40 godina od ubistva Martina Lutera Kinga | Politika | DW | 04.04.2008
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

40 godina od ubistva Martina Lutera Kinga

Četvrti april je dan kada se slavi život Martina Lutera Kinga. Iako je on na taj dan ubijen, njegovi sledbenici smatraju da je tog dana napokon doživeo večnost. Njegov manifesto je tada, bez cenzure, obišao čitav svet.

default

"Toliko sam hrabar da verujem da ljudi širom sveta mogu imati po tri obroka dnevno za svoje telo, obrazovanje i kulturu za svoj duh i dostojanstvo, jednakost i slobodu za njihovu dušu." - Martin Luter King

Rođen 15. januara 1929.u američkoj Atlanti, King je ušao u istoriju kao jedan od najvećih boraca za građanska i prava afroameričkih crnaca.

Četvrt miliona ljudi slušalo je Kingov čuveni govor povodom Marša na Vašington 1963. „Ja imam san.“ Martin Luter King je taj marš nazvao najvećom demonstracijom za slobodu u istoriji afroameričkog naroda.

"Crnci su u sopstvenoj zemlji u egzilu"

Baptistički sveštenik je, tokom Marša, američku Deklaraciju o nezavisnosti i američki ustav nazvao „čekom bez pokrića“: „Crnci su još uvek na margini društva. U sopstvenoj zemlji nalaze se u egzilu!“

Građanska neposlušnost bez oružja, nenasilje i mirni protesti - sve to je bio njegov imperativ. Dobio je Nobelovu nagradu za mir. Želeo je nahraniti gladne, obući gole, slaviti čovečanstvo.

Bio je upečatljiv besednik, pobednik i vizionar: „Samo hoću da se ispuni Božja želja. Video sam obećanu zemlju. Možda ja tamo neću ni stići, ali crnci kao narod hoće“. Njegov govor ujedinio je crnce širom sveta. Ko ga je slušao, taj je imao nadu, govorili su.

Iako su ga tokom govora vređali i gađali, takva reagovanja samo su svedočila o tome da svet ne spava. Zbog Kingove uloge u društvu, Univerzitet u Bostonu odlučio je da mu ne poništi doktorat, kada su ustanovili da je velikim delom plagijat. King je uvek istrajao u tome da do kraja govori o svojim idejama. Prema Galupovom istraživanju, on je druga najslavnija ličnost 20. veka.

Protiv nasilja borio se nenasiljem

King je bio u stanju da govorom privuče i onoga ko neće da ga sluša. Nemački Teolog Hajnrih Grose upoznao ga je prilikom jednog govora, šezdesetih u Bostonu: „Jedan izvrstan besednik. Zašto je bio toliko poznat? Kada je eksplodirala bomba na terasi njegove kuće, on je apelovao na crnce da ne reaguju silom i podsetio ih je na Isusove reči: ko se mača lati, od njega i umire.“

Oštro je osuđivao spoljnu politiku Amerike. Za govor “Zašto se protivim ratu u Vijetnamu” posthumno je dobio Gremi nagradu za najbolje snimljeni audio materijal. “Došlo je vreme da Amerika konačno čuje istinu o ovom tragičnom ratu. Slažem se sa tim isto kao što bih se složio sa magarcem. Vreme je došlo da priznate da je izdajnik onaj ko ćuti u doba moralne krize”, rekao je King.

Grose se priseća: „Onda je jednog dana rekao: ‚Ne mogu više da ćutim. Savest mi to ne dopušta.‚ Nije hteo da se bori za mir i nenasilje u Americi, kada Amerika primenjuje silu u Vijetnamu."

U Memfisu je ubijen borac za prava afroameričkih crnaca

Martin Luter King ubijen je u Memfisu 4. aprila 1968, hicem iz snajpera, na balkonu svoje hotelske sobe. Za njegovo ubistvo osuđen je Džejms Erl Rej, koji je bio poznat tadašnjoj javnosti kao lopov, a ne kao ubica. Još uvek kruže glasine, a postoje i dokazi koji upućuju na to da je u njegovo ubistvo umešan FBI, koji ga je godinama prisluškivao i posmatrao zbog nepotvrđene sumnje da je bio član Komunističke partije. Kingov sin, Dekster zalagao se za to da se Reju obnovi suđenje.

U poslednjem govoru, King je rekao: „Želeo bih još dugo da živim. Ali to sada nije bitno. Hoću da se ispuni Božja želja. Sanjao sam obećanu zemlju. Možda ja tamo neću stići, ali crnci kao narod hoće! Nisam više zabrinut ni zbog čega.“

Poslednju počast dalo mu je više od 300.000 ljudi. Bio je oženjen istomišljenicom i aktivistkinjom u borbi za građanska prava Koretom Skot, s kojom je imao četvoro dece.


  • Datum 04.04.2008
  • Autor Pripremila Tanja Miščević
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/DcB3
  • Datum 04.04.2008
  • Autor Pripremila Tanja Miščević
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/DcB3