Šta se naučilo iz slučaja Amri? | Evropa | DW | 06.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Posle napada u Berlinu

Šta se naučilo iz slučaja Amri?

Nakon napada u Berlinu ispostavilo se da je policija u Nemačkoj napravila više propusta. Jedan od njih je to što Anisa Amrija, iako je odranije bio poznat policiji, nije uhapsila na vreme.

Nastavlja se potraga se potencijalnim organizatorima i jatacima Anisa Amrija, koji je izvršio napad na božićni vašar u Berlinu. Državno tužilaštvo uvereno je da osoba koja je poginula u razmeni vatre sa policijom u Milanu, jeste Tunišanin koji je 19. decembra izvršio napad. Odgovarajuće objašnjenje u sredu (4.1.) u Karlsrueu dala je i portparolka istražnih organa Frauke Keler. Tom prilikom ona je saopštila da nije bilo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se mogao izdati nalog za hapšenje Amrijevog sunarodnika osumnjičenog za umešanost u napad. U utorak (3.1.) je policija u Berlinu pretražila smeštaj u kome se nalazio 26-godišnji mladić iz Tunisa.

Međutim, Državno tužilaštvo u Berlinu izdalo je nalog za hapšenje druge osumnjičene osobe. Reč je o jednom Amrijevom poznaniku. On je, navodno, sa dva različita imena, od aprila do novembra 2015. godine u više gradova protivpravno koristio socijalnu pomoć koju imaju potražioci azila. Zbog toga je u proleće prošle godine protiv njega pokrenuta istraga. Anis Amri je zbog takvih dela i pre napada u Berlinu bio na meti istražnih organa.

Tempirana bomba

Kao što je već poznato, Amri je bio praćen nekoliko meseci. Zbog toga su istražioci u Zajedničkom centru za odbranu od terorizma  (GTAZ) znali da razmišlja o napadu. Međutim, zbog nedostatka dokaza, nisu mogli da izdaju nalog za hapšenje. Danas se zna da je 24-godišnjak bio tempirana bomba. Njegov potencijal bio je pogrešno procenjen. U skladu s tim su i kritike u javnosti da su vlasti zadužene za bezbednost u potpunosti zakazale. S obzirom na veliki broj poginulih i ranjenih, takve sumnje postaju sve opravdanije.

Političari i mediji se dve i po nedelje nakon napada i dalje takmiče ko će u ovom užasnom događaju imati veći značaj. U nedostatku novih informacija, ponavljaju se poznati detalji ili – stari zahtevi. Međutim, koja saznanja su zaista nova? O tome da je Amri bio u kontaktu sa džihadistima i da je na internetu tražio uputstvo kako se pravi bomba, javnost je informisana samo nekoliko dana nakon napada. Takođe je i poznato zašto, uprkos tome, nije uhapšen.

Kockice u slučaju Amri pogrešno složene

To se odnosi i na opravdanu kritiku zašto mu nisu izdata bilo kakva ograničenja i zabrane, posebno nakon odbijenog zahteva za azil i propalog prisilnog povratka. Pravne mogućnosti da se Amriju ograniči radijus kretanja su postojale. U najmanju ruku, moglo se zahtevati da se on redovno javlja policiji. Takvi propusti i moguće dalje greške, nemaju nikakve veze s nedostatkom dokaza. Ono što je nedostajalo jeste njihovo dosledno sprovođenje.

Intenzivna rasprava koja se vodi od početka godine nema veza sa rešenjem problema. Opsežna centralizacija nemačkih struktura bezbednosti, čemu teži nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, nije garancija za bolju bezbednost. Slučaj Amri je pokazao: policija je imala opširnu sliku o tom čoveku koji spada među 549 osoba koje se u Nemačkoj smatraju veoma opasnim. Međutim, kockice su na odlučujućem mestu –pogrešno složene.

Zabrinjavajuća saopštenja Državnog tužilaštva

Kolika je teroristička opasnost i bez Amrija može se saznati nakon kraćeg pogleda na saopštenja za javnost Državnog tužilaštva koja su izdata preteklih sedmica. Istog dana kada je u Berlinu izvršen napad, u Donjoj Saksoniji uhapšen je Marokanac Reduan S. On se sumnjiči da je umešan u više atentata među kojima je i napad izvršen 13. novembra u Parizu. Četrnaestog decembra je u Berlinu ponovo uhapšen Tunišanin Čarfedin T, alijas Ašraf Al-T. On se sumnjiči za planiranje napada po nalogu „Islamske države".

Nakon prvog privremenog hapšenja početkom novembra, još nije bilo dovoljno dokaza da bi se izdao nalog za hapšenje tog mladića. Šest sedmica kasnije, Državno tužilaštvo je saopštilo: „Kasnijim istragama utvrđene su dodatne sumnje". Osumnjičenom se prebacuje da u Nemačkoj čeka dalja uputstva u sprovođenju naloga IS, o kojima trenutno nema više pojedinosti". Ašraf Al-T. i Reduan S. samo su dvojica od velikog broja osoba osumnjičenih za terorizam koje su uhapšene na vreme.

Istraga tek dva dana kasnije

U jednom od saopštenja za javnost Državnog tužilaštva, navodi se i ime atentatora u Berlinu: „Savezni ured za borbu protiv kriminala, po nalogu Državnog tužilaštva i uz podršku policije na svim nivoima, traga za 24-godišnjim Anisom Amrijem, rođenim u Tunisu." Ta vest objavljena je 21. decembra, dva dana nakon što je sa ukradenim kamionom uleteo na božićni vašar i tom prilikom usmrtio 12 osoba.

Da je na vreme postojalo dovoljno dokaza, mogao je da bude izdat nalog za hapšenje Amrija, a samim tim bi i napad bio sprečen. Niko ne mora da nagađa zašto je Amri, bez obzira na brojne prekršaje, na kraju slobodno mogao da se kreće kroz Nemačku. U skladu s trenutnim stanjem stvari, zbog te greške trebalo bi da odgovaraju drugi, a ne Državno tužilaštvo.