Šta svet misli | Mozaik | DW | 18.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šta svet misli

Kako prepoznati državu u kojoj želite da živite? Neki odgovori su očigledni. Neke može da ponudi antologija pod naslovom: „Glas ljudi 2015. Šta svet misli“.

Postoji li globalno javno mnjenje? Renomirani istraživači javnog mnjenja i naučnici iz celog sveta, pokušavaju da pruže odgovor na ovo pitanje u antologiji Galup internešenal (Gallup International, Voice oft the People 2015. What the World Thinks). Antologija otvara vrlo zanimljive uvide u stavove ljudi širom sveta, o suštinskim stvarima, kao što su "sreća", "demokratija" ili "vera".

Dakle: šta je zajedničko zemljama u kojima ljudi lepo žive? Da, visok životni standard, dobar obrazovni i zdravstveni sistem, visoko opšte zadovoljstvo građana - to su očigledni odgovori. Ali, postoje i neki skriveni parametri. Na primer, da je u zemljama u kojima se dobro živi, najviši procenat ateista i najniži procenat onih koji su spremni da se bore za svoju domovinu.

Bildergalerie Leben mit Balkon

Magdeburg, godišnji odmor kod kuće, ...

Na prvi pogled, ateizam i niska spremnost da se umre za svoju zemlju imaju malo veze sa kvalitetom života. Međutim globalna istraživanja, koje Galup internešenal redovno sprovodi, pružaju činjenične dokaze da su takvi stavovi sve više rasprostranjeni upravo među ljudima u bogatim zemljama. Nasuprot tome, na Srednjem i Bliskom istoku, gde praktično ne postoje ateisti i gde je spremnost da se umre za otadžbinu posebno naglašena - uslovi života nisu uvek visokog kvaliteta. Naravno, skeptični posmatrač može odmah da prepozna dilemu, kokoška ili jaje: šta je prvo nastalo? Ali to ne menja ništa na demoskopski fiksiranoj činjenici.

Ipak, urednik antologije Kančo Stojčev u svom uvodu nudi jake argumente da globalna ispitivanja javnog mnjenja sve više dobijaju na značaju. Danas živimo u globalnoj ekonomiji, ali istovremeno pod okolnostima nacionalno definisane politike, piše Stoičev. Kao prvi korak ka prevazilaženju ove kontradikcije, on vidi globalne ankete o odabranim temama. Za bugarskog sociologa, javno mnjenje je već preskočilo nacionalne granice, postaje vidljivo regionalno javno mnjenje. Antologija daje mnogo primera, na primer iz Zapadne Evrope ili sa Balkana.

Najveće zlo: siromaštvo

Symbolbild Armut USA

I ovo je slika Los Anđelesa

Da li bi jednoga dana na ovaj način moglo da nastane globalno javno mnjenje? Jer, mnogo toga je već globalizovano: vesti, konzumiranje, moda, mediji, internet. Takođe, većina ljudi na Zemlji ima slične probleme. Postoji konsenzus u svetu, saznajemo iz antologije, da je siromaštvo najveće zlo. I da ljudi posebno pate od nejednakosti, koja izgleda čak i raste. Za mnoge, upravo nejednakost i nepravda uništavaju veru u demokratiju. Ivan Krastev, jedan od autora u antologiji, kaže: "Do 70-ih, demokratija je dovodila do veće jednakosti, a potom do veće nejednakosti. "

Ipak, većina ispitanika širom sveta vidi demokratiju kao dobar sistem vlasti, piše Iljaz Šafi Gilani. Poverenje u demokratiju čak raste, tvrdi on. Na osnovu istraživanja, on kaže da je poverenje u demokratiju najveće u zemljama srednje veličine, gde ljudi dobro zarađuju i imaju osećaj jednakosti i pravde. Ako se osvrnemo na liste zemalja, možemo da konstatujemo da oni koji su za demokratiju, obično gaje zdrav patriotizam.

