150 godina Crvenog krsta | Politika | DW | 17.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

150 godina Crvenog krsta

Pre 150 godina, Crveni krst je stvoren da ublaži patnje u ratu. Ali oružani sukobi su međuvremnu drugačiji, pa je rad ove međunarodne organizacije postao složeniji i opasniji.

1800 Mitglieder des Deutschen Roten Kreuzes formen am 13.01.2013 auf dem Pariser Platz vor dem Brandenburger Tor in Berlin ein Kreuz. Die Aktion war der Startschuss für das Jubiläumsjahr 2013, in dem das DRK seinen 150. Geburtstag feiert. Foto: Britta Pedersen/dpa

Deutsches Rotes Kreuz Brandenburger Tor Berlin Deutschland

Prema međunarodnom humanitarnom pravu, konkretno po pravilu 56, sve strane u sukobu su obavezne da obezbede slobodu kretanja humanitarne pomoći i ovlašćenih lica, kaže Alfredo Malgarejo, iz nemačkog crvenog krsta govoreći o Siriji: „Bilo je osam kamiona sa robom. Sve je bilo dogovoreno u pismenoj formi, sa sukobljenim stranama i odjednom, više ništa nije funkcionisalo.“

Alfredo Melgarejo, Mitarbeiter des Deutschen Roten Kreuzes; Copyright: DRK***via Heiner Kiesel

Alfredo Melgarejo

Lokalni komandant jedonstavno nije prihvatio humanitarnu misiju. Usledili su dani pregovora: „Sve je teže i opasnije napraviti obavezujuće sporazume u sukobu koji je u toku“, kaže Malgarejo posle 17 godina iskustva u spoljnoj službi. Sirija nije jedina, ona je samo gorak primer toga da je pružanje pomoći sve teže: „Osam radnika Crvenog polumeseca ubijeno je u jednoj godini, dva su nestala,“ kaže Malgarejo.

Ein amerikanischer Soldat und ein deutscher Kriegsgefangener warten an einer durch Sandsäcke geschützten Stelle in einem Lazarett in Italien auf medizinische Versorgung, aufgenommen während des Zweiten Weltkriegs.

Drugi svetski rat

Pravila za rad Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija u konfliktnim zonama su postavljena u vreme kada su se borbe vodile između jasno strukturisanih vojnih jedinica. Švajcarski biznismen Henri Dunant je u februaru 1863 pokrenuo inicijativu da se donese međunarodni sporazum za lečenje i negu ratnih žrtava. Tako je rođen Crveni krst. Konvencija je usvojena 1864 godine u Ženevi. Sve do sedamdesetih godina prošlog veka, mandat je proširivan dodatnim protokolima i na nemeđunarodne oružane sukobe, ali svet se od tada još veoma promenio.

Sukobi u tranziciji

Sada imamo ono što se zove - mali ratovi“, kaže politički naučnik Munkler, „a u poslednjih 20 godina sve veću ulogu igraju privatne borbene snage i - ako mogu smelo da kažem - oružane NVO kao što je Al Kaida.“ – kaže poltikolog Herifrid Minkler.

U stvari, sukobi imaju tendenciju da budu nepregledni, a to ima uticaj na primenu međunarodnog prava. „Jedna od najosetljivijih tačaka je razlika između onih koji se bore i onih koji ne učestvuju u oružanom sukobu.“ Ko se bori i protiv koga? U klasičnom ratu su odgovori poznati i to je za rad humanitarnih organizacija od vitalnog značaja.

Neutralnost i diskrecija

An Iraqi woman walks in front of the flag of the destroyed International Red Cross headquarters in Baghdad, Tuesday 28 October 2003. The International Red Cross says it has not yet made a decision on whether to pull staff out of Iraq following Monday's suicide car bombings outside the organization's office in central Baghdad. Foto: Ali Haider dpa

Sirija

Misija Crvenog krsta se u poslednjih nekoliko decenija, u principu nije stvarno promenila. Poenta je da se dobije pristup žrtvama sukoba. Crveni krst i njegove sestrinske organizacije kao što je Crveni polumesec, moraju pritom da budu neutralne, mirne i nenaoružane. „Percepcija neutralnosti je uvek od strane neprijatelja, to morate uvek uzeti u obzir“. Štaviše, rad Crvenog krsta se takođe komplikuje zbog humanitarnih agencija koje u konfliktnim područjima imaju i druge interese, osim humanitarnog rada. Razne milicije postaju zbog toga skeptične i prema Crvenom krstu.

Sve strane moraju biti uverene da pružanje pomoći žrtvama njima ne donosi nikakvu štetu. To je često teško objasniti. U Siriji se vladine trupe bore protiv raznih religioznih i sekularnih, često regionalno fragmentiranih milicija, u Jemenu postoje terorističke grupe i plemenske grupe protiv centralne vlasti. Crveni krst međutim ima i jednu prednost: Nacionalne asocijacije imaju kontakte na licu mesta, pre nego što situacija postane ozbiljna.


Autori: Hajner Kizel
Odg. Urednica: Dijana Roščić