Šta je to fusnota? | Politika | DW | 28.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta je to fusnota?

Predstavnici civilnog sektora, građani, ali i neki analitičari iz redova nealbanskih zajednica na Kosovu, dogovor Prištine i Beograda o regionalnom predstavljanju Kosova različito tumače i doživljavaju.

Žarko Joksimović iz Lipljana, predstavnik civilnog sektora iz redova srpske zajednice, u izjavi za DW podseća da o postignutom dogovoru o regionalnom predstavljanju gde će iznad natpisa Kosovo biti fusnota, protestuje opozicija i u Srbiji i na Kosovu, jer veruju da nijedna strana nije na dobitku. Nasuprot njima, Joksimoć smatra da su svi na dobitku, a da opozicioni političari negoduju zbog „ličnih, a ne interesa naroda“.

Šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri

Šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri

„Svaki dogovor je definitivno dobitak za obe strane. Ovaj status kvo nije išao nikome na ruku svih ovih godina – od 1999. naovamo. Svaki dogovor ćemo mi iz civilnog sektora pozdraviti u tom pogledu i podržati. Nevolja je kad ti pregovori traju mesecima, što običan narod za sada ne vidi neku konkretnu korist – naprotiv. Priča o slobodi kretanja zapravo je jedan novi namet na ta putovanja. Iskreno se nadam da će se posle svih političkih spletki oko tog predstavljanja vratiti na taj deo dogovora i konačno reći: postoje zeleni kartoni koje ćemo jednom godišnje sa 20 ili 30 evra platiti, i ne želim više niko na granici zadržava i maltretira bilo da sam Srbin, Albanac ili bilo ko drugi“, kaže Joksimović

Ustupak Srbiji

Sa druge strane, Izet Velija, predstavnik civilnog sektora iz redova bošnjačke zajednice iz Prizrena, smatra da je na ovaj način učinjen „ustupak Srbiji“.

„Da bi Srbija dobila status kandidata koji očekuje, a sa druge strane na proleće će biti izbori, pa je međunarodna zajednica procenila da od toga treba neko da profitira u Srbiji. Sa druge strane, fusnota gde stoji bez prejudiciranja statusa Kosova - sama reč govori da se Kosovo vraća unazad, jer znamo da je Kosovo proglasilo nezavisnost i da je 88 zemalja priznalo tu nezavisnost. Olakšavajuća okolnost je što će Kosovo ići ka evro-atlanskim integracijama“, naglašava Velija.

Taner Gućljuturk, profesor turskog jezika na Univerzitetu u Prištini, misli da ovaj sporazum mnogo znači za napredovanje celokupnog kosovskog društva, pa u tom sklopu i manjinskih zajednica u celini.

Dobro za sve na Kosovu

„Mi kao turska zajednica, deo građana Kosova, mislimo da se mora poći od jedne tačke između dve države koje su predviđene po planu Marti Ahtisarija. Za Kosovo je veoma važno da samo sebe predstavlja na konferencijama. Da se pruže mogućnosti da vlada Kosova i kosovski političari imaju mogućnosti da izraze sebe i svoje mišljenje na Balkanu, ali i šire u Evropi. Ja mislim da je to za dobrobit svih na Kosovu“, veruje Gućljuturk.

Baškim Kurti iz Đakovice konstatuje da građani, predstavnici civilnog sektora pa i politički predstavnici romske, aškalijske i egipćanake zajednice i ne znaju šta konkretno znači taj sporazum. Pogotovu šta znači fusnota o kojoj se toliko priča poslednjih dana.

„Većina pripadnika zajednice Egipćana, Roma i Aškalija ne zna šta je tačan pojam fusnota, zato što su oni više koncentrisani na životno-socijalne probleme. Nije da ih ne interesuje, ali ne znaju šta je fusnota. Imaju svoje lične probleme, kao što je problem stanovanja, problem izgradnje kuća... Većina građana iz manjinskih zajednica verujem da ne zna šta su fusnote“, zaključuje Kurti.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama