Žene na Olimpijskim igrama | Mozaik | DW | 22.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

OI

Žene na Olimpijskim igrama

Olimpijske igre u Tokiju već imaju jedan rekord. Nikada ranije na Olimpijadi nije učestvovalo toliko žena. Ova radosna okolnost preti da bude u senci rasprave o koroni.

Igre postaju sve ženstvenije. 48,3 posto takmičarskih mesta u Tokiju rezervisano je za žene. Povećani udeo sportistkinja biće vidljiv na ceremoniji otvaranja u petak.

Kada timovi krenu da defiluju - nažalost bez gledalaca na stadionu, ali s milionima gledalaca ispred TV-ekrana širom sveta – jedan sportista i jedna sportiskinja će stadionom proći sa zastavama.

Narednih 16 takmičarskih dana medalje će se dodeljivati i ženama koje ovaj put učestvuju u 156 takmičarskih disciplina.

Na igrama u Riju pre pet godina one su se takmičile u 136 disciplina. To je povećanje od neverovatnih 14,7 posto. Udeo žena u mešovitim disciplinama čak će za jednu trećinu biti veći nego 2016. godine: od 9 na Olimpijskim igrama 2016. do 12 sada u Japanu.

„Posebna promocija žena deo je Olimpijske povelje od 1996. godine", kaže Petra Čope, sociološkinja u oblasti sporta sa Univerziteta u Lajpcigu.

„Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Tomas Bah je ovu ideju uvrstio u Agendu 2020. Broj takmičenja na kojima učestvuju muškarci bi trebalo da se približi broju disciplina u kojima učestvuju žene."

Prvi olimpijski događaj s jednakim brojem muških i ženskih učesnika bile su Olimpijske igre mladih 2018. u Buenos Airesu. Sada je u Tokiju taj broj gotovo izjednačen.

„MOK šalje signale društvu", kaže Petra Čope. U mnogim područjima - politici, biznisu, nauci - udeo žena na istaknutim pozicijama je daleko niži u svetu.

Dug i trnovit put za žene

Žene su decenijama morale da se bore za svoju ravnopravnost u olimpijskoj areni. One su već 1900. godine učestvovale na drugim Olimpijskim igrama u Parizu - u odvojenim takmičenjima u tenisu i golfu i u mešovitim timovima u balonarstvu i letenju zmajevima.

Međutim, to se dogodilo protiv volje osnivača igara modernog doba Pjera de Kubertena. On je opisao Olimpijske igre kao „ceremonijalno slavlje muške atletike". Budući da su takmičenja bila deo Svetske izložbe (kao 2004. u Sent Luisu), organizatori su to odobrili.

Žene su prvi put počele da se takmiče u plivanju 1912. a 1928. osvojile su u nekim disciplinama i atletiku kao drugi ključni olimpijski sport.

Amsterdam 1928

Amsterdam 1928

Međutim, dugo su morale da se bore protiv predrasuda. Neke discipline prekomerno opterećuju žene i premašuju njihove sposobnosti ili nisu prikladne iz estetskih razloga, bili su često korišćeni „argumenti".

„Nažalost, sportske nauke nisu im priskočile u pomoć", rezimira Petra Čope i dodaje: „Da žene nisu pojačale pritisak i postavile zahteve, danas ne bi bile tako daleko."

Žene maratone trče od 1984. godine. Malo-pomalo osvajale su i borilačke veštine - džudo 1992., rvanje 2004. i boks 2012. godine.

Ženska kvota ne samo da nailazi na odobravanje, već će u nekim sportovima u Tokiju postojati puna jednakost između muškaraca i žena. Isti broj takmičenja održava se u veslanju, gađanju, dizanju tegova i trkama u kanuu.

U poslednjem sportu žene olimpijsku premijeru doživljavaju u kanaderu (klečeći s veslom). Zbog toga je međunarodna federacija kanua (ICF) morala da otkaže dve discipline za muškarce.

Međutim, zahtevi MOK-a za jednakošću ne izazivaju samo odobravanje međunarodnih udruženja.

U mnogim sportovima muškarci su više aktivni nego žene.

Ženska kvota od 50 posto na Olimpijskim igrama ne odgovara stvarnosti, pogotovo jer generalno ne postoje takve specifikacije za svetska prvenstva ili svetske kupove.

Često se argumentuje kako su, eliminisanjem disciplina, uspešni muški sportisti lišeni šanse da se ponovo bore za medalje.

Petra Čope za to ima odgovor. „Ako žene budu prisutne u sve više i više sportova na Olimpijskim igrama, to će dovesti do toga da se više žena i devojaka bave tim sportovima. Dakle, to takođe služi razvoju ženskog sporta".

Premalo ženskih sportskih funkcionera

Koliko god vladalo zadovoljstvo većim učestvovanjem žena na Olimpijskim igrama, međunarodnim sportskim svetom i dalje dominiraju muškarci.

Od sportskih saveza, koji sponzorišu olimpijska takmičenja u Tokiju, samo jedan vodi žena.

Špankinja Marisol Kasado je na čelu Svetskog triatlona (World Triatlon). Pre dvadeset godina u Međunarodnom olimpijskom komitetu bilo je samo deset žena. A danas, od 96 članova sa pravom glasa - 29 su žene.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

DW.COM