2020: Rođenje kontinentalne EU | Politika | DW | 30.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

2020: Rođenje kontinentalne EU

Sa Bregzitom dolazi do pomeranja snaga u Evropi: Nemačka će se okrenuti istočnoj Evropi, kako bi ojačala svoj uticaj na kontinentu, piše za DW Boris Kalnoki.

Višegrad grupa plus Nemačka

Višegrad grupa plus Nemačka

EU će 2020. godine biti manja, a politika u njoj će biti teža. Britanci bi definitivno trebalo da se pozdrave, što će se odraziti po odnos snaga u EU. Polako se nazire odstupanje od osnovnog nemačko-francuskog modela i povratak istorijskim strukturama. U to spada stvaranje bloka u centralnoj i istočnoj Evropi, gde je nekada bila Habzburška monarhija: zemlje Višegradske grupe, Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, kao i druge zemlje koje su sa njima sve više povezane. Nemačka mora da se zapita gde je njeno mesto u Evropi. Budući oblik Unije zavisi od te odluke. Nemački političari se često pretvaraju kao da nisu na čelu centra moći. Ali druge zemlje to znaju. To je jedan od razloga zašto Britanci odlaze. Oni prepoznaju nemačku dominaciju i ne žele da se vezuju za jednu takvu strukturu.

U 2019. godini sve češće su bile trzavice između Pariza i Berlina: bio je to početak borbe za dominaciju u novoj, kontinentalnoj EU. Francuzi osećaju da bi Nemačka u budućnosti mogla još jasnije politički da dominira – više nego ikad od Drugog svetskog rata – i to pokušavaju da spreče. Receptima koje su već primenili de Gol, Miteran i drugi francuski predsednici: nemačku vezati za strukture koje ne dopuštaju sopstvene puteve i u tim strukturama zauzeti što više ključnih pozicija. Jedan takav korak je Makronov poziv da se formira evropska vojska. Njom bi dominirala Francuska, kao jedina nuklearna sila na kontinentu i jedina zemlja koja ima želju da vojno interveniše u inostranstvu.

U međuvremenu Nemačka se suočava sa novom, starom stvarnošću na Istoku. Zemlje centralne i istočne Evrope, kao nekada u vreme Habzburške monarhije, sebe nude kao saveznike. Verbalni sukob sa Berlinom, kada je reč o migraciji, pravnoj državi i evropskoj integraciji, nije bio najvažniji događaj poslednjih godina na Istoku. Važniji je bio apel zemalja centralne i istočne Evrope da ih Nemačka prizna kao strateškog partnera i da se sa njima vrati principima realističnog, pragmatičnog uticaja, umesto da stalno drži lekcije o moralu.

One su spremne da pomognu širenju nemačke moći u Evropi – ukoliko im Nemačka za to nešto ponudi. Ta ideja iza kulisa postoji od 2014/15. Sve je više naznaka da u Berlinu ta opcija počinje da se razmatra. Ministar spoljnih poslova Hajko Mas još uvek govori o moralu, ali iza te fasade teži trezvenoj „novoj istočnoj politici“. Približava se zemljama Višegradske grupe.

U zahtevu koji je Stranka slobodnih demokrata (FDP) podnela Bundestagu 7. novembra, traži se institucionalizovana strateška saradnja sa zemljama Višegradske grupe. Iako je takav zahtev formalno bez velikih šansi, zato što dolazi od strane opozicije, brojni demohrišćanski političari su kazali da je to apsolutno potrebno (kao recimo Edmund Štojber u intervjuu za list Velt) i da će pokušati u odborima da preuzmu sve više stvari iz tog zahteva. Nemačka će se nakon Bregzita sve više okretati centralnoj i istočnoj Evropi, kao protivteži Francuskoj, ali i kako bi zemlje Višegradske grupe držala podalje od desničarskih pokreta u Italiji i Francuskoj.

Boris Kalnoki

Boris Kalnoki

Pritom je najveću prepreku stvarila sama nemačka politika: rasprava o vladavini prava i član 7 postupka protiv Poljske i Mađarske. Kako to zaustaviti? Niko ne zna. Niko se ne usuđujue da rastereti „grešnike“, iz straha da bi i sami mogli da budu izloženi napadima. Osuda takođe nije moguća, jer je za to potrebna jednoglasnost.

Rešenje bi bio mehanizam o vladavini prava koji planira nova Evropska komisija, koji bi važio za sve zemlje. To bi bila šansa da se postojeći postupak prebaci u novi mehanizam. Onda bi problemu trebalo pristupiti mnogo pažljivije, jer šta je se za izrazito političkim francuskim Ustavnim sudom i njegovom nezavisnošću? Ili sa tradicionalno korumpiranom austrijskom politikom? Ili sa upitnom praksom dodele EU fondova Grčkoj? Lista je duga. Zato bi 2020. godina mogla da bude godina rađanja kontinentalne EU, čija bi politika ponovo više ličila na politiku, nego na besedu na gori.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama