Šta je doneo sastanak koalicije voljnih u Parizu

Posle sastanka tzv. „koalicije voljnih" za Ukrajinu, u Jelisejskoj palati je pred medijima obavljen jedan zvanični čin: domaćin francuski predsednik Emanuel Makron, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i britanski premijer Kir Starmer potpisali su zajednički dokument.

Makronov portparol je objasnio da je reč o deklaraciji o nameri za slanje multinacionalnih jedinica „za odbranu, obnovu i stratešku održivost Ukrajine“.

Velika Britanija i Francuska planiraju vojne lokacije

Nakon potpisivanja u salu su ušli i nemački kancelar Fridrih Merc, kao i američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner – i konferencija za novinare je mogla da počne.

Starmer je pritom javnosti uputio još nekoliko reči o planiranom slanju trupa: „Mogu da kažem da će, ako dođe do primirja, Velika Britanija i Francuska u Ukrajini uspostaviti zaštićene vojne lokacije za oružje i vojnu opremu, kako bi podržale odbrambene potrebe Ukrajine.“

Nije precizirao koliko vojnika bi u slučaju primirja trebalo poslati u Ukrajinu. U izjavi za francusku televiziju Makron je francusku kvotu procenio na nekoliko hiljada vojnika. Oni ne bi bili raspoređeni na liniji fronta već u pozadini, radi obezbeđivanja primirja, pojasnio je francuski predsednik.

Merc najavljuje angažman Bundesvera

Nemački kancelar Fridrih Merc je u Parizu jasno stavio do znanja da je, nakon sklapanja primirja, Nemačka spremna i dalje politički, finansijski i vojno da učestvuje u pomoći Ukrajini:

„Na primer, to može da znači da ćemo nakon primirja rasporediti snage za Ukrajinu na susednooj NATO teritoriji.“

Drugim rečima: nemačka vojska (Bundesver) mogla bi da preuzme dodatne zadatke u Poljskoj ili Rumuniji i tamo bude trajno prisutna. Međutim, kancelar nije precizirao koje bi to zemlje mogle da budu. Merc je naglasio da o tome ne može odlučivati sam:

„Želim na ovom mestu da kažem: o vrsti i obimu pomoći moraju odlučiti savezna vlada i Bundestag čim navedeni uslovi budu razjašnjeni.“

Merc pritom ni za sebe niti za saveznu vladu ne želi ništa da isključi – dakle ni eventualni kasniji angažman nemačke vojske u Ukrajini.

Za Nemačku i ostale države „koalicije voljnih" bilo je važno to što su u Parizu prvi put i SAD sedele za stolom. Dvojica američkih izaslanika, Stiv Vitkof i Džared Kušner govorili su i na konferenciji za novinare.

Snažne bezbednosne garancije

Vitkof je izjavio da će seSADnakon primirja pouzdano angažovati u Ukrajini bezbednosnim garancijama: „Te garancije tu su da pomognu u odvraćanju od svake vrste daljih napada u Ukrajini. A ako bude daljih napada, tu su da brane.“ Garancije su jake koliko god mogu biti, rekao je Vitkof.

On je pritom naglasio da i predsednik Donald Tramp tako misli i da on neće napustiti Ukrajinu: „Predsednik neće povući svoja obećanja. On stoji uz Ukrajinu i uz mirovni sporazum. Pomoći ćemo Ukrajincima da dođu do tog mira. I uvereni smo da ćemo u tome uspeti.“

Pitanja o predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru ili verbalnim pretnjama američkog predsednika Grenlandu Makron i Starmer su prilično oštro odbacili: Oni su to već komentarisali i tu ne postoji direktna veza s Ukrajinom.

Osim malobrojnih konkretnih rezultata, sastanak „koalicije voljnih“ je još jednom prvenstveno imao za cilj da demonstrira jedinstvo između Evropljana, Ukrajine i predstavnika SAD i da pošalje odgovarajući signal Moskvi.