Šta o sankcijama Rusiji govori to što su po „iranskom modelu“? | Politika | DW | 22.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Šta o sankcijama Rusiji govori to što su po „iranskom modelu“?

Bajdenova administracija je saopštila da su sankcije Zapada Rusiji zasnovane na „iranskom modelu“. S obzirom da je režim u Teheranu i dalje na vlasti, to ne govori ništa dobro o uspehu sankcija i budućnosti Ukrajine.

Putin i Hamenei i Raisi u Teheranu, 19.07.2022.

Putin i Hamenei i Raisi u Teheranu, 19.07.2022.

Ruski predsednik VladimirPutin posetio je ove nedelje Teherani na sastanku sa iranskim vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, dobio od njega blagoslov za napad na Ukrajinu.

Moskva očigledno traži načine da zaobiđe sankcije SAD i EU, možda učeći od Teherana, primećuju posmatrači.

„Pošto su i Rusija i Iran pod zapadnim sankcijama, i jedni i drugi imaju snažan interes da međusobno sarađuju kako bi ih osujetili", rekao je za DW Mark N. Kac, profesor na Univerzitetu Džordž Mejson.

Ali pitanje je koliko bi Iran mogao da pomogne.

Ko šta hoće?

Dve zemlje su bile ratni saveznici u Siriji, a Rusija je ranije prodavala Iranu tenkove, borbene avione, podmornice i drugo oružje. Ali od 2020. Moskva je od toga odustala - zbog embarga UN na oružje Iranu.

Prema američkim obaveštajnim podacima, ruski zvaničnici su u junu posetili Iran da vide dronove u toj zemlji. Izgleda da Rusija takođe koristi mogućnost isporuke žitarica Iranu u zamenu za pomoć Teherana u zaobilaženju sankcija.

Putin možda pre svega želi da smiri tenzije sa Teheranom nakon što su ruski trgovci naftom nadjačali iranske kolege u prodaji Kini. To je ključni izvor prihoda za Teheran od 2018. otkako je bivši američki predsednik Donald Tramp ponovo uveo sankcije.

Možda se Teheran nada, takođe odsečen od globalnog bankarskog sistema zapadnim sankcijama, da će uz podršku Rusije, moći da izvrši pritisak na Vašington da oživi nuklearni sporazum iz 2015. a koji je odbacio Tramp.

Cena nafte ima veći uticaj od sankcija

Kratkoročno, posmatrači kažu da je uticaj cena nafte za Rusiju važniji od sankcija. Prošle godine Rusija je zaradila 123 milijarde evra od prodaje nafte i gasa, kada je prosečna cena bila 69 dolara po barelu. Ovog meseca cene su bile 115 dolara po barelu.

Prihodi od nafte čine 40% budžetskih prihoda Rusije, a sada se trguje na najvišem nivou u više od četiri godine.

„Iz istraživanja znamo da čak i pod najboljim okolnostima, ekonomske sankcije imaju stopu uspeha od 10-30%. Bilo je naivno misliti da bi velika zemlja poput Rusije jednostavno pokleknula pod njihovim teretom", rekao je nedavno nemačkom Špiglu Nikolas Molder, istoričar na Univerzitet Kornel.

Samit G7 26. juna - ili Zapad koji je uveo sankcije. Nema mesec dana od tada a dvojica premijera su u ostavci - Džonson i Dragi.

Samit G7 26. juna - ili Zapad koji je uveo sankcije. Nema mesec dana od tada a dvojica premijera su u ostavci - Džonson i Dragi.

„Prvo moramo da definišemo šta zapravo želimo da postignemo sankcijama. Da li je promena režima moguća? Zapad je to pokušao u Iranu, Venecueli i Severnoj Koreji, i nikada nije uspelo", primetio je Molder.

Zapadni stručnjaci su 2019. verovali da bi 40-godišnji sistem u Iranu mogo da se sruši povećanjem cene goriva u zemlji za 50%. Međutim, bezbednosne snage zemlje su nemilosrdno reagovale na proteste, a režim je i dalje postoji.

Na kraju krajeva, embargo nije „prirodna katastrofa", tvrdi je Molder, jer država može da spase industrije i pomogne stanovništvu. „Kao što Evropa može da pronađe druge izvore energije, Rusija će pronaći druge izvore sankcionisane robe poput mikročipova."