Afghanistan Entführung Facebook Kampagne

Jedna kampanja u Avganistanu - na fejsbuku

Milenijumska generacija

Holandski sociolog Paul Piter Verhegen i Martijen Lampert, na osnovu globalnih anketa predstavljaju generaciju za koju patriotizam nije više toliko važan: rođeni su između 1980. i 2000. i ima ih oko dve milijarde. Oni su globalni potrošači i prva internet generacije sa mnogim drugim zajedničkim karakteristikama, od kojih su neke razumljive, a neke neverovatne. Čak 37 odsto njih vidi sebe kao "građane sveta", a neverovatnih 44 odsto ima posebno jaku želju da budu primećeni. Nije ni čudo, s obzirom da je subkultura Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i Instagrama uvela u opticaj primarnu valutu: pažnju.

Uloga religije

Ako posmatramo ovu generaciju, možemo lako doći do zaključka da religija polako slabi. Ali nije istina, pišu argentinski istraživači Marita Karbalo i Rikardo M. Hermelo. Da, u zapadnoj Evropi su manje religiozni, ali ima delova sveta gde vera igra centralnu ulogu. Tamo je većina ljudi religiozna i veruje da je religija dobra stvar. To posebno važi za Afriku, Srednji i Bliski Istok i Latinsku Ameriku.

Latinska Amerika je među regionalnim prioritetima u antologiji. (Drugi prioriteti su Avganistan, Gruzija i Kosovo.) Šta znamo o Latinskoj Americi, šta mislimo o ovom kontinentu? To se pitaju autori - i traže odgovor u nekoliko globalnih anketa. Koje odgovore ćete dobiti, ako nekoga ko nije Latinoamerikanac, pitate da vam kaže šta mu prvo pada na pamet u vezi sa tim kontinentom?

Fußball WM 2014 Brasilien Kolumbien Viertelfinale

Navijačice iz Latinske Amerike

Da, tačno: fudbal, španski jezik, Brazil, droge, dobri ljudi koji vole da igraju i sviraju, ali, nažalost, žive u siromaštvu i nedemokratskim uslovima života. To je globalna slika Latinske Amerike, ako je verovati istraživačima.

Osećaj siromaštva

Život u siromaštvu - to nije slučaj samo u Latinskoj Americi. Globalno javno mnjenje - ako ono postoji - vidi siromaštvo kao najveći problem u celom svetu. To ne čudi. Iznenađujuće su međutim regionalne razlike u percepciji siromaštva kao najvećeg zla, u percepciji ogromnog jaza između bogatih i siromašnih. Ankete Galup Internešnal pokazuju da ljudi u istočnoj i centralnoj Evropi, na primer, više pate od siromaštva nego njihovi savremenici na Bliskom istoku. Pritom je očigledno da su životni standard i kvalitet života na Bliskom istoku manji. Zašto istočni Evropljani mnogo više kukaju?

Možda zato što su zbog propagande tokom komunizma uvereni da nema više bogatih i siromašnih ljudi? Možda zato što je komunistički egalitarizm podanike jednostavno učinio jednako siromašnim, a mnogi se nadali da će posle komunizma, odmah da se obogate? Ali, obogatilo se vrlo malo njih, i to na nepošten način, kako to smatra većina istočnih Evropljana. Njihova gorčina je vidljiva u jednoj drugoj anketi. Teško je poverovati, ali više ljudi u Africi smatra da su njihove zemlje demokratske, nego što je to slučaj sa njihovim savremenicima u istočnoj i centralnoj Evropi.

Iran Künstler bei Präsident Rohani

Žene u Iranu

Muškarci i žene su jednaki

Jedan, ovaj put pozitivan "kasni efekat" komunizma otkriven je preko drugog istraživanja o jednakosti između muškaraca i žena. Tu su centralna i Istočna Evropa skoro na istom nivou kao zapadna Evropa - i time vodeće u svetu.

Autori ove antologije, koju svakako vredi pročitati, ambiciozni su u želji da odgovore na veoma interesantno pitanje: postoji li globalno javno mnjenje? Na kraju čitalac ne dobija jasan odgovor, ali je barem vidljiv trend: stavovi ljudi širom sveta postaju sve sličniji. To podržava i poslednja anketa. Pitanje "Šta smatrate najvažnijim u životu?" većina ljudi je odgovorila sa "zdravlje" i "porodica".