Život i etika u „eri genetike“ | Mozaik | DW | 08.08.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nauka

Život i etika u „eri genetike“

Obećanje genetike je ogromno: od re-kreiranja izumrlih životinja do obezbeđivanja ljudskog opstanka na Zemlji ili negde u svemiru. Genetika omogućava i lek skrojen po meri individue. Ali šta je sa etikom u nauci?

Pod mikroskopom: spermatozoidi se približavaju jajnoj ćeliji

Pod mikroskopom: spermatozoidi se približavaju jajnoj ćeliji

Kada govorimo o genetici, često pomislimo na vizije o nadljudima — ljudska bića čiji DNK je izmenjen da bi se poboljšale njihove sposobnosti. Oni bi po mnogim osobinama nadmašili druge i bili bi u stanju da prežive više bolesti, a istovremeno bi imali konvencionalno dobar izgled. Bila bi dizajnirana „najboljih verzija“ čovečanstva. Te vizije će pre biti deo umetničke istine za distopijsku literaturu ili sastavni deo zapleta u filmova naučne fantastike, nego što će postati naša stvarnost.

Džordž Čerč, vodeći svetski genetičar, kaže da je ideja stvaranja nadljudi daleko od onoga što on vidi kao budućnost genetike:

„Postoji nesporazum da možete imati savršenog čoveka ili čak nadčoveka. Često je to kompromis", rekao je Čerč za DW. „Kada nešto dobijete, nešto izgubite. Karakteristike koje volite kod bicikla ne važe za trkački automobil ili mlaznjak."

Čerč je decenijama radio na genetici. Bio je jedan od prvih naučnika koji je sekvencirao ljudski genom i tako doprineo dešifrovanju ljudskog genetskog materijala. Takođe je bio pionir u razvoju genomskog inženjeringa.

Era genetike

Genomski inženjering ima nekoliko imena. Neki to zovu genetski inženjering, drugi to zovu uređivanje gena. Neki to nazivaju tehnologijom, a drugi porede taj zahvat u gene sa makazama. I na neki način ta slika funkcioniše: možemo da koristimo tehnike za uređivanje gena da isečemo gene koji, na primer, nose nasledne bolesti.

U stvari, tehnologija nam omogućava da dodajemo, uklanjamo ili menjamo genetski materijal koji se nalazi u DNK bilo kog organizma — taj složeni molekul koji sadrži jedinstvene informacije za strukturu svakog živog bića.

Botaniker Gregor Johann Mendel Flash-Galerie

Botaničar Gregor Johan Mendel (1822-1884)

Gregor Mendel je prvi put otkrio osnove nasleđivanja 1865. godine, kroz eksperimente na ukrštanju biljaka. Ti eksperimenti su doveli do onoga što danas nazivamo genetikom. Od tada je ta naučna oblast neverovatno napredovala. Govoreći iz svoje laboratorije Univerziteta Harvard, Čerč je rekao da živimo u „eri genetike“.

Mendelova rana otkrića omogućila su naučnicima da sekvenciraju genome — uključujući i genome virusa poput SARS-CoV-2 — i identifikuju gene koji su odgovorni za više od 5.000 retkih bolesti. Oni su nam dali bolje razumevanje kako geni funkcionišu, pa su porasla očekivanja da će se usavršiti dijagnoze i terapije bolesti. Čerč se fokusirao na korišćenje genetike za preokretanje procesa starenja.

Mumija bebe Mamuta na izložbi Giganti ledenog doba

Mumija bebe Mamuta na izložbi Giganti ledenog doba

Genetika se takođe koristi u nauci o izumiranju – poznati primer je pokušaj da se mamut vrati u život. Genetika može dovesti do boljih lekova i pravednijih društava

Čerč i drugi genetičari se nadaju da će preokrenuti efekte hroničnih bolesti povezanih sa starenjem, kao što su dijabetes, kognitivna degradacija i bolesti srca. Nadaju se da će sprečiti bolesti koje uzrokuju siromaštvo.

„Mnogi ljudi koji žive u siromaštvu, jer su prinuđeni da mnogo vremene provode boreći se da prežive, uz lošu ishranu i stalno u borbi protiv zaraznih bolesti. Genetska istraživanja bi mogla da nam pomognu da izađemo iz tog vrzinog kola u pozitivan razvojni krug. Smatram da je ta mogućnost uzbudljiva“, kaže Čerč. On dodaje da bi nam rezultati iz ove oblasti mogli zatrebati u kritičnim trenucima čovečanstva:

Naša galaksija - Mlečni put

Naša galaksija - Mlečni put

„Možda ćemo takođe morati da napustimo planetu iz razloga kao što su asteroidi, solarne erupcije, super vulkani, takve stvari. To može zahtevati neki moćni lek, uključujući genetsku medicinu, da nas učini otpornim na kosmičko zračenje i nisku gravitacija i tako dalje", rekao je Čerč.

Etika genetike

Uz ove vizije budućnosti ide niz etičkih i filozofskih pitanja, za koja neki stručnjaci tvrde da tek treba da im se posvetimo. Uzmimo, na primer, pitanje šta nas čini ljudima i kome je dozvoljeno da odlučuje koje gene menjamo.

„Problem uređivanja gena i genske terapije uvek je bio problem buduće generacije", rekao je Jan Vitkovski, profesor na Visokoj školi bioloških nauka u Kold Spring Harboru, Njujork, u SAD. „Ako genska terapija promeni jaje, onda se ta promena nasleđuje kroz generacije." A te buduće generacije nemaju pravo glasa o tome da li žele da dođe do te promene.

DNK

DNK

Uklanjanje pristrasnosti iz genetike

Oblast genetike je omogućila naučnicima da razviju personalizovanu medicinu, gde se tretmani mogu skrojiti prema specifičnom stanju pojedinca. Takođe smo izgradili ogromna skladišta genetskih podataka. Ali neki naučnici tvrde da ova skladišta nisu reprezentativna za globalnu populaciju. Skoro 90 odsto trenutno dostupnih podataka o genomu potiču od ljudi evropskog porekla, podacima nedostaje raznolikost. Ovaj disparitet bi mogao dovesti do toga da nedovoljno zastupljene populacije propuste prednosti genetskog istraživanja.

Genetika je takođe i dalje veoma skupa. Čerč je rekao da bi tehnologija mogla postati pristupačnija, poput interneta, i donekle vode i obrazovanja, ali ništa od toga „nije zaista pravično“, rekao je on.

Bebe vakcinušu širom sveta

Bebe vakcinušu širom sveta

„Jedina tehnologija koju sam identifikovao i koja je zaista podjednako raspoređena, što znači da niko na planeti ne mora ništa da plati za nju, jesu male boginje“, rekao je Čerč. „To je zato što je bolest iščezla, više ne moramo da razvijamo i primenjujemo vakcine i lekove. A to bi se uz pomoć genetike moglo uraditi za čitav niz zaraznih bolesti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM