeta ni za današnje prilike poprilično gruba i nezgrapna animacija. No, 2013. prešlo se na digitalnu produkciju, a i Maja je, što je izazvalo buru kritika, izgubila koju kilu.

Ideali lepote se menjaju, a valjda se odgovornima iz ZDF-a ne bi svidelo da ih pokoji roditelj okrivi za pregojazno dete. No, uprkos modernizaciji (Pčelica Maja već tri godine uveseljava i u 3D formatu), ZDF sledeće godine planira repriziranje starih originalnih epizoda. Za istinske fanove koji su odrastali uz nestašnu radilicu ionako važi samo televizijski original.