Hana Nota, iz Bečkog centra za razoružanje rekla je za DW da su u ovom trenutku i u bliskoj budućnosti „sankcije u izvesnoj meri pojačale konsolidaciju u delovima ruskog društva koje stoji iza Kremlja".

Stručnjaci iz Britanije i SAD se slažu - sankcije deluju, treba biti strpljiv

Neki stručnjaci veruju da sadašnje sankcije Rusiji ne deluju kao sredstvo odvraćanja jer ih Zapad nije iskoristio pre Putinove invazije. „Zapravo, Zapad je potpuno ignorisao sve Putinove velike zločine ranije", rekao je Bil Brauder, izvršni direktor i suosnivač Hermitage Capital Management-a.

„Jedna velika rupa je milijarda dolara dnevno prihoda koje Rusija ima od prodaje nafte i gasa. Dok se to ne ugasi, mi nismo postigli cilj da ga ostavimo bez novca za rat", rekao je za DW britanski politički aktivista i kritičar Kremlja.

Robert Person, vanredni profesor međunarodnih odnosa na američkoj vojnoj akademiji Vest Point, tvrdi da neki stručnjaci kažu da sankcije nisu uspele jer pretnja sankcijama nije uspela da odvrati Putina još u februaru.

„Ali mislim da ima mnogo znakova da su sankcije efiskane ali će proći još mnogo vremena pre nego što vidimo promenu politike u Moskvi. Zato je strateško strpljenje ključno", rekao je on za DW, govoreći u svoje lično ime.

S Personom se slaže Džon E. Smit, bivši direktor Kancelarije za kontrolu inostranih sredstava (OFAC) u ministarstvu finansija SAD, rekavši za DW da sankcije Putinu daju manje resursa za finansiranje njegove ratne mašine. „Sankcije Rusiji nesumnjivo deluju u smislu nametanja značajnih i neviđenih troškova vladi Rusije i ruskoj ekonomiji."

Iran i Rusija - nemaju mnogo da ponude jedni drugima

Iran i Rusija su konkurenti u izvozu ugljovodonika. Nedavna ruska prodaja nafte i čelika po sniženim cenama Kini naštetila je Iranu, koji je morao da snizi cene da bi ostao konkurentan.

Iranska čeličana Mobarake, Isfahan

Iranska čeličana Mobarake, Isfahan

Hana Nota je rekla da Rusija i Iran nemaju mnogo dobara i usluga koje bi mogli da obezbede jedni drugima, dodajući da i jedni i drugi mnogo više trguju sa Kinom gde su „konkurenti u prodaji sankcionisane nafte".

Džon E. Smit veruje da bi dve zemlje mogle da pokušaju da se „podpomažu” jačanjem ekonomskih i vojnih veza, „ali kako sve više postaju globalne parije, rizikuju i da zbog smanjene popularnosti na globalnoj sceni jedna drugu povuku na dno."

„Svaka saradnja između dve zemlje samo pokazuje koliko su Rusi postali očajni", tvrdi Bil Brauder i da „nema mnogo toga što Iranci mogu da nauče Ruse a što Rusi već ne znaju".

I Robert Person se složio da „osim razmene saveta i trikova" o tome kako se sankcije mogu izbeći", on ne veruje „da postoji veliki rizik da se Rusija i Iran udruže na smislenom ukidanju sankcija".

„Banke koje nisu sankcionisane u zemlji poput Kine su u boljoj poziciji da služe kao posrednici između ruskih banaka i globalne ekonomije", dodao je on.

Da se ukinu sankcije Iranu da bi Rusija propala?

Posmatrači primećuju da istovremeno sankcionisanje i Rusiji i Iranu možda nije najbolji način da se napreduje.

Mark N. Kac sa Univerziteta Džordž Mejson rekao je da bi logičniji pristup bio da zapadne vlade odluče šta im je prioritet: Rusija ili Iran.

„Ako Rusija trenutno predstavlja mnogo veću pretnju zapadnim interesima, ono što bi zapadne vlade mogle da urade jeste da ponude ukidanje sankcija Iranu."

U trenutku kada SAD traže da Evropa prestane da kupuje rusku naftu, ali dodatne zalihe američkih saveznika u arapskom svetu nisu dostupne, „onda za Evropu ima smisla kupovina iranske umesto ruske nafte", zaključio je Kac.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.