20 godina kasnije: Još uvek u seni rata | Politika | DW | 30.08.2010

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

20 godina kasnije: Još uvek u seni rata

Dvadeset godina od raspada SFRJ, u bivšim jugoslavenskim republikama ratne rane još nisu u potpunosti zarasle. To opterećuje međudržavne odnose i usporava procese saradnje koji su neophodni za ulazak u EU.

Milošević, Tuđman i Izetbegović sa svetskim liderima u Parizu

Milošević, Tuđman i Izetbegović sa svetskim liderima u Parizu

Države u kojima je intenzitet ratnih sukoba bio manji, bolje podnose nasleđe ratnih nemira, dok bivše jugoslovenske republike u kojima se razvila snažna percepcija pobednika, kao što su Slovenija i Hrvatska, lakše konstruišu i neguju svoju istorijsku naraciju, kaže u komentaru za Dojče vele Denis Grac, doktor političkih nauka i član sarajevskog Alumni centra za interdisciplinarne postdiplomske studije.

„Činjenica da se Hrvatska sama oslobodila i izvojevala najupečatljiviju vojnu pobedu za vreme jugoslovenskih ratova iz 90-ih uveliko utiče na odnos vlasti i društva prema ratu i ratnim ranama. U takvoj atmosferi lakše je podneti, ali i potisnuti ratne zločine koji su bili propratna pojava svih ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ“, kaže Grac.

On naglašava da u državama u kojima su ratni zločini počinjeni u velikom obimu i sistemski, kao svrha i metoda realizovanja ratnih ciljeva (stvaranje etnički homogenih republika, genocid nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini) još nema konsenzusa o načinu na koji društvo mora da se nosi sa krvavom prošlošću.

Saradnja je neminovna, ako se želi u EU

Ulazak hrvatske vojske u Krajinu

Ulazak hrvatske vojske u Krajinu

Uprkos ratnim ranama, bivše jugoslovenske republike teže Evropskoj uniji, a procesi evropskih integracija nalažu međusobnu saradnju čije se konture naziru tek izborom Ive Josipovića za hrvatskog predsednika. „Veliki iskorak je saradnja u oblasti pravosuđa, posebno u borbi protiv prekograničnog kriminala, u čemu prednjače Hrvatska i Srbija“, kaže politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.

„Hrvatska je sve prevode potrebne za ulazak u Evropsku uniju, u delu usklađivanja zakona i propisa, dala BiH i Srbiji, što je velikodušan i dobar gest“, kaže Topićeva. Upozorava, međutim, da se najveći problemi u normalizaciji odnosa vežu za BiH. „Svaki iskorak koji se napravi u ovom pravcu, posebno na relaciji BiH – Srbija biva dočekan na nož i opterećen je frustracijama“, ističe Tanja Topić, podsećajući na reakcije u Republici Srpskoj nakon Istanbulske deklaracije.

„Saradnje uopšte nema među onim državama koje još nisu uspostavile diplomatske odnose (Kosovo i Srbija) ili čiji odnosi su još uvek opterećeni ratom i njihovim ulogama u njemu (Srbija i Bosna i Hercegovina), posebno u pogledu priznanja ratne odštete, organizovanja agresije, preuzimanja odgovornosti za počinjene ratne zločine, međusobna izručenja optuženih i osumnjičenih te u pogledu hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića“, ističe dr Denis Grac.

Na sledećoj strani:

Više objekti nego subjekti međunarodne politike

Stranice 1 | 2 | Tekst u celosti