Štrebele: SAD ćute o špijunaži u Nemačkoj | Politika | DW | 03.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Štrebele: SAD ćute o špijunaži u Nemačkoj

Najveća je odgovornost onih koji sede u NSA, kao i njihovih ljudi u Nemačkoj, te onih koji američkoj tajnoj službi daju instrukcije, kaže političar Zelenih Hans-Kristijan Štrebele za Dojčlandfunk.

Afera oko špijuniranja američke tane službe NSA u Nemačkoj se stalno širi. Sada je otkriveno da nije prisluškivana samo nemačka kancelarka, već i ministri i drugi visoki službenici vlade, posebno oni iz resora privrede, finansija i trgovinske politike. Šef kancelarskog ureda Peter Altmajer je zato pozvao na raport američkog ambasadora u Berlinu. Prema najnovijim informacijama koje je objavila platforma Vikiliks, špijuniranje je bilo u punom jeku devedesetih godina (pretpostavlja se da je počelo i ranije). To je izazvalo brojne reakcije u nemačkoj javnosti, a posebno u Odboru Bundestaga za tajne službe. Član tog odbora i neumorni borac za rasvetljavanje pomenutih događaja Hans-Kristijan Štrebele (iz stranke Zelenih) sazvao je vanrednu sednicu tog Odbora. Tim povodom je radio Dojčlandfunk od njega zatražio intervju iz koga prenosimo najzanimljivije odlomke.

Dojčlandfunk: Šta želite da postignete održavanjem vanredne sednice Parlamentarnog odbora za tajne službe, sada kada svi već samo sležu ramenima?

Hans-Kristijan Štrebele: Hoću da sprečim baš to sleganje ramenima. Hoću da čujem šta nemačka vlada kaže na sve ovo, a pre svega na kategorične tvrdnje NSA da se nikada nije bavila privrednom špijunažom – ni generalno, ni u Nemačkoj. Pošto su špijunirana ministarstva finansija, privrede i poljoprivrede, ne može biti da se radi o terorizmu, trgovini oružjem ili nečemu sličnom, već se radi o tajnama koje neko želi da sazna da bi stekao bolje pozicije u pregovorima sa nemačkim firmama.

Ali, to više nije nešto što bi moglo da nas iznenadi, zar ne?

Ovo je novi razvoj događaja. Prvi put u objavljenim dokumentima imamo i sadržaj jednog kancelarkinog razgovora. To znači: savezni državni tužilac ne može više da tvrdi kako nema dokaza da je kancelarkin mobilni telefon uopšte prisluškivan. Postoji još samo pitanje: ko je prisluškivao taj telefon? Drugi važan momenat jeste privredna špijunaža – nemačka vlada je uvek odbacivala tu mogućnost pozivajući se na tvrdnje same NSA koja je to poricala.

Privredna špijunaža je krivično delo. Koga sada treba kazniti?

To i jeste najveći problem. Trebalo bi da ustanovimo da li je vlast u Nemačkoj za to znala, da li je sarađivala sa NSA, kao što je to činila u drugim slučajevima. No, razume se da je najveća odgovornost onih koji sede u NSA, kao i njihovih ljudi u Nemačkoj, te onih koji američkoj tajnoj službi daju takve instrukcije.

To bi trebalo da ustanovi Anketni odbor koji se bavi aferom NSA a Vi kao parlamentarno kontrolno telo uvek morate imati uvid u aktivnosti tajnih službi. Ali, stalno vam se postavljaju granice, kako u Berlinu, tako i sa druge strane Velike bare. Kako mislite da ostvarite napredak?

Potpuno ste u pravu. Od SAD ne dobijamo ništa. Čak ni odgovore na pitanja. Nemačka vlada im je – neposredno posle otkrića Edvarda Snoudena 2013 – poslala čitavu listu pitanja. I danas čekamo odgovore na njih. Od SAD ne dobijamo ni svedoke. Zato nam je potreban Edvard Snouden kao Nemac (sic!). No, u našoj istrazi smo ipak napredovali kada je reč o učešću nemačkih instanci, posebno Nemačke tajne službe BND i odgovornih u Kancelarskom uredu: šta su sve oni znali? Koliko je učešće BND u svemu? Kolike su bile razmere njihove saradnje, dakle, posla u kojem je NSA stavila na raspolaganje svoju tehniku i znanja da bi od Nemaca dobila podatke?

Hans-Christian Ströbele bei Edward Snowden

Štrebele sa Snoudenom u Moskvi

To je dakle, bila dobitna situacija za obe strane – odnosno, bar za tajne službe?

Može se reći da je bilo tako, ali po cenu građanskih prava. Juče je bio crni dan za nemačku parlamentarnu demokratiju, jer je velika koalicija jedno veoma važno pravo oduzela našem Odboru i prenela ga na vladu. Reč je o pravu na uvid u akta.

Govorite o angažovanju specijalnog istražitelja.

Tako je. Specijalnog istražitelja koga nije postavio parlament ili naš Parlamentarni odbor. Čovek koji je već rekao da gaji potpunu lojalnost vladi. Tako se ne sme postupati sa parlamentarnim pravima. Tako samo može da se otupi najoštriji mač – što je izraz kojim su nazivani anketni odbori Bundestaga.

Sada je nemačka vlada reagovala i američki ambasador je pozvan na raport u Kancelarski ured. Je li to jasan signal?

To je za mene signal da vlada ozbiljno pristupa situaciji. Ona je tokom čitavog jučerašnjeg dana ozbiljno proučavala informacije i jasno je da ih smatra kredibilnim – inače ne bi to radila. Koliko je sada svaka pojedinačna informacija istinita – to se mora tek ispitati. Postoje mogućnosti za to. Zato očekujem da će Parlamentarni odbor za kontrolu tajnih službi sada dobiti nove informacije; to telo zaseda tajno i tamo vlada može da govori sasvim otvoreno i kaže šta misli o najnovijim optužbama – šta je tu tačno a šta tek treba da se dokaže.

Stalno tražite veću odlučnost u razgovorima sa SAD. Ali, kako da nemačka vlada to postigne a da ne ugrozi odnose sa SAD koji za Nemačku… nisu baš bez važnosti?

I to je tačno. Međusobna saradnja tajnih službi i vlada je važna kada se radi o borbi protiv terorizma, međunarodnoj trgovini drogom i sličnim stvarima. Ali, pri tome ne smeju biti zapostavljena građanska prava, ni u SAD ni u Nemačkoj. Snoudenova otkrića su nam donela i saznanje da se građanska prava najgrublje gaze, i ja tražim od nemačke vlade da jasno i glasno saopšti Sjedinjenim Američkim Državama: pomozite nam da rasvetlimo sve ovo i da sklopimo jasne i pouzdane dogovore da ovakve stvari više nećete činiti.

Ali, sporazuma o prekidu špijuniranja neće biti – to su SAD jasno stavile do znanja.

Tačno; taj sporazum je vlada izmislila pred poslednje parlamentarne izbore kako bi se kancelarka sklonila sa vatrene linije.

Jeste, ali kancelarka u SAD može da se pravi velika koliko hoće i - neće odmaći ni centimetar dalje.

I neće – kada je reč o želji da se prekine špijuniranje. Ali, postoji mogućnost da se govori o pravilima koja uzimaju u obzir građanska prava i sprečavaju povredu tih prava, a to se može postići na mnogo načina, bez sklapanja sporazuma kojim se zabranjuje špijuniranje. Na primer, moguće je da se odnosi i razmena informacija stvarno koncentrišu i ograniče samo na oblasti koje se tiču borbe protiv terorizma.

*Hans-Kristijan Štrebele, 1939, je advokat i političar nemačke stranke Zelenih, gde se ubraja u levo krilo. Član je Parlamentarnog odbora za kontrolu tajnih službi. Jedan je od najglasnijih zagovornika azila za Edvarda Snoudena, sa kojim se već sastajao u Moskvi.