Šta nam to teče iz česmi? | Evropa | DW | 07.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta nam to teče iz česmi?

Pitanje vodosnabdevanja obično se pokreće u predizbornim kampanjama, a nestaje posle izbora. Ostaju samo činjenice, a one nisu ružičaste: Samo ove godine izdato je preko 100 privremenih zabrana za upotrebu vode za piće.

U Srbiji, zemlji sa 53 termomineralne banje i više od hiljadu mineralnih izvora, sve češće se pali alarm za neispravnu vodu za piće. I dok Agencija za zaštitu životne sredine naglašava da prema „gustini pojava i raznovrsnosti u fizičkim i hemijskim odlikama mineralnih voda“ teritorija Srbije spada među najbogatije prostore u Evropi, Pokrajinska i Republička sanitarna inspekcija neumorno rade i izdaju privremene ili trajne zabrane za upotrebu vode iz lokalnih vodovoda. Za devet meseci 2014. godine izdato je 117 privremenih zabrana, od toga 57 u centralnoj Srbiji i 60 u Vojvodini. Trajne zabrane su već neko vreme na snazi u Zrenjaninu, Žabarima, Tutinu i Ćićevcu. Do ovog paradoksa dolazi iz različitih razloga, a ovogodišnji glavni uzrok za veliki broj izdatih zabrana su svakako bile poplave, kako naglašavaju iz obe sanitarne inspekcije.

Vodosnabdevanje stanovništva spada u nadležnost lokalne samouprave i lokalnih javnih komunalnih preduzeća. Partijsko zapošljavanje, nepravilno upravljanje vodovodom, loša tehnologija i neodržavanje sistema za vodosnabdevanje su neretko razlozi zbog kojih se u nekom trenutku kvalitet vode oceni kao nedovoljan. Uprkos tome što je pravo na ispravnu vodu za piće među glavnim standardima brojnih međunarodnih konvencija i iako je Svetska zdravstvena organizacija svrstala kvalitet vode za piće među osnovne pokazatelje zdravstvenog stanja stanovništva, od lokalnih samouprava se najčešće čuje ona, za Srbiju uobičajena, mantra – nema se para.

Loša voda za polovinu stanovništva

Nezavisno od posledica poplava, voda koju pijemo ima dugoročnije probleme, kako fizičko-hemijske, tako mikrobiološke prirode. Republički institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut navodi da je svaki peti ispitani vodovod prošle godine imao takozvanu udruženu neispravnost – dakle i fizičko-hemijske i mikrobiološke probleme.

Serbien Institut der Gesundheit Zrenjanin

Zgrada "Batuta" u Beogradu

Međutim, Dragana Jovanović, koja je u Batutu zadužena i za pijaću vodu, ukazuje da ne utiču svi parametri ispravnosti vode na zdravlje stanovništva. Podaci koje je Batut objavio za 2013. godinu govore da je 57 odsto ispitivanih vodovoda ispravno, a doktorka Jovanović smatra da je taj procenat i veći. „Ono što se pojavljuje kao zaista zabrinjavajući parametar neispravnosti je arsen, a u pojedinim vodovodima i visoke koncentracije nitrita i nitrata“, kaže doktorka Jovanović za DW. „Pored arsena, u vojvođanskim vodama ima i organskih materija koje u zavisnosti od koncentracije remete hlorisanje vode.“

Sa druge strane, Božo Dalmacija, profesor novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, kaže da se zapravo ne zna koliko građana Srbije koristi neispravnu vodu, jer se vodosnabdevanje u malim sredinama, u kojima živi skoro polovina stanovništva, uglavnom teško ili uopšte ne kontroliše. „Veliki procenat stanovništva pije vodu koja je lošijeg kvaliteta nego što je u Evropskoj uniji. I po našem pravilniku, koji je u nekim delovima stroži, i po direktivama EU, nažalost, verovatno više od polovine stanovništva pije vodu koja je loša ili nema dovoljno dokaza da je dobra“, smatra profesor Dalmacija.

On dodaje i da se uzroci lošeg kvaliteta vode za piće nalaze u lošim izvorištima podzemnih voda u Vojvodini i isto tako neadekvatnoj zaštiti akumulacija kao najčešćeg oblika vodosnabdevanja u centralnoj Srbiji. Voda za piće je najlošija u Vojvodini, naročito u Srednjebanatskom okrugu, dok se Beograd, Kruševac, Kragujevac i Vršac ističu kao pozitivni primeri gradova sa dobrom tehnologijom i savesnim upravljanjem vodovodima.

