Štampa: Austrijski ′non paper′ o Zapadnom Balkanu i EU | Izbor iz štampe | DW | 27.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Štampa: Austrijski 'non paper' o Zapadnom Balkanu i EU

Šta učiniti kako zemlje Zapadnog Balkana ne bi potpuno izgubile nadu kada je reč o učlanjenju u EU? Štampa na nemačkom piše o austrijskom non-paperu na tu temu ali i o bugarskom 'vetu na veto' Skoplju.

Noje Cirher cajtung (NZZ) piše da u vezi sa Zapadnim Balkanom Austrija predlaže jednu vrstu postepene integracije u EU. Pominje se 'non-paper' o kojem se trenutno vodi žestoka rasprava u diplomatskim krugovima a koji su nedavno koncipirali austrijski šef diplomatije Aleksandar Šalenberg i austrijska ministarka za evropska pitanja Karoline Edštadler.

Österreich | Bundeskanzler Alexander Schallenberg

Aleksander Šalenberg

„Na temelju pretpostavke da je proširenje najjači geostrateški instrument EU, njih dvoje žele da koriste produktivnije: susedne zemlje bi trebalo da se povežu s EU mnogo ranije i korak po korak. To stvara podsticaje za dalje reforme. Ukidanjem carina te države bi mogle lakše da izvoze u EU, a učešće u zajedničkoj energetskoj i klimatskoj politici pomoglo bi smanjenju zavisnosti, posebno od Rusije. Takođe bi bilo moguće učešće u određenim telima EU. Svaki korak u integraciji mogao bi i da bude suspendovan - ukoliko se ne postigne napredak", navodi NZZ.

Ovaj švajcarski nadregionalni dnevnik potom navodi kako specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak „visoko ocenjuje" austrijski pristup i smatra da je reč o procesu pristupanja koji „menja te zemlje". Karoline  Edštadler smatra da se tim zemljama mora dati „verodostojna evropska perspektiva tokom dugog čekanja. "Inače ćemo ih izgubiti". Ona to kaže „misleći na rapidno opadanje podrške učlanjenju u zemljama poput Srbije".

Österreich Einigung über Regeln für assistierten Suizid in Österreich

Karoline Edštadler

Strah od beskonačne čekaonice

Po pisanju NZZ-a, neki strahuju i da će ovaj koncept stvoriti „svojevrsnu stalnu čekaonicu", novu verziju „Istočnog partnerstva" o pridruženim zemljama koje nikada ne postanu punopravne članice.

Skepsa se zasniva i na tome da Makron „želi da lansira novu evropsku političku zajednicu". Ključno pitanje je, piše dalje NZZ citirajući austrijskog šefa diplomatije Šalenberga: „Ima li EU političku volju za masovnim širenjem na jugoistok, posebno u pozadini naglog poskupljenja i predvidljivih troškova učlanjenja ovih siromašnih zemalja? No, ruska invazija mobilizovala je mnogo političke volje. Balkan nije zadnje već unutrašnje dvorište EU. Zanemariti ga - to znači dati prostor geopolitičkim konkurentima poput Rusije ili Kine. Ili ćemo se izboriti mi mi ili neko drugi. U politici nema vakuma".

NZZ navodi i kako je rat, koji Rusija vodi u Ukrajini, pogoršao sigurnosnu situaciju na Zapadnom Balkanu, posebno u BiH. „Tamo su", prema rečima Miroslava Lajčaka, „političari tri entiteta iskoristili napetosti između Istoka i Zapada kako bi ojačali svoje pozicije na račun ostalih". Lajčak to ilustruje susretom Dodika i Putina sredinom juna, pa za NZZ kaže: "Umesto toga mi, kao međunarodna zajednica, moramo insistirati da bh. političari sednu za sto i pozabave se svojim problemima. A to se može ostvariti samo podsticajima." No, Austrija je ipak uspjela ubijediti EU da još jednom preispita status kandidata za BiH, ukoliko zemlja usvoji reforme pre izbora u oktobru, dodaje NZZ.

Bulgarien | Parlament

Bugarski Parlament

Bugarska i Severna Makedonija: Veto nakon veta

Bugarska nastavlja da blokira pregovore o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Nemački list navodi kako je "ukidanje bugarskog veta" na početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU zapravo „zaoštravanje" situacije. „Parlament u Sofiji je velikom većinom izglasao povlačenje veta. no, to je bilo povezano sa uslovima, koji su rezultirali novim vetom", primećuje FAZ i dodaje kako je Vlada u Skoplju to prepoznala i odbacuje zahteve Bugarske.

„Manevar Sofije više liči na bugarsko-francusko lukavstvo, koje sklanja Bugarsku s prve linije fronta a francuskom predsedavanju Evropskom unijom, koje se okončava, pripisuje naizgled uspeh - u politici proširenja zemljama Zapadnog Balkana."

FAZ ukazuje i kako je Pariz odigrao istaknutu ulogu po tom pitanju i 2019. godine odbijajući pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom nakon rešavanja konflikta sa Grčkom oko imena.

„Isto se sada događa na podsticaj Bugarske, čiji je parlament sa 170 od 240 glasova odobrio još opsežnije i preciznije formulisane zahteve Skoplju. Severna Makedonija mora ispuniti bugarsko-makedonski sporazum o prijateljstvu potpisan 2017. što mora pratiti i potvrditi Evropska komisija.

Međutim, Sofija se usuđuje da sama definirše šta u ovom slučaju znači poštovanje ugovora - tu spada i očekivanje da će se Severna Makedonija u preambuli ustava pridružiti bugarskom narativu o "zajedničkoj istoriji". Pored toga Bugarska zahteva da bugarska manjina (nekoliko hiljada ljudi) bude u preambuli Ustava označena kao državotvorni narod. Tamo se pominju Albanci, Turci, Vlasi, Romi i druge nacionalnosti‘, ali ne i srpska manjina koja je, na primjer, puno brojnija od bugarske. Parlament u Sofiji takođe je potvrdio da Bugarska ni u kojem slučaju neće priznati postojanje makedonskog jezika u bilo kakvim pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom. Prema interpretaciji Sofije, makedonski je samo varijanta bugarskog jezika koji se ne može nazivati makedonskim, barem ne u Bugarskoj", piše FAZ.

Skoplje kategorično odbacuje neke od novih zahteva Bugarske

Nemački list potom konstatuje kako ne čudi što se to odbacuje u Skoplju i navodi poziciju koju zastupa Severna Makedonija.

„Vlada i opozicija bi se najverovatnije mogli dogovoriti oko ustavnog amandmana, koji bi spomenuo bugarsku manjinu, no potrebne su garancije da to neće uvek biti praćeno daljnjim zahtevima Bugarske", piše FAZ.

Nemački list ukazuje i kako premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski jasno daje do znanja da pristupni pregovori moraju biti otvoreni pre početka procesa promene Ustava, a ne obrnuto.

„Kada je riječ o istorijskim pitanjima, postoji spremnost da se nastavi rasprava koju vodi Bugarsko-makedonska komisija istoričara, ali njihov spor ili čak dogovor o "obavezujućem pogledu na istoriju" ne bi trebalo da bude preduslov za početak pregovora s EU. Zahtevi usmereni na makedonski jezik ili identitet glatko se odbijaju", navodi FAZ.

Nemački list ukazuje i kako postoje i neki razumljivi zahtevi od strane Bugarske. „U ranoj socijalističkoj Jugoslaviji, nakon raskida između Staljina i Tita 1948. Bugari u Makedoniji bili su podvrgnuti represalijama. Razumljivo je da bi bugarski istoričari želeli da bace pogled u arhive u Skoplju. Međutim, čak i opravdani ili barem razumljivi bugarski zahtevi gube se u spletu apsurdnih zahteva i pretenzija.", zaključuje FAZ.

Priredila: Jasmina Rose

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.