Šteta koju je nanela oluja | Izbor iz štampe | DW | 03.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Šteta koju je nanela oluja

Šta se tačno dešavalo u dalmatinskom zaleđu pre 25. godina, pita se autor teksta lista Frankfurter algemajne cajtung. Odgovor na to pitanje nije jednostavan, smatra Mihael Martens.

Ugledni nemački konzervativni list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) povodom obeležavanja 25. godišnjice vojne akcije "Oluja" objavio je tekst iz pera svog novinara Mihaela Martensa, pod naslovom „Šteta koju je nanela oluja".

Na početku teksta Martens nemačkoj publici ukratko objašnjava što se u Kninu obeležava i najavljuje da će "predsednik države Zoran Milanović, socijaldemokrata, koji često ima vrlo jasne stavove, i zbog toga nije baš omiljen među često desno orijentisanim hrvatskim vojnim veteranima, tamo da podeli ordenje. Knin je bio glavno mesto "Republike Srpske Krajine", kriminalne tvorevine koju su pobunjeni hrvatski Srbi uspostavili uz znatnu vojnu pomoć iz Beograda, i iz koje je proterano više desetina hiljada Hrvata."

U nastavku autor međutim naglašava da taj 'Dan pobede i domovinske zahvalnosti' ima i drugu stranu, te da se i ovoga puta postavlja pitanje na koje ne postoji jednostavan odgovor: šta se tačno dešavalo pre 25 godina u dalmatinskom zaleđu? "Nesporno je, sa izuzetkom nacionalističkih krugova u Srbiji, da je Hrvatska naravno imala pravo da oslobodi svoju teritoriju i teritorijalno da konsoliduje državnu nezavisnost koja je uz veliko prolivanje krvi proglašena 1991."

U Hrvatskoj se pritom rado negira činjenica "da su to oslobađanje pratili zločini nad srpskim civilnim stanovništvom, pri čemu se nije, kako to politika u Zagrebu često voli da tvrdi, radilo samo o tužnim pojedinačnim slučajevima", piše Martens. "U poređenju sa tim manje opasni bili su slučajevi pljačke", stoji u tekstu. Autor navodi izjave predstavnika UN koji su tada izjavili da postoje "jasni dokazi" o brojnim slučajevima pljačke napuštenih srpskih kuća od strane pripadnika hrvatske vojske.

Ali nimalo laki nisu bili događaji poput onog u selu Grubori "gde je šestoro starijih meštana, koji nisu želeli da napuste svoje kuće, pobijeno nakon što je vojna operacija odavno bila završena - a zbog čega nikada niko nije odgovarao. Takvi slučajevi nikako nisu ograničeni samo na Grubore. "Upravo zato što su se toga bojali, većina Srba je pobegla pred nadolazećim hrvatskim trupama. (...) Oko 200.000 Srba je pobeglo. Tek četiri godine kasnije, na Kosovu, još više ljudi je napustilo svoje domove - onda su to bili Albanci koji su bežali pred srpskom soldateskom."

Petrinja, 08.08.1995.

Petrinja, 08.08.1995.

Autor dalje podseća na svedočanstva o tome da su Srbi svoja ognjišta napuštali često navrat-nanos, na stolovima u kafićima su još stajale nepopijene čaše piva, na tanjirima u restoranima su još bili ostaci jela, u mnogim stanovima je bilo upaljeno svetlo. "Svakako je tačno da je među Srbima koji su bežali bilo i onih koji su za to imali dobre razloge, jer su ranije počinili ratne zločine nad svojim hrvatskim susedima. Ali to ne poništava zločine nekih oslobodilaca. Prema opštoj proceni tada je ubijeno više stotina Srba, hiljade kuća je zapaljeno", piše FAZ.

Martens u nastavku teksta objašnjava da je Haški tribunal nekoliko godina kasnije za te zločine na odgovornost pozvao generala Antu Gotovinu, što je izazvalo negodovanje "i među politički umerenim Hrvatima", jer je Gotovina "tako stavljen na isti nivo kao i srpske masovne ubice Radovan Karadžić i Ratko Mladić". Satisfakcija im je bila oslobađajuća presuda Gotovini u žalbenom postupku, piše autor, ali i napominje da je to onda dovelo do toga "da za zločine koji su tada počinjeni, a koje Haški tribunal nikada nije doveo u pitanje, do danas nisu izrečene kazne."

Franjo Tuđman i Mate Granić u Kninu, 6.08.1995.

Franjo Tuđman i Mate Granić u Kninu, 6.08.1995.

Na kraju teksta autor naglašava da se "neke štete nakon oluje do danas pokazuju kao nepopravljive".

Za mnoge "Krajiške Srbe" 1995. je okončana viševekovna istorija naseljavanja" u tom kraju. "Onima, koji su želeli da se vrate, postavljane ne samo administrativne prepreke. Tako je Međunarodni crveni krst objavio da je 1996, dakle godinu dana nakon završetka rata, na oslobođenim područjima vladala atmosfera bezakonja koja je Srbima koji su ostali ulivala veliki strah. Te 1996. je uništeno još gotovo 100 srpskih kuća, još uvek je bilo pretnji, pljački i zlostavljanja. Napuštene srpske kuće su minirane, kao upozorenje za potencijalne povratnike."

To je, piše Martens, u međuvremenu stvar prošlosti.  Ali posledice su trajne te i danas vidljive: "Pre rata Srbi su činili dvanaest odsto stanovništva Hrvatske, a danas ne čine ni četiri odsto", zaključuje se u tekstu lista Frankfurter algemajne cajtunga.

Priredio: Zoran Arbutina

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama