Šta može zakon, a šta oružje | Izbor iz štampe | DW | 23.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Šta može zakon, a šta oružje

Među komentarima objavljenim danas u nemačkoj štampi, veliki broj tekstova posvećen je ubilačkim pohodima u Denveru, ali i na Utoji – od ovog potonjeg zločina prošlo je godinu dana.

default

Obama

Berliner morgenpost (Berlin): „Predsednik Obama je rekao: ako iz ubilačkog pohoda u Arizoni može da se izvuče neka pouka, onda ona glasi da je život vrlo ranjiv i da je naše vreme ovde vrlo ograničeno i dragoceno. Time je predsednik banalizovao ovo zlodelo. Masakr u bioskopu, u kome je ubijeno 12 ljudi, uči nas i da su kontrole nošenja oružja u SAD suviše blage. Ako jedan 24-godišnjak legalno može da nabavi četiri komada vatrenog oružja, među kojima i poluautomatsku pušku tipa AR-15, a pored toga još i 6.000 metaka, pravni sistem nije u redu. Ali reforma odgovarajućih zakona je teška…“

Denver Attentat

Denver

„…Razlog tome je pre svega što su lobisti oružja organizacije NRA za dosadašnju predsedničku predzibornu kampanju dali 2,9 miliona dolara, dok su pristalice striktnijih kontrola sakupile samo 240.000 dolara. Mnogo veću težinu imaju argumenti u prilog poznatog Drugog dodatka Ustavu iz 1791, koji svim građanima garantuje slobodu posedovanja i nošenja oružja. Oni koji to smatraju samo reminiscencijom na vreme Divljeg zapada ili nekakvom paranojom Amerikanaca – ne poznaju njihovu zemlju…“

„…Za razliku od gusto naseljene Nemačke, u SAD ne živi svako na par minuta od policijske stanice. Oni koji su vozili kroz Ajovu, Južnu Dakotu, Teksas, Nju Meksiko, Vajoming ili Arizonu, verovatno su razumeli to što mnogi u kući imaju ’Smit i Veson’. Tamo gde je država prostorno udaljena, pravo na samoodbranu ima drukčiju vrednost nego u Evropi kasko-osiguranja. Pa ni u Evropi nisu mogli da budu sprečeni ubilački pohodi na Utoji ili u Vinendenu i Erfurtu. I pored toga, u SAD ostaje dovoljno stvari koje bi trebalo reformisati. Poznata mudrost prema kojoj ubijaju ljudi, a ne oružje, banalna je i nedostojna: upravo zato što su ljudi ti koji ubijaju, ne treba im omogućiti lak pristup posebno opasnom oružju.“

Colorado Amoklauf Tatverdächtige James Holmes

Holms

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „U pozadini ovakvih zločina je najčešće narcističko oboljenje, osećaj počinioca da je gubitnik, da ga društvo ne želi. A zatim sledi obrazac delanja koji je najčešće preuzet iz filmova, video-snimaka, računarskih igara ili priča. Na kraju to postaje pitanje sredstava, to jest, konkretnog pristupa oružju. I dok je u Nemačkoj posledica masakra u Gutenbergovoj gimnaziji bilo pooštravanje pravnih odredbi o posedovanju oružja, tako nešto je u SAD i dalje nezamislivo. Obamina predizborna obećanja su odavno samo mrtvo slovo na papiru.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Dok se SAD posle masakra u bioskopu kod Denvera još nalaze u stanju šoka, Norveška traži put povratka u normalnost. Masakr Andersa Beringa Brejvika na Utoji urezao se u kolektivno pamćenje Norvežana, i ne samo njih. I pored toga, ova mala zemlja je u suočavanju sa tim ludačkim zlodelom učinila korak napred. Norveškoj je uspelo da Brejvikovoj rasističkoj ideologiji suprotstavi solidarnost. Ali tu je mesto preloma: u Norveškoj ni tolerancija ne sme biti bezgranična, pa su tamo pooštreni antiteroristički zakoni.“

Gedenken 1. Jahrestag Amoklauf und Anschlag in Norwegen

Sećanje na žrtve napada u Norveškoj

Ostze cajtung (Rostok): „Norveškoj je uspelo da sačuva svoju toleranciju i da oda poštu mrtvima radovanjem životu; Amerika reaguje - radikalnom manijom bezbednosti. Škole izgledaju kao zatvori, u polovini domaćinstava postoji bar jedan pištolj, ako ne i puška AR-15, čiji meci mogu da probiju više tela odjednom. Takvim oružjem se služio ubica u Aurori. Zemlja u kojoj je pravo na posedovanje oružja važnije od smrti 30.000 ljudi godišnje od istog tog oružja, kao da je imuna na zdrav razum. Pa i njeni predsednici gledaju da se ne zameraju lobistima oružja.“

Tagesšpigel (Berlin): „Norveška se posle masakra nije toliko promenila koliko se to moglo očekivati, nadati ili strahovati. To je delom kompliment – Norvežani i dalje veruju u svoju naglašeno humanu pravnu državu. Istovremeno su norveško društvo i njegove debate isto tako malo otvoreni i pluralistički kao i pre masakra. (…) Napredna stranka FRP, poznata po netrpeljivosti prema strancima, čiji je član dugo bio i Anders Brejvik, posle masakra je izgubila na popularnosti. Prema najnovijim anketama, FRP je ponovo na 22,8 procenata, što znači da je druga po snazi politička grupacija u zemlji. Kada tuga prođe, mora početi i suočavanje sa događajima. Norveška mora da nauči da postane kritičnija.“

Priredio Saša Bojić
Odgovorni urednik: Jakov Leon

Reklama