Slučaj zrenjaninske arsenovače

Centar Srednjebanatskog okruga je ujedno i centar ekstremne koncentracije arsena u podzemnim vodama – ima ga čak deset puta više od dozvoljene količine. Voda iz vodovoda je zabranjena za upotrebu već punu deceniju pa se Zrenjaninci snalaze; oni koji nemaju para za flaširanu vodu, koriste, kako je zovu, česmušu. „Od tada kupujete vodu svaki dan u lokalnim prodavnicama, kada ste na putu van grada razmišljate da li ste poneli dovoljno balona i kanistera da u drugim gradovima natočite vodu, kako biste mogli svoje dete okupati u vodi koja ne sadrži arsen i koja ga ne truje prilikom dodira sa kožom“, kaže Zdravko Vujasinović iz lokalnog udruženja Naš grad, naša stvar. To udruženje je proletos održalo niz protesta i tražilo rešavanje ovog gorućeg problema.

Serbien Institut der Gesundheit Zrenjanin

Sve više ljudi u Zrenjaninu nudi flaširanu vodu ili filtere za prečišćavanje

Doktorka Dragana Jovanović je u svojoj doktorskoj disertaciji radila istraživanje na zrenjaninskoj populaciji i utvrdila da izloženost arsenu u vodi povećava rizik od pojave dijabetesa tipa 2. „Poznato je da je arsen kancerogena materija, ali se sve veća pažnja naučnih istraživanja u svetu posvećuje njegovim potencijalnim nekancerogenim efektima, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, poremećaji ishoda trudnoće i drugo“, kaže Jovanovićeva. Njeno istraživanje dokazuje i da češća ili stalna upotreba zrenjaninske vode dovodi i do ranije pojave insulin nezavisnog dijabetesa, kao i do raznih drugih zdravstvenih komplikacija kod pacijenata koji su oboleli od ove bolesti.

Lokalne vlasti u Zrenjaninu su u prethodnih deset godina najavljivale različita rešenja, pa ih povlačile, a od nedavno se pominje raspisivanje tendera za uslužno prečišćavanje vode. Profesor Dalmacija misli da nijedna lokalna vlast do sada nije pokazala dobru volju da reši problem. „To vam je kao carevo novo odelo: stalno se nešto radi i pokušava, nova garnitura koja dođe govori da će to odmah rešiti, pa onda pokušaju da primene različite modele, što je loše“, kaže Dalmacija za DW.

Jedino rešenje koje je nađeno je postavljanje eko česme na kojoj građani mogu besplatno da uzmu prečišćenu vodu (naslovna fotografija). Međutim, takve česme postoje i u drugim mestima po Vojvodini, a Pokrajinska sanitarna inspekcija je samo ove godine izdala zabrane u tri sela zbog pojave arsena u vodi koja se na ovim mestima navodno prečišćava.

Alge i crvi u užičkoj vodi

Možda se Užičanima desila sreća u nesreći: prva zabrana vode za piće je pala usred zime i žestokih priprema za predizbornu kampanju, pa je privremeno rešenje sprovedeno veoma brzo, najviše zahvaljujući vojsci. Međutim, sa drugom zabranom pao je i gradonačelnik Užica, Saša Milošević, zbog „neodgovornog odnosa prema zdravlju građana“ – alge su se ponovo pojavile sredinom jula ove godine. Institut Jaroslav Černi je na zahtev ministra Velimira Ilića istraživao uzroke pojave algi i nematoda u Sušičkom vrelu, ali i pored javno iznetih sumnji ministra Ilića da je za to kriv ljudski faktor, stručnjaci i dalje nemaju odgovor. „Te alge nisu mogle da se pojave iz toka, već samo iz akumulacija“, kaže za DW profesor Prvoslav Marjanović sa ovog instituta.

Profesor Božo Dalmacija smatra da je najveća greška u tome što se akumulacije iz kojih se vrši vodosnabdevanje proglašavaju višenamenskim: one istovremeno služe i za sport, ribarenje, turizam, gradnju vikendica, dok zaštita akumulacije uzvodno od brane uglavnom ne postoji. „Jednostavno, to će se desiti i u Gruži i u Bovanu i potencijalno u svim ostalim akumulacijama“, kaže Dalmacija.

Serbien Eko-Brunnen in Zrenjanin

Eko česme bi trebalo da daju prečišćenu vodu - ali to nije uvek slučaj

Marjanović dodaje i da će rekonstrukcija postrojenja za vodosnabdevanje Užica, koja je u toku, trajati od šest meseci do godinu dana, nakon čega će biti obezbeđeni uslovi za normalno vodosnabdevanje iz akumulacije Vrutci, dok je intervencija izvršena zimus na Sušičkom vrelu samo privremeno rešenje.